Керамичке целине и друштвени контексти у раном средњем веку – примери из српске археологије
Апстракт
Познавање керамике намеће се као неопходност у различитим аспектима археологије средњег века. Било да је реч о оруђу за успостављање релативне хронологије, односно тачки ослонца за дефинисање култура и њиховог односа на временској скали, или о полигону за изучавање технологије, да поменемо само оне најчешће, керамичко посуђе представља важан извор података, а често и полазиште у објашњењима одређених појава из домена културних процеса, привредних образаца и друштвених односа. Попут других предмета материјалне културе, и керамика је као производ људског деловања израђивана и коришћена у друштвеном контексту. Међутим, за разлику од свих других група налаза, керамичко посуђе носи бројне и разноврсне информације које се прате на знатној количини налаза, због чега су трагови појава на њему видљивији, a тиме и речитији у интерпретативном погледу. Сви напори у разумевању технологије, или боље рећи грнчарске праксе у датом времену и на датом простору заправо су напори да се боље разумеју људ...и који то посуђе израђују и користе.
Вишедеценијско изучавање ове теме у оквирима не само археологије него и етнологије, социјалне антропологије, као и природних наука, довело је до поставке у којој се под технологијом, поред оперативног ланца, подразумева „целокупан културни систем процеса и пракси повезаних са производњом и потрошњом предмета”. Према томе, социјални и културни контекст у коме се одвијају производња и потрошња керамике заокружен је појмовима технолошког избора, технолошког стила и технолошког знања, који објашњавају традицију – технике и организацију грнчарског посла, укључујући преношење знања, односно одређене групне идентитете. Уз то, будући да су технолошки стилови углавном конзервативни, промене у керамици, пре свега мешање технолошких стилова и променљивост (варијабилност) керамике у целинама, указују на одређене обрасце мешања људи, односно грнчара из различитих друштвених група, што је објашњено концептом социјалних граница (разграничења).
Кључне речи:
тврђава Рас / Врсенице / технологија / типологија облика / културни контексти / процес византинизацијеИзвор:
Свет средњовековних утврђења, градова и манастира. Омаж Марку Поповићу, 2021, 287-307Издавач:
- Београд : Археолошки институт
- Београд : Дадов
Финансирање / пројекти:
- Процеси урбанизације и развоја средњовековног друштва (RS-MESTD-Basic Research (BR or ON)-177021)
Напомена:
- Уредници: : В. Иванишевић, В. Бикић, И. Бугарски; Summary: Pottery Assemblages and Social Contexts in the Early Middle Ages – Examples from Serbian Archaeology
Колекције
Институција/група
Археолошки институт / Institute of ArchaeologyTY - CHAP AU - Бикић, Весна PY - 2021 UR - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/1114 AB - Познавање керамике намеће се као неопходност у различитим аспектима археологије средњег века. Било да је реч о оруђу за успостављање релативне хронологије, односно тачки ослонца за дефинисање култура и њиховог односа на временској скали, или о полигону за изучавање технологије, да поменемо само оне најчешће, керамичко посуђе представља важан извор података, а често и полазиште у објашњењима одређених појава из домена културних процеса, привредних образаца и друштвених односа. Попут других предмета материјалне културе, и керамика је као производ људског деловања израђивана и коришћена у друштвеном контексту. Међутим, за разлику од свих других група налаза, керамичко посуђе носи бројне и разноврсне информације које се прате на знатној количини налаза, због чега су трагови појава на њему видљивији, a тиме и речитији у интерпретативном погледу. Сви напори у разумевању технологије, или боље рећи грнчарске праксе у датом времену и на датом простору заправо су напори да се боље разумеју људи који то посуђе израђују и користе. Вишедеценијско изучавање ове теме у оквирима не само археологије него и етнологије, социјалне антропологије, као и природних наука, довело је до поставке у којој се под технологијом, поред оперативног ланца, подразумева „целокупан културни систем процеса и пракси повезаних са производњом и потрошњом предмета”. Према томе, социјални и културни контекст у коме се одвијају производња и потрошња керамике заокружен је појмовима технолошког избора, технолошког стила и технолошког знања, који објашњавају традицију – технике и организацију грнчарског посла, укључујући преношење знања, односно одређене групне идентитете. Уз то, будући да су технолошки стилови углавном конзервативни, промене у керамици, пре свега мешање технолошких стилова и променљивост (варијабилност) керамике у целинама, указују на одређене обрасце мешања људи, односно грнчара из различитих друштвених група, што је објашњено концептом социјалних граница (разграничења). PB - Београд : Археолошки институт PB - Београд : Дадов T2 - Свет средњовековних утврђења, градова и манастира. Омаж Марку Поповићу T1 - Керамичке целине и друштвени контексти у раном средњем веку – примери из српске археологије EP - 307 SP - 287 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1114 ER -
@inbook{ author = "Бикић, Весна", year = "2021", abstract = "Познавање керамике намеће се као неопходност у различитим аспектима археологије средњег века. Било да је реч о оруђу за успостављање релативне хронологије, односно тачки ослонца за дефинисање култура и њиховог односа на временској скали, или о полигону за изучавање технологије, да поменемо само оне најчешће, керамичко посуђе представља важан извор података, а често и полазиште у објашњењима одређених појава из домена културних процеса, привредних образаца и друштвених односа. Попут других предмета материјалне културе, и керамика је као производ људског деловања израђивана и коришћена у друштвеном контексту. Међутим, за разлику од свих других група налаза, керамичко посуђе носи бројне и разноврсне информације које се прате на знатној количини налаза, због чега су трагови појава на њему видљивији, a тиме и речитији у интерпретативном погледу. Сви напори у разумевању технологије, или боље рећи грнчарске праксе у датом времену и на датом простору заправо су напори да се боље разумеју људи који то посуђе израђују и користе. Вишедеценијско изучавање ове теме у оквирима не само археологије него и етнологије, социјалне антропологије, као и природних наука, довело је до поставке у којој се под технологијом, поред оперативног ланца, подразумева „целокупан културни систем процеса и пракси повезаних са производњом и потрошњом предмета”. Према томе, социјални и културни контекст у коме се одвијају производња и потрошња керамике заокружен је појмовима технолошког избора, технолошког стила и технолошког знања, који објашњавају традицију – технике и организацију грнчарског посла, укључујући преношење знања, односно одређене групне идентитете. Уз то, будући да су технолошки стилови углавном конзервативни, промене у керамици, пре свега мешање технолошких стилова и променљивост (варијабилност) керамике у целинама, указују на одређене обрасце мешања људи, односно грнчара из различитих друштвених група, што је објашњено концептом социјалних граница (разграничења).", publisher = "Београд : Археолошки институт, Београд : Дадов", journal = "Свет средњовековних утврђења, градова и манастира. Омаж Марку Поповићу", booktitle = "Керамичке целине и друштвени контексти у раном средњем веку – примери из српске археологије", pages = "307-287", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1114" }
Бикић, В.. (2021). Керамичке целине и друштвени контексти у раном средњем веку – примери из српске археологије. in Свет средњовековних утврђења, градова и манастира. Омаж Марку Поповићу Београд : Археолошки институт., 287-307. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1114
Бикић В. Керамичке целине и друштвени контексти у раном средњем веку – примери из српске археологије. in Свет средњовековних утврђења, градова и манастира. Омаж Марку Поповићу. 2021;:287-307. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1114 .
Бикић, Весна, "Керамичке целине и друштвени контексти у раном средњем веку – примери из српске археологије" in Свет средњовековних утврђења, градова и манастира. Омаж Марку Поповићу (2021):287-307, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1114 .