Керамичке целине и друштвени контексти у раном средњем веку – примери из српске археологије

Abstract

Познавање керамике намеће се као неопходност у различитим аспектима археологије средњег века. Било да је реч о оруђу за успостављање релативне хронологије, односно тачки ослонца за дефинисање култура и њиховог односа на временској скали, или о полигону за изучавање технологије, да поменемо само оне најчешће, керамичко посуђе представља важан извор података, а често и полазиште у објашњењима одређених појава из домена културних процеса, привредних образаца и друштвених односа. Попут других предмета материјалне културе, и керамика је као производ људског деловања израђивана и коришћена у друштвеном контексту. Међутим, за разлику од свих других група налаза, керамичко посуђе носи бројне и разноврсне информације које се прате на знатној количини налаза, због чега су трагови појава на њему видљивији, a тиме и речитији у интерпретативном погледу. Сви напори у разумевању технологије, или боље рећи грнчарске праксе у датом времену и на датом простору заправо су напори да се боље разумеју људи који то посуђе израђују и користе. Вишедеценијско изучавање ове теме у оквирима не само археологије него и етнологије, социјалне антропологије, као и природних наука, довело је до поставке у којој се под технологијом, поред оперативног ланца, подразумева „целокупан културни систем процеса и пракси повезаних са производњом и потрошњом предмета”. Према томе, социјални и културни контекст у коме се одвијају производња и потрошња керамике заокружен је појмовима технолошког избора, технолошког стила и технолошког знања, који објашњавају традицију – технике и организацију грнчарског посла, укључујући преношење знања, односно одређене групне идентитете. Уз то, будући да су технолошки стилови углавном конзервативни, промене у керамици, пре свега мешање технолошких стилова и променљивост (варијабилност) керамике у целинама, указују на одређене обрасце мешања људи, односно грнчара из различитих друштвених група, што је објашњено концептом социјалних граница (разграничења).