Лозница - културна стратиграфија праисторијских локалитета у Јадру, Рађевини и Азбуковици

Abstract

као што се види у овој монографији, чини се да Лозничка регија и даље није довољно истражена у појединим микрорегионалним целинама, посебно у њеним јужним брдским и планинским деловима. прва насеља јављају се током касног палеолита, али за сада не можемо ништа прецизно рећи о овом периоду на простору Лозничке ре- гије. током раног и средњег неолита регистрована су четири насеља стар- чевачке културе, али ниједан локалитет није археолошки истраживан, већ налази потичу са рекогносцирања. Са друге стране, позни неолит је заступљен већим бројем локалитета, чак 28, који припадају винчан- ској култури. поред равничарских насеља, у овом периоду регистрована су и градинска насеља, као и неколико насеља типа „обровац“, карак- теристичних за области Мачве и поцерине. Већина локалитета припада најмлађем периоду винчанске културе, односно периоду од краја прве четвртине до средине V миленијума пре н. е. Следећем периоду, старијем енеолиту припада 26 налазишта и у том периоду примећује се повећање броја градинских насеља. Материјалну културу заједница старијег енеолита у овој регији, а реч је о периоду друге половине V миленијума пре н. е., чини симбиоза стил- ско-типолошких елемената наслеђених из позне винчанске културе са елементима Бубањ–хум i културе и енеолитских култура тисаполгар, Бодрогкерештур и Ласиње са територије паноније. током овог периода се у овој регији примећује неуобичајена појава бакарних крстастих се- кира типа Jászladány, које су регистроване на јужним падинама цера. Развијени и позни енеолит у Лозничкој регији слабо су истражени, а на- сеља су махом на градинама. као и у претходном периоду, и у развије- ном и позном енеолиту у овој регији мешају се елементи култура Баден и коцофени, а у познијем периоду и позне костолачке и вучедолске кул- туре и тај период обухватао би другу половину iV и прву половину iii миленијума пре н. е.