Лозница - културна стратиграфија праисторијских локалитета у Јадру, Рађевини и Азбуковици
Loznica - cultural stratigraphy of the prehistoric sites in Jadar, Rađevina and Azbukovica
Апстракт
као што се види у овој монографији, чини се да Лозничка регија и
даље није довољно истражена у појединим микрорегионалним целинама,
посебно у њеним јужним брдским и планинским деловима.
прва насеља јављају се током касног палеолита, али за сада не
можемо ништа прецизно рећи о овом периоду на простору Лозничке ре-
гије. током раног и средњег неолита регистрована су четири насеља стар-
чевачке културе, али ниједан локалитет није археолошки истраживан,
већ налази потичу са рекогносцирања. Са друге стране, позни неолит
је заступљен већим бројем локалитета, чак 28, који припадају винчан-
ској култури. поред равничарских насеља, у овом периоду регистрована
су и градинска насеља, као и неколико насеља типа „обровац“, карак-
теристичних за области Мачве и поцерине. Већина локалитета припада
најмлађем периоду винчанске културе, односно периоду од краја прве
четвртине до средине V миленијума пре н. е.
Следећем периоду, старијем енеолиту припада 26 налазишта
и у том периоду примећу...је се повећање броја градинских насеља.
Материјалну културу заједница старијег енеолита у овој регији, а реч је
о периоду друге половине V миленијума пре н. е., чини симбиоза стил-
ско-типолошких елемената наслеђених из позне винчанске културе са
елементима Бубањ–хум i културе и енеолитских култура тисаполгар,
Бодрогкерештур и Ласиње са територије паноније. током овог периода
се у овој регији примећује неуобичајена појава бакарних крстастих се-
кира типа Jászladány, које су регистроване на јужним падинама цера.
Развијени и позни енеолит у Лозничкој регији слабо су истражени, а на-
сеља су махом на градинама. као и у претходном периоду, и у развије-
ном и позном енеолиту у овој регији мешају се елементи култура Баден
и коцофени, а у познијем периоду и позне костолачке и вучедолске кул-
туре и тај период обухватао би другу половину iV и прву половину iii
миленијума пре н. е.
Кључне речи:
Loznica / kulturna stratigrafijaИзвор:
2017Издавач:
- Beograd : Arheološki institut
- Loznica : Centar za kulturu "Vuk Karadžić", Muzej Jadra
Напомена:
- Arheološka građa Srbije , knj. 10
Колекције
Институција/група
Археолошки институт / Institute of ArchaeologyTY - JOUR AU - Булатовић, Александар AU - Филиповић, Војислав AU - Глигорић, Рада PY - 2017 UR - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/992 AB - као што се види у овој монографији, чини се да Лозничка регија и даље није довољно истражена у појединим микрорегионалним целинама, посебно у њеним јужним брдским и планинским деловима. прва насеља јављају се током касног палеолита, али за сада не можемо ништа прецизно рећи о овом периоду на простору Лозничке ре- гије. током раног и средњег неолита регистрована су четири насеља стар- чевачке културе, али ниједан локалитет није археолошки истраживан, већ налази потичу са рекогносцирања. Са друге стране, позни неолит је заступљен већим бројем локалитета, чак 28, који припадају винчан- ској култури. поред равничарских насеља, у овом периоду регистрована су и градинска насеља, као и неколико насеља типа „обровац“, карак- теристичних за области Мачве и поцерине. Већина локалитета припада најмлађем периоду винчанске културе, односно периоду од краја прве четвртине до средине V миленијума пре н. е. Следећем периоду, старијем енеолиту припада 26 налазишта и у том периоду примећује се повећање броја градинских насеља. Материјалну културу заједница старијег енеолита у овој регији, а реч је о периоду друге половине V миленијума пре н. е., чини симбиоза стил- ско-типолошких елемената наслеђених из позне винчанске културе са елементима Бубањ–хум i културе и енеолитских култура тисаполгар, Бодрогкерештур и Ласиње са територије паноније. током овог периода се у овој регији примећује неуобичајена појава бакарних крстастих се- кира типа Jászladány, које су регистроване на јужним падинама цера. Развијени и позни енеолит у Лозничкој регији слабо су истражени, а на- сеља су махом на градинама. као и у претходном периоду, и у развије- ном и позном енеолиту у овој регији мешају се елементи култура Баден и коцофени, а у познијем периоду и позне костолачке и вучедолске кул- туре и тај период обухватао би другу половину iV и прву половину iii миленијума пре н. е. PB - Beograd : Arheološki institut PB - Loznica : Centar za kulturu "Vuk Karadžić", Muzej Jadra T1 - Лозница - културна стратиграфија праисторијских локалитета у Јадру, Рађевини и Азбуковици T1 - Loznica - cultural stratigraphy of the prehistoric sites in Jadar, Rađevina and Azbukovica UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_992 ER -
@article{ author = "Булатовић, Александар and Филиповић, Војислав and Глигорић, Рада", year = "2017", abstract = "као што се види у овој монографији, чини се да Лозничка регија и даље није довољно истражена у појединим микрорегионалним целинама, посебно у њеним јужним брдским и планинским деловима. прва насеља јављају се током касног палеолита, али за сада не можемо ништа прецизно рећи о овом периоду на простору Лозничке ре- гије. током раног и средњег неолита регистрована су четири насеља стар- чевачке културе, али ниједан локалитет није археолошки истраживан, већ налази потичу са рекогносцирања. Са друге стране, позни неолит је заступљен већим бројем локалитета, чак 28, који припадају винчан- ској култури. поред равничарских насеља, у овом периоду регистрована су и градинска насеља, као и неколико насеља типа „обровац“, карак- теристичних за области Мачве и поцерине. Већина локалитета припада најмлађем периоду винчанске културе, односно периоду од краја прве четвртине до средине V миленијума пре н. е. Следећем периоду, старијем енеолиту припада 26 налазишта и у том периоду примећује се повећање броја градинских насеља. Материјалну културу заједница старијег енеолита у овој регији, а реч је о периоду друге половине V миленијума пре н. е., чини симбиоза стил- ско-типолошких елемената наслеђених из позне винчанске културе са елементима Бубањ–хум i културе и енеолитских култура тисаполгар, Бодрогкерештур и Ласиње са територије паноније. током овог периода се у овој регији примећује неуобичајена појава бакарних крстастих се- кира типа Jászladány, које су регистроване на јужним падинама цера. Развијени и позни енеолит у Лозничкој регији слабо су истражени, а на- сеља су махом на градинама. као и у претходном периоду, и у развије- ном и позном енеолиту у овој регији мешају се елементи култура Баден и коцофени, а у познијем периоду и позне костолачке и вучедолске кул- туре и тај период обухватао би другу половину iV и прву половину iii миленијума пре н. е.", publisher = "Beograd : Arheološki institut, Loznica : Centar za kulturu "Vuk Karadžić", Muzej Jadra", title = "Лозница - културна стратиграфија праисторијских локалитета у Јадру, Рађевини и Азбуковици, Loznica - cultural stratigraphy of the prehistoric sites in Jadar, Rađevina and Azbukovica", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_992" }
Булатовић, А., Филиповић, В.,& Глигорић, Р.. (2017). Лозница - културна стратиграфија праисторијских локалитета у Јадру, Рађевини и Азбуковици. Beograd : Arheološki institut.. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_992
Булатовић А, Филиповић В, Глигорић Р. Лозница - културна стратиграфија праисторијских локалитета у Јадру, Рађевини и Азбуковици. 2017;. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_992 .
Булатовић, Александар, Филиповић, Војислав, Глигорић, Рада, "Лозница - културна стратиграфија праисторијских локалитета у Јадру, Рађевини и Азбуковици" (2017), https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_992 .