Приказ основних података о документу
Бор и Мајданпек, културна стратиграфија праисторијских локалитета између Ђердапа и Црног Тимока
dc.creator | Kapuran, Aleksandar | |
dc.creator | Bulatović, Aleksandar | |
dc.creator | Jovanović, Igor | |
dc.date.accessioned | 2023-08-14T09:07:35Z | |
dc.date.available | 2023-08-14T09:07:35Z | |
dc.date.issued | 2014 | |
dc.identifier.isbn | 978-86-80093-95-6 | |
dc.identifier.uri | http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/567 | |
dc.description.abstract | О почецима насељавања Бора и његове шире околине (укључујући општине Мајданпек и Кучево) током праисторије сведоче бројни локалитети који се налазе на простору између Ђердапске клисуре и Црног Тимока (Црне Реке). С радом на прикупљању, систематизовању, чувању и презентовању ове богате прошлости започело се током XIX века. Пионири у сакупљању и бележењу старина у источној Србији били су страни и домаћи истраживачи, махом рудари и геолози, који су првенствено истраживали рудне потенцијале Тимочке зоне. Овај процес је тесно повезан са индустријализацијом и обновом рударства у Србији током деветнаестог века, када се јављају и прва интересовања научника за проучавањем остатака материјалне културе из прошлости овог краја. Практично, на свим местима на којима су утврђене значајне рудне наслаге, констатовани су и стари рударски радови и остаци металопрерађивачке делатности. Први истраживач борске рудоносне области био је барон Сигмунд Август Волфганг Хердер. Овај Немац, управник „Краљевског саксонског рудокопства“ у Фрајбергу, дошао је у Србију 1835. године, на позив кнеза Милоша, да испита рудне потенцијале источне Србије и да предлог за покретање рударства.1 Обилазећи североисточну Србију, он констатује бројне остатке древне рударско-металуршке делатности као и рушевине „старих грађевина“ (остатака топионица, бројних шљакишта, гомила непрерађене руде, старих рударских радова, остатака утврђења, цркава итд.).2 Његова истраживања, публикована 1845. године, привукла су пажњу стручне јавности и створила базу за истраживања рудног блага, али и за старине у Србији.3 Други значајан истраживач рудних богатства и културног наслеђа овог краја био је Феликс Хофман. Он је по позиву кнеза Михаила Обреновића дошао у Србију 1862. године, као врстан познавалац рударства и рудних појава.4 У више наврата је испитивао територију источне Србије и сагледавао њене рудне потенцијале. За Хофмана се може рећи да је један од првих правих истраживача културног наслеђа у нашој земљи. Посебно се интересовао за археологију, па је, приликом боравка у области Бора, извршио и одређена ископавања у Лазаревој пећини код Злота, а резултати ових истраживања су публиковани 1882. године.5 Феликс Каниц, чувени путописац и истраживач културно-историјског наслеђа Србије, описао је све старине на које је наилазио пролазивши овом територијом (старе рударске радове, рушевине утврђења и цркава, трасе римских путева, древне алатке). | sr |
dc.language.iso | sr | sr |
dc.publisher | Beograd : Arheološki institut | sr |
dc.publisher | Bor : Muzej rudarstva i metalurgije | sr |
dc.relation | info:eu-repo/grantAgreement/MESTD/Basic Research (BR or ON)/177020/RS// | sr |
dc.rights | openAccess | sr |
dc.subject | Bor | sr |
dc.subject | Majdanpek | sr |
dc.subject | stratigrafija | sr |
dc.title | Бор и Мајданпек, културна стратиграфија праисторијских локалитета између Ђердапа и Црног Тимока | sr |
dc.type | book | sr |
dc.rights.license | ARR | sr |
dc.citation.epage | 255 | |
dc.identifier.fulltext | http://rai.ai.ac.rs/bitstream/id/1436/Bor_and_Majdanpek_Cultural_stratigraphy.pdf | |
dc.identifier.rcub | https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_567 | |
dc.type.version | publishedVersion | sr |