Бор и Мајданпек, културна стратиграфија праисторијских локалитета између Ђердапа и Црног Тимока
Abstract
О почецима насељавања Бора и његове шире околине (укључујући
општине Мајданпек и Кучево) током праисторије сведоче бројни локалитети који се налазе на простору између Ђердапске клисуре и Црног Тимока (Црне Реке). С радом на прикупљању, систематизовању, чувању и
презентовању ове богате прошлости започело се током XIX века. Пионири у сакупљању и бележењу старина у источној Србији били су страни и
домаћи истраживачи, махом рудари и геолози, који су првенствено истраживали рудне потенцијале Тимочке зоне. Овај процес је тесно повезан са
индустријализацијом и обновом рударства у Србији током деветнаестог
века, када се јављају и прва интересовања научника за проучавањем
остатака материјалне културе из прошлости овог краја. Практично, на
свим местима на којима су утврђене значајне рудне наслаге, констатовани су и стари рударски радови и остаци металопрерађивачке делатности.
Први истраживач борске рудоносне области био је барон Сигмунд Август
Волфганг Хердер. Овај Немац, управник „Краљ...евског саксонског рудокопства“ у Фрајбергу, дошао је у Србију 1835. године, на позив кнеза
Милоша, да испита рудне потенцијале источне Србије и да предлог за
покретање рударства.1
Обилазећи североисточну Србију, он констатује
бројне остатке древне рударско-металуршке делатности као и рушевине „старих грађевина“ (остатака топионица, бројних шљакишта, гомила
непрерађене руде, старих рударских радова, остатака утврђења, цркава итд.).2
Његова истраживања, публикована 1845. године, привукла су
пажњу стручне јавности и створила базу за истраживања рудног блага,
али и за старине у Србији.3
Други значајан истраживач рудних богатства
и културног наслеђа овог краја био је Феликс Хофман. Он је по позиву
кнеза Михаила Обреновића дошао у Србију 1862. године, као врстан познавалац рударства и рудних појава.4
У више наврата је испитивао територију источне Србије и сагледавао њене рудне потенцијале. За Хофмана се може рећи да је један од првих правих истраживача културног наслеђа
у нашој земљи. Посебно се интересовао за археологију, па је, приликом
боравка у области Бора, извршио и одређена ископавања у Лазаревој
пећини код Злота, а резултати ових истраживања су публиковани 1882.
године.5
Феликс Каниц, чувени путописац и истраживач културно-историјског наслеђа Србије, описао је све старине на које је наилазио пролазивши овом територијом (старе рударске радове, рушевине утврђења и
цркава, трасе римских путева, древне алатке).
Keywords:
Bor / Majdanpek / stratigrafijaSource:
2014, -255Publisher:
- Beograd : Arheološki institut
- Bor : Muzej rudarstva i metalurgije