Гробови инхумираних покојника у некрополама брњичке културе

Abstract

Кремирање покојника и сахрањивање њихових остатака у урнама истиче се као једна од најважнијих карактеристика у брњичкој култури, упркос чињеници да су у поједи- ним некрополама њених припадника откривени и гробови са инхумацијом. Они се тумаче као старији, мада су неки поседовали прилоге идентичне оним из гробова кремираних по- којника. Познато је осам брњичких некропола на Космету и Пештеру у којима су нађени и гробови инхумираних покојника. Раздобље у коме се они јављују (BrB2/C–HaA1) одговара хронологији брњичке културе (BrC/D–HaA2), па проистиче да су оба начина сахрањивања била истовремена, односно да се примењивао биритуални облик сахрањивања. Разлог за би- ритуално сахрањивање у брњичким некрополама на Космету и на Пештеру могао би да буде дужи контакт са суседима на западу, где је током бронзаног доба инхумација у тумулима била водећи облик сахрањивања. Заједништво оних који су имали различите приступе у сахрањи- вању довело је до настанка регионалних облика у материјалној култури брњичких заједница у тим областима, који се огледају у врстама, количини и дистрибуцији налаза од бронзе. Упо- редо, очигледне разлике у количини бронзаног накита и оружја између брњичких гробова са инхумацијом и оних са кремацијом сведоче да су жене, богато дароване драгоценим накитом, и ратници инхумирани са убојитим наоружањем били на врху друштвене лествице и да су чинили посебан, владајући, сталеж. Појава њихових гробова крајем средњег, a нарочито у позно бронзано доба, истиче значај повлашћене групе аристократа, хероја–заштитника, баш у време које непосредно претходи постепеном распаду традиционалних култура бронзаног доба на централнобалканском подручју.

Cremation of the deceased and the burying of their remains in urns stands out as one of the essential characteristics of the Brnjica culture, despite the fact that certain necropolises of the Brnjica culture contain inhumations. Such graves are interpreted as earlier, although some contain identical grave goods as the cremated ones. A total of eight necropolises of the Brnjica culture containing both cremations and inhumations are known from the territories of Kosmet and Pešter. The period in which such graves occur (Br B2/C-Ha A1) corresponds to the chronology of the Brnjica culture (Br C/D-Ha A2), which further indicates that both burial manners were concurrent, meaning that a biritual form of burial was practiced. The reason behind such form of burials on the necropolises of the Brnjica culture in the territories of Kosmet and Pešter could have been a somewhat prolonged contact with their western neighbours, where inhumation in mounds represents the dominant form of burial. The unity of those who had different approaches to burial led to the formation of regional forms of material culture of the communities of the Brnjica culture in those areas, which are subsequently reflected in the amount, types, and distribution of bronze finds. At the same time, obvious differences concerning the amount of bronze jewellery and weapons between graves with cremation and inhumation indicate that women lavishly presented with precious jewellery, and inhumed warriors with deadly arms, were at the very top of social scale and represented a particular ruling class. The appearance of such graves in the end of the Middle Bronze Age, and especially during the Late Bronze Age, emphasises the significance of a privileged group of aristocrats, hero-protectors, in a period that directly precedes the gradual disintegration of the traditional Bronze Age culture in the area of the central Balkans