Развој града у Горњој Мезији: municipium et civitas

Abstract

Потреба за интеграцијом италских градова у Римску републику довела је до стварања институције муниципијума (municipium), Муниципијум је чинила заједница његових становника, која је имала мање-више ограничена права и обавезе римских грађана, међу којима је најзначајније плаћање пореза (munera) и обезбе- ђивање одређеног контигента опремљених војника, али не и право да бирају и буду бирани. Ширењем Римске државе, пре свега у царском периоду, оснивани су муни- ципијуми у провинцијама, који су имали различит степен римског грађанског права. У Подунавским провинцијама оснивање муниципија и колонија је у раноцарском периоду повезано са фортификацијама на лимесу, где су се развијали из цивилних насеља у близини утврђења (canabae). Доношењем Каракалине Constitutio Antoniniana 212. године правни значај муниципијума је престао да постоји иако су остале институције градске самоуправе и градских територија. У Горњој Мезији статус града стекла су урбана насеља поред легијских логора (Singidunum, Viminacium), урбана насеља из предримског периода на раскршћима значајних путева (Horreum Margi, Naissus, Ratiania, Scupi) u рудничка и металуршка средишта (Ulpiana, Municipium Dardanorum). Неки од ових градова добили су статус муниципијума, а неки колонија. Од Диоклецијанових административних реформи, у провинцијама насталим на територији Горње Мезије настају градови (civitas), који никада нису стекли статус муниципијума или колоније, али су имали велики економски значај и обимне градске територије, као што су Remesiana u Aquae, o чему сведочи и Прокопијево дело De aedifгciis. Ови градови су током касне антике (1У VI век) били и епископска седишта.