TY  - CHAP
AU  - Dimić, Vidan
AU  - Antonović, Dragana
AU  - Vitezović, Selena
AU  - Mihailović, Danica
PY  - 2023
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/832
AB  - Višegodišnja arheološka istraživanja lokaliteta Prljuša-Mali Šturac1, pokazala su da se na ovoj strmoj, goloj i nadaleko uočljivoj padini planine Rudnik nalazi jedan od najvećih i najbogatijih lokaliteta rudarskog karaktera u jugoistočnoj Evropi, na kome je u periodu od eneolita do bronzanog doba vršena eksploatacija malahita. Iskopavanja su od 2013. godine bila fokusirana na površinske rudarske radove na centralnom delu padine (okna 4 i 6; Antonović et al. 2014; Antonović 2017), dok je 2014. godine fokus pomeren na vrh padine, i na, kako se kasnijim istraživanjima ispostavilo, impozantno okno Objekat 1 (Antonović, Dimić 2017; Antonović et al. 2018, 2019, Antonović et al. 2021a, 2021b). Višegodišnja i kontiuirana istraživanja ove celine i otkrića više galerija u nizu, hodnika, ulaza, tragova paljevine, udaranja i razbijanja na steni itd., doprinela su da saznanja o načinu praistorijske eksploatacije bakarne rude na ovoj lokaciji budu potpunija. Godine 2019. započeto je i uređenje prostora oko Objekta 1, sa ciljem da se ovaj rudarski kompleks prezentuje široj javnosti i na taj način podstakne postepeno stvaranje svojevrsnog muzeja na otvorenom kakvih samo nekoliko postoji u Evropi (sl. 1) (Антоновић et al. 2020).2 Kako se tokom prethodnih istraživanja iskop širio od istoka ka zapadu, prateći i širenje samog okna, njegova severna granica ostala je neistražena, a ogromna količina zemlje i kamenja u tom pojasu je pretila da se obruši u otkrivene galerije predviđene za prezentaciju. Zato su arheološki radovi iz 2019, a potom i 2020. godine3 (sl. 2) imali sistematsko-zaštitni karakter, pri čemu je fokus stavljen na otkrivanje, definisanje i stabilizovanje severne granice okna Objekat 1, čime bi istraživanje ovog okna kao celine bilo zaokruženo, nanos zemlje i kamenja uklonjen, a sam iskop uređen i osiguran.
PB  - Beograd: Arheološki institut
T2  - Arheologija u Srbiji: projekti Arheološkog instituta u 2020. godini
T1  - Prljuša, Mali Šturac: istraživanje u 2020. godini.
EP  - 42
SP  - 29
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_832
ER  - 

@inbook{
author = "Dimić, Vidan and Antonović, Dragana and Vitezović, Selena and Mihailović, Danica",
year = "2023",
abstract = "Višegodišnja arheološka istraživanja lokaliteta Prljuša-Mali Šturac1, pokazala su da se na ovoj strmoj, goloj i nadaleko uočljivoj padini planine Rudnik nalazi jedan od najvećih i najbogatijih lokaliteta rudarskog karaktera u jugoistočnoj Evropi, na kome je u periodu od eneolita do bronzanog doba vršena eksploatacija malahita. Iskopavanja su od 2013. godine bila fokusirana na površinske rudarske radove na centralnom delu padine (okna 4 i 6; Antonović et al. 2014; Antonović 2017), dok je 2014. godine fokus pomeren na vrh padine, i na, kako se kasnijim istraživanjima ispostavilo, impozantno okno Objekat 1 (Antonović, Dimić 2017; Antonović et al. 2018, 2019, Antonović et al. 2021a, 2021b). Višegodišnja i kontiuirana istraživanja ove celine i otkrića više galerija u nizu, hodnika, ulaza, tragova paljevine, udaranja i razbijanja na steni itd., doprinela su da saznanja o načinu praistorijske eksploatacije bakarne rude na ovoj lokaciji budu potpunija. Godine 2019. započeto je i uređenje prostora oko Objekta 1, sa ciljem da se ovaj rudarski kompleks prezentuje široj javnosti i na taj način podstakne postepeno stvaranje svojevrsnog muzeja na otvorenom kakvih samo nekoliko postoji u Evropi (sl. 1) (Антоновић et al. 2020).2 Kako se tokom prethodnih istraživanja iskop širio od istoka ka zapadu, prateći i širenje samog okna, njegova severna granica ostala je neistražena, a ogromna količina zemlje i kamenja u tom pojasu je pretila da se obruši u otkrivene galerije predviđene za prezentaciju. Zato su arheološki radovi iz 2019, a potom i 2020. godine3 (sl. 2) imali sistematsko-zaštitni karakter, pri čemu je fokus stavljen na otkrivanje, definisanje i stabilizovanje severne granice okna Objekat 1, čime bi istraživanje ovog okna kao celine bilo zaokruženo, nanos zemlje i kamenja uklonjen, a sam iskop uređen i osiguran.",
publisher = "Beograd: Arheološki institut",
journal = "Arheologija u Srbiji: projekti Arheološkog instituta u 2020. godini",
booktitle = "Prljuša, Mali Šturac: istraživanje u 2020. godini.",
pages = "42-29",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_832"
}

Dimić, V., Antonović, D., Vitezović, S.,& Mihailović, D.. (2023). Prljuša, Mali Šturac: istraživanje u 2020. godini.. in Arheologija u Srbiji: projekti Arheološkog instituta u 2020. godini
Beograd: Arheološki institut., 29-42.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_832

Dimić V, Antonović D, Vitezović S, Mihailović D. Prljuša, Mali Šturac: istraživanje u 2020. godini.. in Arheologija u Srbiji: projekti Arheološkog instituta u 2020. godini. 2023;:29-42.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_832 .

Dimić, Vidan, Antonović, Dragana, Vitezović, Selena, Mihailović, Danica, "Prljuša, Mali Šturac: istraživanje u 2020. godini." in Arheologija u Srbiji: projekti Arheološkog instituta u 2020. godini (2023):29-42,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_832 .

TY  - CONF
AU  - Antonović, Dragana
AU  - Vitezović, Selena
AU  - Dimić, Vidan
PY  - 2017
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/827
AB  - Енеолитски рудник бакра на локалитету Прљуша на врху Мали Штурац на Руднику за сада представља највећи праисторијски рудник на Балкану. Откривен је 1980. године и са прекидима се истражује до данас. На целој површини налазишта детектован је већи број окана, а до сада су, делимично или потпуно, истражена само четири. У њима су от-
кривени остаци површинске и јамске експлоатације руде. До сада су на Прљуши трагови површинске екпслоатације нађени у зони окана 4 и 6. Јамску експлоатацију карактеришу хоризонтални рудни канали и мање галерије који се налазе на релативно малој дубини од површине тла. Уокну 6 откривена је мања галерија дубине 1,5 метара од нивоа улаза на
коју се настављала површинска експлоатација руде. Објекат 1 на самом врху локалитета за сада је најбоље истражено рудно окно. У њему је откривена подземна екплоатација руде са ходницима неправилног облика, типичним за рано рударство и једна галерија којом се ходник завршавао. Рудна жила се налазила плитко испод површине тла и пружала се правцем исток – запад. Њено пражњење је почињало од четвороугаоног отвора код кога су била остављена два раноенеолитска пехара са две дршке, по један са сваке стране. Од улаза, рудни ходник је ишао на исток и на запад. Велики комади стена у горњим слојевима
откривени су како у ходницима тако и у галерији, што указује да је реч о подземној експлоатацији руде и да се таваница обрушила након напуштања окна. На зидовима галерије откривено је више удубљења која су можда имали функцију у фиксирању неке дрвене конструкције о коју су се вешали масивни камени батови. Откриће једног таквог бата, тежине 19,8 кг, на самом улазу у галерију из ходника који је водио до ње, даје основу за такву претпоставку. У самој галерији, у њеном централном делу, откривено је 180 камених батова. Трагови ватре примећују се на зидовима галерије, на местима где је била минерализација. На тим местима постоје и трагови избијања руде из матичне стене настали употребом камених батова. Објекат 1 је једино окно у коме је нађена керамика која може поузданије да се определи. Откривено је неколико пехара са две дршке који су по облику типични представници Бубањ-Хум културе. Ипак, мали узорак, али исто тако и недостатак апсолутних датума, не дозвољава прецизније културно-хронолошко опредељење у једну од фаза – раноенеолитску Бубањ-Хум I или ранобронзанодобну Бубањ-Хум III. Начин експлоатације руде, а то је праћење и пражњење малахитних жица што оставља неправилне рудне канале, донео је превагу код датовања окна Објекат 1 у рани енеолит, а посредно и целог рудника на
Прљуши. Прецизније датовање биће могуће тек након добијања апсолутних датума и проналажењем већег керамичког узорка. Могуће је да је доњи део падине био експлоатисан и раније, током винчанске културе. То су претпоставили и први истраживачи локалитета, пре свега због обиља горског кристала кварца кога има на целој површини налазишта
и за који се претпоставља да је могао бити експлоатисан током винчанске културе.
PB  - Београд : Српско археолошко друштво
PB  - Београд : Археолошки институт
C3  - XL Скупштина и годишњи скуп САД и прослава 70 година Археолошког института (Mnemosynon firmitatis), 5–7. јун 2017, Београд: програм, извештаји и апстракти
T1  - Прљуша - Мали Штурац, енеолитски рудник бакра на Руднику.
EP  - 124
SP  - 123
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_827
ER  - 

@conference{
author = "Antonović, Dragana and Vitezović, Selena and Dimić, Vidan",
year = "2017",
abstract = "Енеолитски рудник бакра на локалитету Прљуша на врху Мали Штурац на Руднику за сада представља највећи праисторијски рудник на Балкану. Откривен је 1980. године и са прекидима се истражује до данас. На целој површини налазишта детектован је већи број окана, а до сада су, делимично или потпуно, истражена само четири. У њима су от-
кривени остаци површинске и јамске експлоатације руде. До сада су на Прљуши трагови површинске екпслоатације нађени у зони окана 4 и 6. Јамску експлоатацију карактеришу хоризонтални рудни канали и мање галерије који се налазе на релативно малој дубини од површине тла. Уокну 6 откривена је мања галерија дубине 1,5 метара од нивоа улаза на
коју се настављала површинска експлоатација руде. Објекат 1 на самом врху локалитета за сада је најбоље истражено рудно окно. У њему је откривена подземна екплоатација руде са ходницима неправилног облика, типичним за рано рударство и једна галерија којом се ходник завршавао. Рудна жила се налазила плитко испод површине тла и пружала се правцем исток – запад. Њено пражњење је почињало од четвороугаоног отвора код кога су била остављена два раноенеолитска пехара са две дршке, по један са сваке стране. Од улаза, рудни ходник је ишао на исток и на запад. Велики комади стена у горњим слојевима
откривени су како у ходницима тако и у галерији, што указује да је реч о подземној експлоатацији руде и да се таваница обрушила након напуштања окна. На зидовима галерије откривено је више удубљења која су можда имали функцију у фиксирању неке дрвене конструкције о коју су се вешали масивни камени батови. Откриће једног таквог бата, тежине 19,8 кг, на самом улазу у галерију из ходника који је водио до ње, даје основу за такву претпоставку. У самој галерији, у њеном централном делу, откривено је 180 камених батова. Трагови ватре примећују се на зидовима галерије, на местима где је била минерализација. На тим местима постоје и трагови избијања руде из матичне стене настали употребом камених батова. Објекат 1 је једино окно у коме је нађена керамика која може поузданије да се определи. Откривено је неколико пехара са две дршке који су по облику типични представници Бубањ-Хум културе. Ипак, мали узорак, али исто тако и недостатак апсолутних датума, не дозвољава прецизније културно-хронолошко опредељење у једну од фаза – раноенеолитску Бубањ-Хум I или ранобронзанодобну Бубањ-Хум III. Начин експлоатације руде, а то је праћење и пражњење малахитних жица што оставља неправилне рудне канале, донео је превагу код датовања окна Објекат 1 у рани енеолит, а посредно и целог рудника на
Прљуши. Прецизније датовање биће могуће тек након добијања апсолутних датума и проналажењем већег керамичког узорка. Могуће је да је доњи део падине био експлоатисан и раније, током винчанске културе. То су претпоставили и први истраживачи локалитета, пре свега због обиља горског кристала кварца кога има на целој површини налазишта
и за који се претпоставља да је могао бити експлоатисан током винчанске културе.",
publisher = "Београд : Српско археолошко друштво, Београд : Археолошки институт",
journal = "XL Скупштина и годишњи скуп САД и прослава 70 година Археолошког института (Mnemosynon firmitatis), 5–7. јун 2017, Београд: програм, извештаји и апстракти",
title = "Прљуша - Мали Штурац, енеолитски рудник бакра на Руднику.",
pages = "124-123",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_827"
}

Antonović, D., Vitezović, S.,& Dimić, V.. (2017). Прљуша - Мали Штурац, енеолитски рудник бакра на Руднику.. in XL Скупштина и годишњи скуп САД и прослава 70 година Археолошког института (Mnemosynon firmitatis), 5–7. јун 2017, Београд: програм, извештаји и апстракти
Београд : Српско археолошко друштво., 123-124.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_827

Antonović D, Vitezović S, Dimić V. Прљуша - Мали Штурац, енеолитски рудник бакра на Руднику.. in XL Скупштина и годишњи скуп САД и прослава 70 година Археолошког института (Mnemosynon firmitatis), 5–7. јун 2017, Београд: програм, извештаји и апстракти. 2017;:123-124.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_827 .

Antonović, Dragana, Vitezović, Selena, Dimić, Vidan, "Прљуша - Мали Штурац, енеолитски рудник бакра на Руднику." in XL Скупштина и годишњи скуп САД и прослава 70 година Археолошког института (Mnemosynon firmitatis), 5–7. јун 2017, Београд: програм, извештаји и апстракти (2017):123-124,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_827 .

TY  - CONF
AU  - Antonović, Dragana
AU  - Dimić, Vidan
PY  - 2016
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/825
AB  - Истраживања на локалитету Прљуша на Малом Штурцу, једном од врхова на планини Рудник, обновљена су 2011. године, после паузе од две деценије. Након пет успешних кампања у којима је установљена величина локалитета и откривен велики број праисторијских рударских радова, данас може да се сагледа начин експлоатације карбонатне руде бакра од стране првих рудара. Веома тврде стене у којима се налази
орудњење на Прљуши и начин на који се руда појављује утицали су на то да се на овом рудишту често практикује површинска експлоатација руде паралелно са отварањем подземних окана. У вађењу руде праисторијски рудари су користили ватру, батове разних величина и тежина, а вероватно и некакве дрвене конструкције о које су вешали најтеже ба-
тове који су служили за почетно разбијање стене у којој се налазила минерализација. Трагови горења су откривени у свим до сада истраженим окнима на Прљуши. Велики број камених рударских батова присутан је на целом локалитету, а посебно у окнима у којима су на више места откривене концентрације ових рударских алатки међу којима је било и
нових неупотребљених, али исто тако и истрошених примерака одложених због оштећења насталих током употребе. У стенама које оивичавају вертикална рударска окна констатовано је више наспрамних удубљења која су могла да служе као ослонац за некакву дрвену конструкцију. Претпоставља се да су велики и веома тешки камени батови морали да се
вешају о греду и тако користе у разбијању стена, пошто их због тежине није било могуће насађивати на дрвене држаље. Претпоставља се да су бројни мали батови били коришћени за одвајање руде од матичне стене. На основу до сада откривене малобројне керамике експлоатација рудника на Прљуши датује се у енеолит и рано бронзано доба.
PB  - Београд : Српско археолошко друштво
PB  - Вршац : Градски музеј Вршац
C3  - XXXIX Скупштина и годишњи скуп САД, 2.-4. јун 2016, Вршац: програм, извештаји и апстракти
T1  - Експлоатација руде бакра на локалитету Прљуша на Малом Штурцу.
EP  - 114
SP  - 113
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_825
ER  - 

@conference{
author = "Antonović, Dragana and Dimić, Vidan",
year = "2016",
abstract = "Истраживања на локалитету Прљуша на Малом Штурцу, једном од врхова на планини Рудник, обновљена су 2011. године, после паузе од две деценије. Након пет успешних кампања у којима је установљена величина локалитета и откривен велики број праисторијских рударских радова, данас може да се сагледа начин експлоатације карбонатне руде бакра од стране првих рудара. Веома тврде стене у којима се налази
орудњење на Прљуши и начин на који се руда појављује утицали су на то да се на овом рудишту често практикује површинска експлоатација руде паралелно са отварањем подземних окана. У вађењу руде праисторијски рудари су користили ватру, батове разних величина и тежина, а вероватно и некакве дрвене конструкције о које су вешали најтеже ба-
тове који су служили за почетно разбијање стене у којој се налазила минерализација. Трагови горења су откривени у свим до сада истраженим окнима на Прљуши. Велики број камених рударских батова присутан је на целом локалитету, а посебно у окнима у којима су на више места откривене концентрације ових рударских алатки међу којима је било и
нових неупотребљених, али исто тако и истрошених примерака одложених због оштећења насталих током употребе. У стенама које оивичавају вертикална рударска окна констатовано је више наспрамних удубљења која су могла да служе као ослонац за некакву дрвену конструкцију. Претпоставља се да су велики и веома тешки камени батови морали да се
вешају о греду и тако користе у разбијању стена, пошто их због тежине није било могуће насађивати на дрвене држаље. Претпоставља се да су бројни мали батови били коришћени за одвајање руде од матичне стене. На основу до сада откривене малобројне керамике експлоатација рудника на Прљуши датује се у енеолит и рано бронзано доба.",
publisher = "Београд : Српско археолошко друштво, Вршац : Градски музеј Вршац",
journal = "XXXIX Скупштина и годишњи скуп САД, 2.-4. јун 2016, Вршац: програм, извештаји и апстракти",
title = "Експлоатација руде бакра на локалитету Прљуша на Малом Штурцу.",
pages = "114-113",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_825"
}

Antonović, D.,& Dimić, V.. (2016). Експлоатација руде бакра на локалитету Прљуша на Малом Штурцу.. in XXXIX Скупштина и годишњи скуп САД, 2.-4. јун 2016, Вршац: програм, извештаји и апстракти
Београд : Српско археолошко друштво., 113-114.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_825

Antonović D, Dimić V. Експлоатација руде бакра на локалитету Прљуша на Малом Штурцу.. in XXXIX Скупштина и годишњи скуп САД, 2.-4. јун 2016, Вршац: програм, извештаји и апстракти. 2016;:113-114.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_825 .

Antonović, Dragana, Dimić, Vidan, "Експлоатација руде бакра на локалитету Прљуша на Малом Штурцу." in XXXIX Скупштина и годишњи скуп САД, 2.-4. јун 2016, Вршац: програм, извештаји и апстракти (2016):113-114,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_825 .