Биоархеолошка истраживања свакодневног живота у Царичином граду (Justiniana Prima)
Апстракт
У раду су сумирани досадашњи резултати биоархеолошких истраживања
на рановизантијском налазишту Царичин град. Због своје специфичности, кратког
трајања и обима истражености, Царичин град представља једно од најзначајнијих
налазишта за разумевање рановизантијске цивилизације на простору северног Илирика.
У том смислу, кроз међународну сарадњу у оквиру српско-француско-немачких
истраживања у области овог рановизантијског града 2013. године покренут је пројекат
интердисциплинарних истраживања која су усмерена на стамбене целине у Горњем
и Доњем граду. Циљ овог пројекта је да се проникне и реконструише свакодневни
живот становника, њихова исхрана, организација стамбених и економских објеката.
Биоархеолошка истраживања која су садржана из анализе животињских и биљних
остатака, као и биохемијске анализе земљишта имају посебно значајно место у
поменутом пројекту. Резултати указују на то да је Царичин град током кратког трајања
живота у њему од свега 80-ак година, представљао самос...талну економску јединицу која
је обезбеђивала основне потребе у смислу хране животињског и биљног порекла, и то
добрим делом унутар и у непосредној близини града. Такође, резултати биохемијских
анализа земљишта у Горњем граду потврдили су гајeње животиња унутар бедема, а
ова сазнања указују на значајан удео руралних елемената привређивања у урбаној
структури Царичиног града. С друге стране, остаци егзотичних животињских и биљних
врста упућују на чињеницу да су становници Царичиног града имали интензивне
контакте са другим, удаљеним деловима Царства.
Кључне речи:
Царичин град / археозоологија / археоботаника / педологија / биомаркери / исхранаИзвор:
2019, 59, 21-44Издавач:
- Народни музеј Лесковац, Лесковац
Институција/група
Археолошки институт / Institute of ArchaeologyTY - JOUR AU - Марковић, Немања AU - Роетер, Ана AU - Бирк, Јаго PY - 2019 UR - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/1371 AB - У раду су сумирани досадашњи резултати биоархеолошких истраживања на рановизантијском налазишту Царичин град. Због своје специфичности, кратког трајања и обима истражености, Царичин град представља једно од најзначајнијих налазишта за разумевање рановизантијске цивилизације на простору северног Илирика. У том смислу, кроз међународну сарадњу у оквиру српско-француско-немачких истраживања у области овог рановизантијског града 2013. године покренут је пројекат интердисциплинарних истраживања која су усмерена на стамбене целине у Горњем и Доњем граду. Циљ овог пројекта је да се проникне и реконструише свакодневни живот становника, њихова исхрана, организација стамбених и економских објеката. Биоархеолошка истраживања која су садржана из анализе животињских и биљних остатака, као и биохемијске анализе земљишта имају посебно значајно место у поменутом пројекту. Резултати указују на то да је Царичин град током кратког трајања живота у њему од свега 80-ак година, представљао самосталну економску јединицу која је обезбеђивала основне потребе у смислу хране животињског и биљног порекла, и то добрим делом унутар и у непосредној близини града. Такође, резултати биохемијских анализа земљишта у Горњем граду потврдили су гајeње животиња унутар бедема, а ова сазнања указују на значајан удео руралних елемената привређивања у урбаној структури Царичиног града. С друге стране, остаци егзотичних животињских и биљних врста упућују на чињеницу да су становници Царичиног града имали интензивне контакте са другим, удаљеним деловима Царства. PB - Народни музеј Лесковац, Лесковац T1 - Биоархеолошка истраживања свакодневног живота у Царичином граду (Justiniana Prima) EP - 44 IS - 59 SP - 21 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1371 ER -
@article{ author = "Марковић, Немања and Роетер, Ана and Бирк, Јаго", year = "2019", abstract = "У раду су сумирани досадашњи резултати биоархеолошких истраживања на рановизантијском налазишту Царичин град. Због своје специфичности, кратког трајања и обима истражености, Царичин град представља једно од најзначајнијих налазишта за разумевање рановизантијске цивилизације на простору северног Илирика. У том смислу, кроз међународну сарадњу у оквиру српско-француско-немачких истраживања у области овог рановизантијског града 2013. године покренут је пројекат интердисциплинарних истраживања која су усмерена на стамбене целине у Горњем и Доњем граду. Циљ овог пројекта је да се проникне и реконструише свакодневни живот становника, њихова исхрана, организација стамбених и економских објеката. Биоархеолошка истраживања која су садржана из анализе животињских и биљних остатака, као и биохемијске анализе земљишта имају посебно значајно место у поменутом пројекту. Резултати указују на то да је Царичин град током кратког трајања живота у њему од свега 80-ак година, представљао самосталну економску јединицу која је обезбеђивала основне потребе у смислу хране животињског и биљног порекла, и то добрим делом унутар и у непосредној близини града. Такође, резултати биохемијских анализа земљишта у Горњем граду потврдили су гајeње животиња унутар бедема, а ова сазнања указују на значајан удео руралних елемената привређивања у урбаној структури Царичиног града. С друге стране, остаци егзотичних животињских и биљних врста упућују на чињеницу да су становници Царичиног града имали интензивне контакте са другим, удаљеним деловима Царства.", publisher = "Народни музеј Лесковац, Лесковац", title = "Биоархеолошка истраживања свакодневног живота у Царичином граду (Justiniana Prima)", pages = "44-21", number = "59", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1371" }
Марковић, Н., Роетер, А.,& Бирк, Ј.. (2019). Биоархеолошка истраживања свакодневног живота у Царичином граду (Justiniana Prima). Народни музеј Лесковац, Лесковац.(59), 21-44. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1371
Марковић Н, Роетер А, Бирк Ј. Биоархеолошка истраживања свакодневног живота у Царичином граду (Justiniana Prima). 2019;(59):21-44. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1371 .
Марковић, Немања, Роетер, Ана, Бирк, Јаго, "Биоархеолошка истраживања свакодневног живота у Царичином граду (Justiniana Prima)", no. 59 (2019):21-44, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1371 .