Ктиторска гробница деспота Стефана Лазаревића у цркви манастира Манасије – антрополошка анализа
Апстракт
Манастир Ресава, данас познатији под именом Манасија, задужбина деспота Стефана Лазаревића, својим велелепним храмом и снажним утврђењем вековима привачи пажњу путописаца и истраживача. Године 2005. започета су систематска археолошка ископавања у манастиру Манасији које је спровео Републички завод за заштиту споменика културе из Београда на челу са Марином Брмболићем. Годину дана касније приступило се истраживању манастирске цркве. Том приликомсу, између осталог, обављена и ископавања гроба у наосу, уз јужни зидзападног травеја (гроб 1), и два гроба у југоисточном углу припрате (гробови 2 и 3). С обзиром да су у југозападном делу цркве сахрањивани искључиво ктитори и владари земни остаци пронађени у овом гробу могу припадати једино ктитору манастира Манасије – деспоту Стефану Лазаревићу. Антрополошке и молекуларно-генетичке анализе су то и потврдиле. Конкретно, антрополошка анализа је показала да скелетни остаци припадају мушкарцу који је у тренутку смрти имао око 50 година колико је... имао и деспот Стефан (1377–1427) када је преминуо. Такође, на костима су пронађени трагови бројних палеопатолошких промена и „хируршке“ интервенције које одговарају описима његовог биографа и других хроничара тога времена. Макроскопски преглед ентеза на хватиштима мишића и лигамената у складу је са тврдњом да је деспот Стефан Лазаревић био витез-оклопник и коњаник. На основу појединих промена на костима примећено је да је деспотов могући узрок смрти могао да буде или мождани или срчани удар, односно емболија (тромбови се често стварају после операција), или анеуризам крвних судова који су могли запоследицу да имају артериорексис (пуцање, прскање артерије) у регији главе, врата или груди. За потребе компаративне ДНК анализе узети су и узорци костију кнеза Лазара из манастира Раванице. Молекуларно-генетичка анализа је потврдила први степен сродства са оцем кнезом Лазаром (99,93%). На основу сазнања која имамо о српској средњовековној фунералној пракси и резултата антрополошких и молекуларно-генетичких анализа који у потпуности одговарају подацима које је оставио деспотов савременик и биограф Константин Филозоф, можемо рећи да су у наосу, уз јужни зид западног травеја пронађени земни остаци деспота СтефанаЛазаревића чиме је без сумње решена вишевековна дилема о месту његове сахране.
Кључне речи:
деспот Стефан Лазаревић / манастир Ресава (Манасија) / антрополошка анализа земних остатака / молекуларно-генетичка анализа / древна ДНКИзвор:
Српско археолошко друштво, XL Скупштина и годишњи скуп и прослава 70 година Археолошког института (Mnemosynon Firmitatis), 2017, 144-Издавач:
- Београд : Српско археолошко друштво
Финансирање / пројекти:
- Процеси урбанизације и развоја средњовековног друштва (RS-MESTD-Basic Research (BR or ON)-177021)
Институција/група
Археолошки институт / Institute of ArchaeologyTY - CONF AU - Миладиновић-Радмиловић, Наташа PY - 2017 UR - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/1106 AB - Манастир Ресава, данас познатији под именом Манасија, задужбина деспота Стефана Лазаревића, својим велелепним храмом и снажним утврђењем вековима привачи пажњу путописаца и истраживача. Године 2005. започета су систематска археолошка ископавања у манастиру Манасији које је спровео Републички завод за заштиту споменика културе из Београда на челу са Марином Брмболићем. Годину дана касније приступило се истраживању манастирске цркве. Том приликомсу, између осталог, обављена и ископавања гроба у наосу, уз јужни зидзападног травеја (гроб 1), и два гроба у југоисточном углу припрате (гробови 2 и 3). С обзиром да су у југозападном делу цркве сахрањивани искључиво ктитори и владари земни остаци пронађени у овом гробу могу припадати једино ктитору манастира Манасије – деспоту Стефану Лазаревићу. Антрополошке и молекуларно-генетичке анализе су то и потврдиле. Конкретно, антрополошка анализа је показала да скелетни остаци припадају мушкарцу који је у тренутку смрти имао око 50 година колико је имао и деспот Стефан (1377–1427) када је преминуо. Такође, на костима су пронађени трагови бројних палеопатолошких промена и „хируршке“ интервенције које одговарају описима његовог биографа и других хроничара тога времена. Макроскопски преглед ентеза на хватиштима мишића и лигамената у складу је са тврдњом да је деспот Стефан Лазаревић био витез-оклопник и коњаник. На основу појединих промена на костима примећено је да је деспотов могући узрок смрти могао да буде или мождани или срчани удар, односно емболија (тромбови се често стварају после операција), или анеуризам крвних судова који су могли запоследицу да имају артериорексис (пуцање, прскање артерије) у регији главе, врата или груди. За потребе компаративне ДНК анализе узети су и узорци костију кнеза Лазара из манастира Раванице. Молекуларно-генетичка анализа је потврдила први степен сродства са оцем кнезом Лазаром (99,93%). На основу сазнања која имамо о српској средњовековној фунералној пракси и резултата антрополошких и молекуларно-генетичких анализа који у потпуности одговарају подацима које је оставио деспотов савременик и биограф Константин Филозоф, можемо рећи да су у наосу, уз јужни зид западног травеја пронађени земни остаци деспота СтефанаЛазаревића чиме је без сумње решена вишевековна дилема о месту његове сахране. PB - Београд : Српско археолошко друштво C3 - Српско археолошко друштво, XL Скупштина и годишњи скуп и прослава 70 година Археолошког института (Mnemosynon Firmitatis) T1 - Ктиторска гробница деспота Стефана Лазаревића у цркви манастира Манасије – антрополошка анализа SP - 144 SP - 145 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1106 ER -
@conference{ author = "Миладиновић-Радмиловић, Наташа", year = "2017", abstract = "Манастир Ресава, данас познатији под именом Манасија, задужбина деспота Стефана Лазаревића, својим велелепним храмом и снажним утврђењем вековима привачи пажњу путописаца и истраживача. Године 2005. започета су систематска археолошка ископавања у манастиру Манасији које је спровео Републички завод за заштиту споменика културе из Београда на челу са Марином Брмболићем. Годину дана касније приступило се истраживању манастирске цркве. Том приликомсу, између осталог, обављена и ископавања гроба у наосу, уз јужни зидзападног травеја (гроб 1), и два гроба у југоисточном углу припрате (гробови 2 и 3). С обзиром да су у југозападном делу цркве сахрањивани искључиво ктитори и владари земни остаци пронађени у овом гробу могу припадати једино ктитору манастира Манасије – деспоту Стефану Лазаревићу. Антрополошке и молекуларно-генетичке анализе су то и потврдиле. Конкретно, антрополошка анализа је показала да скелетни остаци припадају мушкарцу који је у тренутку смрти имао око 50 година колико је имао и деспот Стефан (1377–1427) када је преминуо. Такође, на костима су пронађени трагови бројних палеопатолошких промена и „хируршке“ интервенције које одговарају описима његовог биографа и других хроничара тога времена. Макроскопски преглед ентеза на хватиштима мишића и лигамената у складу је са тврдњом да је деспот Стефан Лазаревић био витез-оклопник и коњаник. На основу појединих промена на костима примећено је да је деспотов могући узрок смрти могао да буде или мождани или срчани удар, односно емболија (тромбови се често стварају после операција), или анеуризам крвних судова који су могли запоследицу да имају артериорексис (пуцање, прскање артерије) у регији главе, врата или груди. За потребе компаративне ДНК анализе узети су и узорци костију кнеза Лазара из манастира Раванице. Молекуларно-генетичка анализа је потврдила први степен сродства са оцем кнезом Лазаром (99,93%). На основу сазнања која имамо о српској средњовековној фунералној пракси и резултата антрополошких и молекуларно-генетичких анализа који у потпуности одговарају подацима које је оставио деспотов савременик и биограф Константин Филозоф, можемо рећи да су у наосу, уз јужни зид западног травеја пронађени земни остаци деспота СтефанаЛазаревића чиме је без сумње решена вишевековна дилема о месту његове сахране.", publisher = "Београд : Српско археолошко друштво", journal = "Српско археолошко друштво, XL Скупштина и годишњи скуп и прослава 70 година Археолошког института (Mnemosynon Firmitatis)", title = "Ктиторска гробница деспота Стефана Лазаревића у цркви манастира Манасије – антрополошка анализа", pages = "144-145", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1106" }
Миладиновић-Радмиловић, Н.. (2017). Ктиторска гробница деспота Стефана Лазаревића у цркви манастира Манасије – антрополошка анализа. in Српско археолошко друштво, XL Скупштина и годишњи скуп и прослава 70 година Археолошког института (Mnemosynon Firmitatis) Београд : Српско археолошко друштво., 144. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1106
Миладиновић-Радмиловић Н. Ктиторска гробница деспота Стефана Лазаревића у цркви манастира Манасије – антрополошка анализа. in Српско археолошко друштво, XL Скупштина и годишњи скуп и прослава 70 година Археолошког института (Mnemosynon Firmitatis). 2017;:144. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1106 .
Миладиновић-Радмиловић, Наташа, "Ктиторска гробница деспота Стефана Лазаревића у цркви манастира Манасије – антрополошка анализа" in Српско археолошко друштво, XL Скупштина и годишњи скуп и прослава 70 година Археолошког института (Mnemosynon Firmitatis) (2017):144, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1106 .