Analiza tehnoloških sistema u praistoriji: mogućnosti i pravci u istraživanjima.

Abstract

Arheologija, kao nauka koja se bavi proučavanjem prošlosti na osnovu materijalnih tragova, neodvojiva je od proučavanje tehnologije. U antropologiji i arheologiji koncept tehnologije polazi od osnovnog značenja grčke reči τέχνη – veština, i podrazumeva proučavanje načina kako se nešto radi. Studije tehnologije, međutim, predstavljaju složeni teorijski i metodološki koncept, čija pitanja prevazilaze način proizvodnje i funkcionalnu analizu materijalne kulture. Tehnološki pristup u arheološkim istraživanjima uključuje ne samo proučavanje kako je nešto načinjeno, već i analizu raznih tehnoloških faktora – od odabira sirovine, preko načina izrade i upotrebe, pa sve do razloga za prestanak korišćenja, kao i proučavanje mesta i značaja nekog tehnološkog izbora, neke aktivnosti, neke tehnologije i tehnoloških sistema u okvirima prošlih društava (cf. Miller 2007; Greene 2004; Витезовић 2011; Vitezović 2013, sa referencama). Heder Miler (Miller 2007: 4), definiše tehnologiju kao čitav „niz činova i međusobnih veza“: od same proizvodnje i organizacije proizvodnog procesa do kulture u najširem smislu koja uključuje i sve postupake povezane sa potrošnjom. Tehnologija je zapravo svuda oko nas, i ne obuhvata samo predmete koji nas okružuju, već se radi i o izmenjenoj prirodnoj okolini i svakom čovekovom dejstvu na materiju (cf. Greene 2004; Miller 2007). U tom smislu može se izdvojiti antropologija tehnoloških sistema, tačnije studija materijalne kulture u socijalnom i ekonomskom kontekstu, koja obuhvata svaki proces delovanja na materiju. Posebno značajni radovi koji se tiču tehnološkog koncepta jesu radovi Pjera Lemonijea (Pierre Lemonnier), koji je pokušao da studije tehnologije uobliči u formu jasno izdvojenog teorijskog pristupa (Lemonnier 1986; 1992; 1993)....