Шабац : културна стратиграфија праисторијских локалитета у Подрињу
Šabac : kulturna stratigrafija praistorijskih lokaliteta u Podrinju
Апстракт
У књизи Шабац културна стратиграфија праисторијских локалитета у Подрињу, у поглављу Каталог, због обима, измењен је начин излагања археолошке грађе односу на претходне монографије из едиције Археолошка грађа Србије; скупно, а не појединачно, приказане су особености археолошких предмета према хронолошким, културним, типолошким и осталим критеријумима.
Миливоје Васиљевић и Војислав Трбуховић објавили су значајне синтезе о праисторији шабачке регије. У монографији Шабац у прошлости, Шабац 1970. године, Васиљевићев прилог чини прву синтезу праисторије Мачве, Поцерине и Тамнаве.1 У монографији Мачва, историја, становништво, Васиљевић је поклонио знатну пажњу праисторијском периоду.2 В. Трбуховић и М. Васиљевић објавили су монографију Најстарије земљорадничке културе у Подрињу.3 У тој књизи налазе се подаци за 29 налазишта старчевачке културе и више од 200 локалитета винчанске културе. Године 2008. Зоран Живановић систематизовао је све археолошке локалитете с подручја општине Коцељева, међ...у којима је знатан део из праисторије.4
Подручје Народног музеја у Шапцу једно је од највећих у Србији. Обухвата северозападни део средишне Србије: Мачву, Посаво - Тамнаву и Поцерину. Пре оснивања Музеја Јадра у Лозници, средином 80 - их година XX века, надлежност шабачког музеја односила се и на Јадар, Рађевину и Азбуковицу. Често се цео тај простор означава једном речју - Подриње, а чине га општине: Богатић, Шабац, Владимирци и Коцељева, као и општине: Лозница, Крупањ, Мали Зворник и Љубовија. Веома повољан географски положај ове граничне области, између Балканског полуострва и панонске низије, и то у зони ушћа Дрине у Саву – две изванредно важне природне саобраћајнице, плодност Мачве, највеће равнице у Србији јужно од Саве и Дунава (преко 800 km²), близина лежишта руда метала и неметала - условили су трајност живота од почетка млађег каменог доба.
1
Кључне речи:
Шабац / Šabac / stratigrafijaИзвор:
2011, -450Издавач:
- Београд : Археолошки институт
- Шабац : Народни музеј
Финансирање / пројекти:
- Археологија Србије: културни идентитет, интеграциони фактори, технолошки процеси и улога централног Балкана у развоју европске праисторије (RS-MESTD-Basic Research (BR or ON)-177020)
Институција/група
Археолошки институт / Institute of ArchaeologyTY - BOOK AU - Стојић, Милорад AU - Церовић, Момир PY - 2011 UR - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/574 AB - У књизи Шабац културна стратиграфија праисторијских локалитета у Подрињу, у поглављу Каталог, због обима, измењен је начин излагања археолошке грађе односу на претходне монографије из едиције Археолошка грађа Србије; скупно, а не појединачно, приказане су особености археолошких предмета према хронолошким, културним, типолошким и осталим критеријумима. Миливоје Васиљевић и Војислав Трбуховић објавили су значајне синтезе о праисторији шабачке регије. У монографији Шабац у прошлости, Шабац 1970. године, Васиљевићев прилог чини прву синтезу праисторије Мачве, Поцерине и Тамнаве.1 У монографији Мачва, историја, становништво, Васиљевић је поклонио знатну пажњу праисторијском периоду.2 В. Трбуховић и М. Васиљевић објавили су монографију Најстарије земљорадничке културе у Подрињу.3 У тој књизи налазе се подаци за 29 налазишта старчевачке културе и више од 200 локалитета винчанске културе. Године 2008. Зоран Живановић систематизовао је све археолошке локалитете с подручја општине Коцељева, међу којима је знатан део из праисторије.4 Подручје Народног музеја у Шапцу једно је од највећих у Србији. Обухвата северозападни део средишне Србије: Мачву, Посаво - Тамнаву и Поцерину. Пре оснивања Музеја Јадра у Лозници, средином 80 - их година XX века, надлежност шабачког музеја односила се и на Јадар, Рађевину и Азбуковицу. Често се цео тај простор означава једном речју - Подриње, а чине га општине: Богатић, Шабац, Владимирци и Коцељева, као и општине: Лозница, Крупањ, Мали Зворник и Љубовија. Веома повољан географски положај ове граничне области, између Балканског полуострва и панонске низије, и то у зони ушћа Дрине у Саву – две изванредно важне природне саобраћајнице, плодност Мачве, највеће равнице у Србији јужно од Саве и Дунава (преко 800 km²), близина лежишта руда метала и неметала - условили су трајност живота од почетка млађег каменог доба. 1 PB - Београд : Археолошки институт PB - Шабац : Народни музеј T1 - Шабац : културна стратиграфија праисторијских локалитета у Подрињу T1 - Šabac : kulturna stratigrafija praistorijskih lokaliteta u Podrinju EP - 450 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_574 ER -
@book{ author = "Стојић, Милорад and Церовић, Момир", year = "2011", abstract = "У књизи Шабац културна стратиграфија праисторијских локалитета у Подрињу, у поглављу Каталог, због обима, измењен је начин излагања археолошке грађе односу на претходне монографије из едиције Археолошка грађа Србије; скупно, а не појединачно, приказане су особености археолошких предмета према хронолошким, културним, типолошким и осталим критеријумима. Миливоје Васиљевић и Војислав Трбуховић објавили су значајне синтезе о праисторији шабачке регије. У монографији Шабац у прошлости, Шабац 1970. године, Васиљевићев прилог чини прву синтезу праисторије Мачве, Поцерине и Тамнаве.1 У монографији Мачва, историја, становништво, Васиљевић је поклонио знатну пажњу праисторијском периоду.2 В. Трбуховић и М. Васиљевић објавили су монографију Најстарије земљорадничке културе у Подрињу.3 У тој књизи налазе се подаци за 29 налазишта старчевачке културе и више од 200 локалитета винчанске културе. Године 2008. Зоран Живановић систематизовао је све археолошке локалитете с подручја општине Коцељева, међу којима је знатан део из праисторије.4 Подручје Народног музеја у Шапцу једно је од највећих у Србији. Обухвата северозападни део средишне Србије: Мачву, Посаво - Тамнаву и Поцерину. Пре оснивања Музеја Јадра у Лозници, средином 80 - их година XX века, надлежност шабачког музеја односила се и на Јадар, Рађевину и Азбуковицу. Често се цео тај простор означава једном речју - Подриње, а чине га општине: Богатић, Шабац, Владимирци и Коцељева, као и општине: Лозница, Крупањ, Мали Зворник и Љубовија. Веома повољан географски положај ове граничне области, између Балканског полуострва и панонске низије, и то у зони ушћа Дрине у Саву – две изванредно важне природне саобраћајнице, плодност Мачве, највеће равнице у Србији јужно од Саве и Дунава (преко 800 km²), близина лежишта руда метала и неметала - условили су трајност живота од почетка млађег каменог доба. 1", publisher = "Београд : Археолошки институт, Шабац : Народни музеј", title = "Шабац : културна стратиграфија праисторијских локалитета у Подрињу, Šabac : kulturna stratigrafija praistorijskih lokaliteta u Podrinju", pages = "450", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_574" }
Стојић, М.,& Церовић, М.. (2011). Шабац : културна стратиграфија праисторијских локалитета у Подрињу. Београд : Археолошки институт.. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_574
Стојић М, Церовић М. Шабац : културна стратиграфија праисторијских локалитета у Подрињу. 2011;:null-450. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_574 .
Стојић, Милорад, Церовић, Момир, "Шабац : културна стратиграфија праисторијских локалитета у Подрињу" (2011), https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_574 .