Бор и Мајданпек, културна стратиграфија праисторијских локалитета између Ђердапа и Црног Тимока

Abstract

О почецима насељавања Бора и његове шире околине (укључујући општине Мајданпек и Кучево) током праисторије сведоче бројни локалитети који се налазе на простору између Ђердапске клисуре и Црног Тимока (Црне Реке). С радом на прикупљању, систематизовању, чувању и презентовању ове богате прошлости започело се током XIX века. Пионири у сакупљању и бележењу старина у источној Србији били су страни и домаћи истраживачи, махом рудари и геолози, који су првенствено истраживали рудне потенцијале Тимочке зоне. Овај процес је тесно повезан са индустријализацијом и обновом рударства у Србији током деветнаестог века, када се јављају и прва интересовања научника за проучавањем остатака материјалне културе из прошлости овог краја. Практично, на свим местима на којима су утврђене значајне рудне наслаге, констатовани су и стари рударски радови и остаци металопрерађивачке делатности. Први истраживач борске рудоносне области био је барон Сигмунд Август Волфганг Хердер. Овај Немац, управник „Краљевског саксонског рудокопства“ у Фрајбергу, дошао је у Србију 1835. године, на позив кнеза Милоша, да испита рудне потенцијале источне Србије и да предлог за покретање рударства.1 Обилазећи североисточну Србију, он констатује бројне остатке древне рударско-металуршке делатности као и рушевине „старих грађевина“ (остатака топионица, бројних шљакишта, гомила непрерађене руде, старих рударских радова, остатака утврђења, цркава итд.).2 Његова истраживања, публикована 1845. године, привукла су пажњу стручне јавности и створила базу за истраживања рудног блага, али и за старине у Србији.3 Други значајан истраживач рудних богатства и културног наслеђа овог краја био је Феликс Хофман. Он је по позиву кнеза Михаила Обреновића дошао у Србију 1862. године, као врстан познавалац рударства и рудних појава.4 У више наврата је испитивао територију источне Србије и сагледавао њене рудне потенцијале. За Хофмана се може рећи да је један од првих правих истраживача културног наслеђа у нашој земљи. Посебно се интересовао за археологију, па је, приликом боравка у области Бора, извршио и одређена ископавања у Лазаревој пећини код Злота, а резултати ових истраживања су публиковани 1882. године.5 Феликс Каниц, чувени путописац и истраживач културно-историјског наслеђа Србије, описао је све старине на које је наилазио пролазивши овом територијом (старе рударске радове, рушевине утврђења и цркава, трасе римских путева, древне алатке).