Бор и Мајданпек, културна стратиграфија праисторијских локалитета између Ђердапа и Црног Тимока
Апстракт
О почецима насељавања Бора и његове шире околине (укључујући
општине Мајданпек и Кучево) током праисторије сведоче бројни локалитети који се налазе на простору између Ђердапске клисуре и Црног Тимока (Црне Реке). С радом на прикупљању, систематизовању, чувању и
презентовању ове богате прошлости започело се током XIX века. Пионири у сакупљању и бележењу старина у источној Србији били су страни и
домаћи истраживачи, махом рудари и геолози, који су првенствено истраживали рудне потенцијале Тимочке зоне. Овај процес је тесно повезан са
индустријализацијом и обновом рударства у Србији током деветнаестог
века, када се јављају и прва интересовања научника за проучавањем
остатака материјалне културе из прошлости овог краја. Практично, на
свим местима на којима су утврђене значајне рудне наслаге, констатовани су и стари рударски радови и остаци металопрерађивачке делатности.
Први истраживач борске рудоносне области био је барон Сигмунд Август
Волфганг Хердер. Овај Немац, управник „Краљ...евског саксонског рудокопства“ у Фрајбергу, дошао је у Србију 1835. године, на позив кнеза
Милоша, да испита рудне потенцијале источне Србије и да предлог за
покретање рударства.1
Обилазећи североисточну Србију, он констатује
бројне остатке древне рударско-металуршке делатности као и рушевине „старих грађевина“ (остатака топионица, бројних шљакишта, гомила
непрерађене руде, старих рударских радова, остатака утврђења, цркава итд.).2
Његова истраживања, публикована 1845. године, привукла су
пажњу стручне јавности и створила базу за истраживања рудног блага,
али и за старине у Србији.3
Други значајан истраживач рудних богатства
и културног наслеђа овог краја био је Феликс Хофман. Он је по позиву
кнеза Михаила Обреновића дошао у Србију 1862. године, као врстан познавалац рударства и рудних појава.4
У више наврата је испитивао територију источне Србије и сагледавао њене рудне потенцијале. За Хофмана се може рећи да је један од првих правих истраживача културног наслеђа
у нашој земљи. Посебно се интересовао за археологију, па је, приликом
боравка у области Бора, извршио и одређена ископавања у Лазаревој
пећини код Злота, а резултати ових истраживања су публиковани 1882.
године.5
Феликс Каниц, чувени путописац и истраживач културно-историјског наслеђа Србије, описао је све старине на које је наилазио пролазивши овом територијом (старе рударске радове, рушевине утврђења и
цркава, трасе римских путева, древне алатке).
Кључне речи:
Bor / Majdanpek / stratigrafijaИзвор:
2014, -255Издавач:
- Beograd : Arheološki institut
- Bor : Muzej rudarstva i metalurgije
Финансирање / пројекти:
- Археологија Србије: културни идентитет, интеграциони фактори, технолошки процеси и улога централног Балкана у развоју европске праисторије (RS-MESTD-Basic Research (BR or ON)-177020)
Колекције
Институција/група
Археолошки институт / Institute of ArchaeologyTY - BOOK AU - Kapuran, Aleksandar AU - Bulatović, Aleksandar AU - Jovanović, Igor PY - 2014 UR - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/567 AB - О почецима насељавања Бора и његове шире околине (укључујући општине Мајданпек и Кучево) током праисторије сведоче бројни локалитети који се налазе на простору између Ђердапске клисуре и Црног Тимока (Црне Реке). С радом на прикупљању, систематизовању, чувању и презентовању ове богате прошлости започело се током XIX века. Пионири у сакупљању и бележењу старина у источној Србији били су страни и домаћи истраживачи, махом рудари и геолози, који су првенствено истраживали рудне потенцијале Тимочке зоне. Овај процес је тесно повезан са индустријализацијом и обновом рударства у Србији током деветнаестог века, када се јављају и прва интересовања научника за проучавањем остатака материјалне културе из прошлости овог краја. Практично, на свим местима на којима су утврђене значајне рудне наслаге, констатовани су и стари рударски радови и остаци металопрерађивачке делатности. Први истраживач борске рудоносне области био је барон Сигмунд Август Волфганг Хердер. Овај Немац, управник „Краљевског саксонског рудокопства“ у Фрајбергу, дошао је у Србију 1835. године, на позив кнеза Милоша, да испита рудне потенцијале источне Србије и да предлог за покретање рударства.1 Обилазећи североисточну Србију, он констатује бројне остатке древне рударско-металуршке делатности као и рушевине „старих грађевина“ (остатака топионица, бројних шљакишта, гомила непрерађене руде, старих рударских радова, остатака утврђења, цркава итд.).2 Његова истраживања, публикована 1845. године, привукла су пажњу стручне јавности и створила базу за истраживања рудног блага, али и за старине у Србији.3 Други значајан истраживач рудних богатства и културног наслеђа овог краја био је Феликс Хофман. Он је по позиву кнеза Михаила Обреновића дошао у Србију 1862. године, као врстан познавалац рударства и рудних појава.4 У више наврата је испитивао територију источне Србије и сагледавао њене рудне потенцијале. За Хофмана се може рећи да је један од првих правих истраживача културног наслеђа у нашој земљи. Посебно се интересовао за археологију, па је, приликом боравка у области Бора, извршио и одређена ископавања у Лазаревој пећини код Злота, а резултати ових истраживања су публиковани 1882. године.5 Феликс Каниц, чувени путописац и истраживач културно-историјског наслеђа Србије, описао је све старине на које је наилазио пролазивши овом територијом (старе рударске радове, рушевине утврђења и цркава, трасе римских путева, древне алатке). PB - Beograd : Arheološki institut PB - Bor : Muzej rudarstva i metalurgije T1 - Бор и Мајданпек, културна стратиграфија праисторијских локалитета између Ђердапа и Црног Тимока EP - 255 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_567 ER -
@book{ author = "Kapuran, Aleksandar and Bulatović, Aleksandar and Jovanović, Igor", year = "2014", abstract = "О почецима насељавања Бора и његове шире околине (укључујући општине Мајданпек и Кучево) током праисторије сведоче бројни локалитети који се налазе на простору између Ђердапске клисуре и Црног Тимока (Црне Реке). С радом на прикупљању, систематизовању, чувању и презентовању ове богате прошлости започело се током XIX века. Пионири у сакупљању и бележењу старина у источној Србији били су страни и домаћи истраживачи, махом рудари и геолози, који су првенствено истраживали рудне потенцијале Тимочке зоне. Овај процес је тесно повезан са индустријализацијом и обновом рударства у Србији током деветнаестог века, када се јављају и прва интересовања научника за проучавањем остатака материјалне културе из прошлости овог краја. Практично, на свим местима на којима су утврђене значајне рудне наслаге, констатовани су и стари рударски радови и остаци металопрерађивачке делатности. Први истраживач борске рудоносне области био је барон Сигмунд Август Волфганг Хердер. Овај Немац, управник „Краљевског саксонског рудокопства“ у Фрајбергу, дошао је у Србију 1835. године, на позив кнеза Милоша, да испита рудне потенцијале источне Србије и да предлог за покретање рударства.1 Обилазећи североисточну Србију, он констатује бројне остатке древне рударско-металуршке делатности као и рушевине „старих грађевина“ (остатака топионица, бројних шљакишта, гомила непрерађене руде, старих рударских радова, остатака утврђења, цркава итд.).2 Његова истраживања, публикована 1845. године, привукла су пажњу стручне јавности и створила базу за истраживања рудног блага, али и за старине у Србији.3 Други значајан истраживач рудних богатства и културног наслеђа овог краја био је Феликс Хофман. Он је по позиву кнеза Михаила Обреновића дошао у Србију 1862. године, као врстан познавалац рударства и рудних појава.4 У више наврата је испитивао територију источне Србије и сагледавао њене рудне потенцијале. За Хофмана се може рећи да је један од првих правих истраживача културног наслеђа у нашој земљи. Посебно се интересовао за археологију, па је, приликом боравка у области Бора, извршио и одређена ископавања у Лазаревој пећини код Злота, а резултати ових истраживања су публиковани 1882. године.5 Феликс Каниц, чувени путописац и истраживач културно-историјског наслеђа Србије, описао је све старине на које је наилазио пролазивши овом територијом (старе рударске радове, рушевине утврђења и цркава, трасе римских путева, древне алатке).", publisher = "Beograd : Arheološki institut, Bor : Muzej rudarstva i metalurgije", title = "Бор и Мајданпек, културна стратиграфија праисторијских локалитета између Ђердапа и Црног Тимока", pages = "255", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_567" }
Kapuran, A., Bulatović, A.,& Jovanović, I.. (2014). Бор и Мајданпек, културна стратиграфија праисторијских локалитета између Ђердапа и Црног Тимока. Beograd : Arheološki institut.. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_567
Kapuran A, Bulatović A, Jovanović I. Бор и Мајданпек, културна стратиграфија праисторијских локалитета између Ђердапа и Црног Тимока. 2014;:null-255. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_567 .
Kapuran, Aleksandar, Bulatović, Aleksandar, Jovanović, Igor, "Бор и Мајданпек, културна стратиграфија праисторијских локалитета између Ђердапа и Црног Тимока" (2014), https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_567 .