Примена кречног малтера приликом рестаурације римског амфитеатра Виминацијума током 2013. године
Апстракт
Током 2013. године изведени су обимни конзерваторски радови на грађевини виминацијумског амфитеатра. Делимична рестаурација и реконструкција су довеле до успешне ревитализације грађевине и данас једна четвртина простора гледалишта поново може примити гледаоце. Да би историјска грађевина била правилно технички заштићена, а затим и презентована посетиоцима, неопходно је поседовати знање о контруктивним материјалима и техникама примењеним приликом њене градње, па је истраживање малтера коришћених за зидање виминацијумског амфитеатра постављено као основа за његову рестаурацију. Почетак проучавања римских малтера виминацијумског амфитеатра представљају њихове лабораторијске анализе, извршене у Институту за материјале Србије у периоду од 2011. до 2013. године. Од резултата анализа се очекивало да покажу врсту агрегата, евентуално постојање пуцоланских додатака, као и однос количине агрегата према везиву, односно поставе основу за справљање малтера за конзервацију. Након анализа, извршен је ...низ проба на самом споменику и у лабораторији, након чега је одређена мешавина малтера која је коришћена за рестаурацију.
Кључне речи:
Viminacium / amfiteatar / rimski malter / pucolansko svojstvo / krečni malter / restauracija / konzervacijaИзвор:
Грађевински материјали и конзерваторско-рестаураторски поступци – малтери, 2014, 37-50Издавач:
- Београд: Друштво конзерватора Србије
Финансирање / пројекти:
- ИРС - Виминацијум, римски град и легијски војни логор - истраживање материјалне и духовне културе, становништва, применом најсавременијих технологија даљинске детекције, геофизике, GIS-а, дигитализације и 3D визуализације (RS-MESTD-Integrated and Interdisciplinary Research (IIR or III)-47018)
Институција/група
Археолошки институт / Institute of ArchaeologyTY - CONF AU - Николић, Емилија PY - 2014 UR - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/566 AB - Током 2013. године изведени су обимни конзерваторски радови на грађевини виминацијумског амфитеатра. Делимична рестаурација и реконструкција су довеле до успешне ревитализације грађевине и данас једна четвртина простора гледалишта поново може примити гледаоце. Да би историјска грађевина била правилно технички заштићена, а затим и презентована посетиоцима, неопходно је поседовати знање о контруктивним материјалима и техникама примењеним приликом њене градње, па је истраживање малтера коришћених за зидање виминацијумског амфитеатра постављено као основа за његову рестаурацију. Почетак проучавања римских малтера виминацијумског амфитеатра представљају њихове лабораторијске анализе, извршене у Институту за материјале Србије у периоду од 2011. до 2013. године. Од резултата анализа се очекивало да покажу врсту агрегата, евентуално постојање пуцоланских додатака, као и однос количине агрегата према везиву, односно поставе основу за справљање малтера за конзервацију. Након анализа, извршен је низ проба на самом споменику и у лабораторији, након чега је одређена мешавина малтера која је коришћена за рестаурацију. PB - Београд: Друштво конзерватора Србије C3 - Грађевински материјали и конзерваторско-рестаураторски поступци – малтери T1 - Примена кречног малтера приликом рестаурације римског амфитеатра Виминацијума током 2013. године EP - 50 SP - 37 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_566 ER -
@conference{ author = "Николић, Емилија", year = "2014", abstract = "Током 2013. године изведени су обимни конзерваторски радови на грађевини виминацијумског амфитеатра. Делимична рестаурација и реконструкција су довеле до успешне ревитализације грађевине и данас једна четвртина простора гледалишта поново може примити гледаоце. Да би историјска грађевина била правилно технички заштићена, а затим и презентована посетиоцима, неопходно је поседовати знање о контруктивним материјалима и техникама примењеним приликом њене градње, па је истраживање малтера коришћених за зидање виминацијумског амфитеатра постављено као основа за његову рестаурацију. Почетак проучавања римских малтера виминацијумског амфитеатра представљају њихове лабораторијске анализе, извршене у Институту за материјале Србије у периоду од 2011. до 2013. године. Од резултата анализа се очекивало да покажу врсту агрегата, евентуално постојање пуцоланских додатака, као и однос количине агрегата према везиву, односно поставе основу за справљање малтера за конзервацију. Након анализа, извршен је низ проба на самом споменику и у лабораторији, након чега је одређена мешавина малтера која је коришћена за рестаурацију.", publisher = "Београд: Друштво конзерватора Србије", journal = "Грађевински материјали и конзерваторско-рестаураторски поступци – малтери", title = "Примена кречног малтера приликом рестаурације римског амфитеатра Виминацијума током 2013. године", pages = "50-37", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_566" }
Николић, Е.. (2014). Примена кречног малтера приликом рестаурације римског амфитеатра Виминацијума током 2013. године. in Грађевински материјали и конзерваторско-рестаураторски поступци – малтери Београд: Друштво конзерватора Србије., 37-50. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_566
Николић Е. Примена кречног малтера приликом рестаурације римског амфитеатра Виминацијума током 2013. године. in Грађевински материјали и конзерваторско-рестаураторски поступци – малтери. 2014;:37-50. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_566 .
Николић, Емилија, "Примена кречног малтера приликом рестаурације римског амфитеатра Виминацијума током 2013. године" in Грађевински материјали и конзерваторско-рестаураторски поступци – малтери (2014):37-50, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_566 .