Култ бога Аполона у римским провинцијама на централном Балкану
Апстракт
Документовањем, анализом и интерпретацијом епиграфског и археолошког материјала у вези с култом бога Аполона на простору римских
провинција на централном Балкану, постало је јасно не само да је ово божанство било омиљено међу романизованим становништвом већ и да је
било поштовано, самостално или с другим боговима, у неколико светилишта на поменутом простору. Епиграфски споменици указују на то да је Аполон углавном био обожаван без епитета, од стране августала, дуовира, војника, особа запослених у управи рудника или које су радиле у рудницима, ослобођеника и/или робова, док иконографија бога, позната с вотивних рељефа, скулптуре, бронзаних статуета и камеја, имплицира копирање Аполонових статуа из класицистичког периода Грчке и из хеленизма. Једина митолошка сцена из култа бога Аполона је представа музичког такмичења божанства и фригијског сатира Марсије, позната са керамичког калупа из Мале Копашнице. Култ божанства је на простору римских провинција на централном Балкану трајао од II... до краја III или првих деценија IV века, када је вероватно био потиснут култовима соларних богова Митре и Сола.
Кључне речи:
Аполон / централни Балкан / Дијана / Силван / светилиштаИзвор:
Зборник Народног музеја Србије : археологија, 2021, XXV, 1, 173-200Издавач:
- Београд : Народни музеј Србије
Институција/група
Археолошки институт / Institute of ArchaeologyTY - JOUR AU - Гавриловић Витас, Надежда М. PY - 2021 UR - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/1546 AB - Документовањем, анализом и интерпретацијом епиграфског и археолошког материјала у вези с култом бога Аполона на простору римских провинција на централном Балкану, постало је јасно не само да је ово божанство било омиљено међу романизованим становништвом већ и да је било поштовано, самостално или с другим боговима, у неколико светилишта на поменутом простору. Епиграфски споменици указују на то да је Аполон углавном био обожаван без епитета, од стране августала, дуовира, војника, особа запослених у управи рудника или које су радиле у рудницима, ослобођеника и/или робова, док иконографија бога, позната с вотивних рељефа, скулптуре, бронзаних статуета и камеја, имплицира копирање Аполонових статуа из класицистичког периода Грчке и из хеленизма. Једина митолошка сцена из култа бога Аполона је представа музичког такмичења божанства и фригијског сатира Марсије, позната са керамичког калупа из Мале Копашнице. Култ божанства је на простору римских провинција на централном Балкану трајао од II до краја III или првих деценија IV века, када је вероватно био потиснут култовима соларних богова Митре и Сола. PB - Београд : Народни музеј Србије T2 - Зборник Народног музеја Србије : археологија T1 - Култ бога Аполона у римским провинцијама на централном Балкану EP - 200 IS - 1 SP - 173 VL - XXV UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1546 ER -
@article{ author = "Гавриловић Витас, Надежда М.", year = "2021", abstract = "Документовањем, анализом и интерпретацијом епиграфског и археолошког материјала у вези с култом бога Аполона на простору римских провинција на централном Балкану, постало је јасно не само да је ово божанство било омиљено међу романизованим становништвом већ и да је било поштовано, самостално или с другим боговима, у неколико светилишта на поменутом простору. Епиграфски споменици указују на то да је Аполон углавном био обожаван без епитета, од стране августала, дуовира, војника, особа запослених у управи рудника или које су радиле у рудницима, ослобођеника и/или робова, док иконографија бога, позната с вотивних рељефа, скулптуре, бронзаних статуета и камеја, имплицира копирање Аполонових статуа из класицистичког периода Грчке и из хеленизма. Једина митолошка сцена из култа бога Аполона је представа музичког такмичења божанства и фригијског сатира Марсије, позната са керамичког калупа из Мале Копашнице. Култ божанства је на простору римских провинција на централном Балкану трајао од II до краја III или првих деценија IV века, када је вероватно био потиснут култовима соларних богова Митре и Сола.", publisher = "Београд : Народни музеј Србије", journal = "Зборник Народног музеја Србије : археологија", title = "Култ бога Аполона у римским провинцијама на централном Балкану", pages = "200-173", number = "1", volume = "XXV", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1546" }
Гавриловић Витас, Н. М.. (2021). Култ бога Аполона у римским провинцијама на централном Балкану. in Зборник Народног музеја Србије : археологија Београд : Народни музеј Србије., XXV(1), 173-200. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1546
Гавриловић Витас НМ. Култ бога Аполона у римским провинцијама на централном Балкану. in Зборник Народног музеја Србије : археологија. 2021;XXV(1):173-200. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1546 .
Гавриловић Витас, Надежда М., "Култ бога Аполона у римским провинцијама на централном Балкану" in Зборник Народног музеја Србије : археологија, XXV, no. 1 (2021):173-200, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1546 .