Стара фотографија и културно наслеђе: сликовни извори Београдске тврђаве
Samo za registrovane korisnike
2023
Poglavlje u monografiji (Objavljena verzija)
Metapodaci
Prikaz svih podataka o dokumentuApstrakt
ОД ОТКРИЋА 1839. ГОДИНЕ, фотографија је брзо прихваћена међу ентузијастима, уметницима и научницима широм света. Исте године и јавност у Србији сазнаје о том важном и савршеном откровенију; да и најтеже и најнежније предмете особитим савршенством и јасноћом изобразити може. Буди какав предел, поља, шуме, слику (портре) без икакве човечије помоћи и Художества представити можесе с овим откровенијем, и с особитом верношћу, које никакво художество надвисити неможе. Већ наредне године обављено је и прво снимање Београда. Године 1852. у граду кратко бораве Карло Поп де Сатмари [Karlo Popp de Szathmari] и Тома Пацал [Toma Pacal], а након њих долази још неколико других путујућих фотографа који се такође задржавају кратко, због слабог интересовања за снимање портрета. Међутим, већ за непуних десет година у Србији се отварају фотографски атељеи и фотографија постаје важан чинилац у српској култури. Утемељивач фотографије у Србији и први српски фотограф био је Анастас Јовановић (1817–1899), који ...се 1858. године из Беча враћа у Србију, да би се бавио фотографским портретом (сл. 1). Иако портрети чине највећи део Јовановићевог опуса, он упоредо снима ведуте градова и детаље архитектуре пре свих Беча, Београда, Крагујевца, Смедерева. Убрзо потом се оснивају први фотографски атељеи (око 1860. године), најпре у Београду, потом и у већим српским градовима. До краја века њихов број расте, па 1901. године Михаило Валтровић оцењује, у говору који је одржао поводом Прве аматерске изложбе фотографије у Београду, да тридесет пет излагача представља тек једну четвртину правог броја (фотографа) аматера у Србији и закључује да је фотографија веома важан и значајан проналазак који има перпективу примене у науци, уметности и штампи.
Ključne reči:
Београд / Београдска тврђава / фотографија / истраживања / конзервација / обноваIzvor:
Београдска тврђава са старих фотографија : читања и истраживања Марка Поповића, 2023, 10-31Izdavač:
- Београд : Завод за заштиту споменика културе града Београда
- Београд : Археолошки институт
Kolekcije
Institucija/grupa
Археолошки институт / Institute of ArchaeologyTY - CHAP AU - Бикић, Весна PY - 2023 UR - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/1501 AB - ОД ОТКРИЋА 1839. ГОДИНЕ, фотографија је брзо прихваћена међу ентузијастима, уметницима и научницима широм света. Исте године и јавност у Србији сазнаје о том важном и савршеном откровенију; да и најтеже и најнежније предмете особитим савршенством и јасноћом изобразити може. Буди какав предел, поља, шуме, слику (портре) без икакве човечије помоћи и Художества представити можесе с овим откровенијем, и с особитом верношћу, које никакво художество надвисити неможе. Већ наредне године обављено је и прво снимање Београда. Године 1852. у граду кратко бораве Карло Поп де Сатмари [Karlo Popp de Szathmari] и Тома Пацал [Toma Pacal], а након њих долази још неколико других путујућих фотографа који се такође задржавају кратко, због слабог интересовања за снимање портрета. Међутим, већ за непуних десет година у Србији се отварају фотографски атељеи и фотографија постаје важан чинилац у српској култури. Утемељивач фотографије у Србији и први српски фотограф био је Анастас Јовановић (1817–1899), који се 1858. године из Беча враћа у Србију, да би се бавио фотографским портретом (сл. 1). Иако портрети чине највећи део Јовановићевог опуса, он упоредо снима ведуте градова и детаље архитектуре пре свих Беча, Београда, Крагујевца, Смедерева. Убрзо потом се оснивају први фотографски атељеи (око 1860. године), најпре у Београду, потом и у већим српским градовима. До краја века њихов број расте, па 1901. године Михаило Валтровић оцењује, у говору који је одржао поводом Прве аматерске изложбе фотографије у Београду, да тридесет пет излагача представља тек једну четвртину правог броја (фотографа) аматера у Србији и закључује да је фотографија веома важан и значајан проналазак који има перпективу примене у науци, уметности и штампи. PB - Београд : Завод за заштиту споменика културе града Београда PB - Београд : Археолошки институт T2 - Београдска тврђава са старих фотографија : читања и истраживања Марка Поповића T1 - Стара фотографија и културно наслеђе: сликовни извори Београдске тврђаве EP - 31 SP - 10 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1501 ER -
@inbook{ author = "Бикић, Весна", year = "2023", abstract = "ОД ОТКРИЋА 1839. ГОДИНЕ, фотографија је брзо прихваћена међу ентузијастима, уметницима и научницима широм света. Исте године и јавност у Србији сазнаје о том важном и савршеном откровенију; да и најтеже и најнежније предмете особитим савршенством и јасноћом изобразити може. Буди какав предел, поља, шуме, слику (портре) без икакве човечије помоћи и Художества представити можесе с овим откровенијем, и с особитом верношћу, које никакво художество надвисити неможе. Већ наредне године обављено је и прво снимање Београда. Године 1852. у граду кратко бораве Карло Поп де Сатмари [Karlo Popp de Szathmari] и Тома Пацал [Toma Pacal], а након њих долази још неколико других путујућих фотографа који се такође задржавају кратко, због слабог интересовања за снимање портрета. Међутим, већ за непуних десет година у Србији се отварају фотографски атељеи и фотографија постаје важан чинилац у српској култури. Утемељивач фотографије у Србији и први српски фотограф био је Анастас Јовановић (1817–1899), који се 1858. године из Беча враћа у Србију, да би се бавио фотографским портретом (сл. 1). Иако портрети чине највећи део Јовановићевог опуса, он упоредо снима ведуте градова и детаље архитектуре пре свих Беча, Београда, Крагујевца, Смедерева. Убрзо потом се оснивају први фотографски атељеи (око 1860. године), најпре у Београду, потом и у већим српским градовима. До краја века њихов број расте, па 1901. године Михаило Валтровић оцењује, у говору који је одржао поводом Прве аматерске изложбе фотографије у Београду, да тридесет пет излагача представља тек једну четвртину правог броја (фотографа) аматера у Србији и закључује да је фотографија веома важан и значајан проналазак који има перпективу примене у науци, уметности и штампи.", publisher = "Београд : Завод за заштиту споменика културе града Београда, Београд : Археолошки институт", journal = "Београдска тврђава са старих фотографија : читања и истраживања Марка Поповића", booktitle = "Стара фотографија и културно наслеђе: сликовни извори Београдске тврђаве", pages = "31-10", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1501" }
Бикић, В.. (2023). Стара фотографија и културно наслеђе: сликовни извори Београдске тврђаве. in Београдска тврђава са старих фотографија : читања и истраживања Марка Поповића Београд : Завод за заштиту споменика културе града Београда., 10-31. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1501
Бикић В. Стара фотографија и културно наслеђе: сликовни извори Београдске тврђаве. in Београдска тврђава са старих фотографија : читања и истраживања Марка Поповића. 2023;:10-31. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1501 .
Бикић, Весна, "Стара фотографија и културно наслеђе: сликовни извори Београдске тврђаве" in Београдска тврђава са старих фотографија : читања и истраживања Марка Поповића (2023):10-31, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1501 .