Прелиминарни резултати археозоолошких истраживања на налазишту Црквено брдо
Апстракт
У раду ће бити представљени прелиминарни резултати анализе животињских остатака прикупљених током заштитних археолошких ископавања локалитета Црквено брдо. Локалитет се налази 10 km југозападно од Сенте у атару села Горњи брег. Резултати археолошких истраживања упућују на постојање већег средњовековног насеља из раздобља од 11. до 13. века. Током археолошких ископавања 2019. године документовано је укупно 72 археолошке целине различитог карактера и намене. Фаунални материјал потиче из 48 целина од којих су најбројније јаме, ровови, стамбени објекти и пећи. Наведене целине пружају добру основу за будућу детаљну контекстуалну анализу и просторну дистрибуцију животињских остатака у насељу. Од укупног броја идентификованих примерака у фауналној збирци, процентуално су најзаступљенији остаци сисара (92%), затим птица (7,5%), док су остаци риба заступљени са свега три примерка (0,5%). Идентификовано је укупно девет сисарских врста и то седам домаћих и две дивље. На основу прелиминарних резул...тата археозоолошке анализе може се закључити да су у насељу на локалитету Црквено брдо економски најзначајније домаће врсте биле говече и коњ, док су у мањем проценту узгајане овце, козе и свиње. Од других домаћих врста у фауналној збирци присутни су скелетни остаци пса и мачке. Старосне структуре економски најзначајнијих врста и дистрибуција трагова касапљења указују да су становници овог насеља у исхрани користили претежно месо субадултних јединки говечета, коња, овце, козе и свиње. Лов није имао већи значај у стратегији привређивања овог насеља. Од ловне дивљачи идентификовано је свега шест скелетних остатака зеца и четири која потичу од јелена. Од остатака птица најбројнији су они од домаће кокошке, док су у мањој мери присутни остаци патке и гуске. Као и у случају лова, риболов је био од мањег значаја, и то судећи на основу два примерка која потичу од шарана и једног који припада кечиги. У поређењу са другим доступним археозоолошким подацима из средњовековних насеобинских хоризоната на простору јужне Паноније, насеље на локалитету Црквено брдо се издваја по значајном уделу коња у економији и исхрани становника, а по чему је сличнији насељима у централном делу Панонске низије. Резултати археозоолошке анализе на овом налазишту представљају важан извор података за проучавање средњовековне економије и стратегија експлоатације животињских ресурса на простору јужне Паноније.
Кључне речи:
analiza životinjskih ostataka / Senta / sisarske vrste / pticeИзвор:
Српско археолошко друштво, 43. годишњи скуп, Суботица, 14–16. октобра 2020. Програм, извештаји и апстракти, 2020, 86-Издавач:
- Српско археолошко друштво и Meђуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица, Београд-Суботица
Институција/група
Археолошки институт / Institute of ArchaeologyTY - CONF AU - Марковић, Немања PY - 2020 UR - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/1373 AB - У раду ће бити представљени прелиминарни резултати анализе животињских остатака прикупљених током заштитних археолошких ископавања локалитета Црквено брдо. Локалитет се налази 10 km југозападно од Сенте у атару села Горњи брег. Резултати археолошких истраживања упућују на постојање већег средњовековног насеља из раздобља од 11. до 13. века. Током археолошких ископавања 2019. године документовано је укупно 72 археолошке целине различитог карактера и намене. Фаунални материјал потиче из 48 целина од којих су најбројније јаме, ровови, стамбени објекти и пећи. Наведене целине пружају добру основу за будућу детаљну контекстуалну анализу и просторну дистрибуцију животињских остатака у насељу. Од укупног броја идентификованих примерака у фауналној збирци, процентуално су најзаступљенији остаци сисара (92%), затим птица (7,5%), док су остаци риба заступљени са свега три примерка (0,5%). Идентификовано је укупно девет сисарских врста и то седам домаћих и две дивље. На основу прелиминарних резултата археозоолошке анализе може се закључити да су у насељу на локалитету Црквено брдо економски најзначајније домаће врсте биле говече и коњ, док су у мањем проценту узгајане овце, козе и свиње. Од других домаћих врста у фауналној збирци присутни су скелетни остаци пса и мачке. Старосне структуре економски најзначајнијих врста и дистрибуција трагова касапљења указују да су становници овог насеља у исхрани користили претежно месо субадултних јединки говечета, коња, овце, козе и свиње. Лов није имао већи значај у стратегији привређивања овог насеља. Од ловне дивљачи идентификовано је свега шест скелетних остатака зеца и четири која потичу од јелена. Од остатака птица најбројнији су они од домаће кокошке, док су у мањој мери присутни остаци патке и гуске. Као и у случају лова, риболов је био од мањег значаја, и то судећи на основу два примерка која потичу од шарана и једног који припада кечиги. У поређењу са другим доступним археозоолошким подацима из средњовековних насеобинских хоризоната на простору јужне Паноније, насеље на локалитету Црквено брдо се издваја по значајном уделу коња у економији и исхрани становника, а по чему је сличнији насељима у централном делу Панонске низије. Резултати археозоолошке анализе на овом налазишту представљају важан извор података за проучавање средњовековне економије и стратегија експлоатације животињских ресурса на простору јужне Паноније. PB - Српско археолошко друштво и Meђуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица, Београд-Суботица C3 - Српско археолошко друштво, 43. годишњи скуп, Суботица, 14–16. октобра 2020. Програм, извештаји и апстракти T1 - Прелиминарни резултати археозоолошких истраживања на налазишту Црквено брдо SP - 86 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1373 ER -
@conference{ author = "Марковић, Немања", year = "2020", abstract = "У раду ће бити представљени прелиминарни резултати анализе животињских остатака прикупљених током заштитних археолошких ископавања локалитета Црквено брдо. Локалитет се налази 10 km југозападно од Сенте у атару села Горњи брег. Резултати археолошких истраживања упућују на постојање већег средњовековног насеља из раздобља од 11. до 13. века. Током археолошких ископавања 2019. године документовано је укупно 72 археолошке целине различитог карактера и намене. Фаунални материјал потиче из 48 целина од којих су најбројније јаме, ровови, стамбени објекти и пећи. Наведене целине пружају добру основу за будућу детаљну контекстуалну анализу и просторну дистрибуцију животињских остатака у насељу. Од укупног броја идентификованих примерака у фауналној збирци, процентуално су најзаступљенији остаци сисара (92%), затим птица (7,5%), док су остаци риба заступљени са свега три примерка (0,5%). Идентификовано је укупно девет сисарских врста и то седам домаћих и две дивље. На основу прелиминарних резултата археозоолошке анализе може се закључити да су у насељу на локалитету Црквено брдо економски најзначајније домаће врсте биле говече и коњ, док су у мањем проценту узгајане овце, козе и свиње. Од других домаћих врста у фауналној збирци присутни су скелетни остаци пса и мачке. Старосне структуре економски најзначајнијих врста и дистрибуција трагова касапљења указују да су становници овог насеља у исхрани користили претежно месо субадултних јединки говечета, коња, овце, козе и свиње. Лов није имао већи значај у стратегији привређивања овог насеља. Од ловне дивљачи идентификовано је свега шест скелетних остатака зеца и четири која потичу од јелена. Од остатака птица најбројнији су они од домаће кокошке, док су у мањој мери присутни остаци патке и гуске. Као и у случају лова, риболов је био од мањег значаја, и то судећи на основу два примерка која потичу од шарана и једног који припада кечиги. У поређењу са другим доступним археозоолошким подацима из средњовековних насеобинских хоризоната на простору јужне Паноније, насеље на локалитету Црквено брдо се издваја по значајном уделу коња у економији и исхрани становника, а по чему је сличнији насељима у централном делу Панонске низије. Резултати археозоолошке анализе на овом налазишту представљају важан извор података за проучавање средњовековне економије и стратегија експлоатације животињских ресурса на простору јужне Паноније.", publisher = "Српско археолошко друштво и Meђуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица, Београд-Суботица", journal = "Српско археолошко друштво, 43. годишњи скуп, Суботица, 14–16. октобра 2020. Програм, извештаји и апстракти", title = "Прелиминарни резултати археозоолошких истраживања на налазишту Црквено брдо", pages = "86", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1373" }
Марковић, Н.. (2020). Прелиминарни резултати археозоолошких истраживања на налазишту Црквено брдо. in Српско археолошко друштво, 43. годишњи скуп, Суботица, 14–16. октобра 2020. Програм, извештаји и апстракти Српско археолошко друштво и Meђуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица, Београд-Суботица., 86. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1373
Марковић Н. Прелиминарни резултати археозоолошких истраживања на налазишту Црквено брдо. in Српско археолошко друштво, 43. годишњи скуп, Суботица, 14–16. октобра 2020. Програм, извештаји и апстракти. 2020;:86. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1373 .
Марковић, Немања, "Прелиминарни резултати археозоолошких истраживања на налазишту Црквено брдо" in Српско археолошко друштво, 43. годишњи скуп, Суботица, 14–16. октобра 2020. Програм, извештаји и апстракти (2020):86, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1373 .