Pottery from Novo Brdo – View at the pottery technology, use and style in the late Middle Ages

Abstract

When close to 60 years ago Mirjana Ćorović-Ljubinković wrote A paper on the Serbian medieval glazed pottery, Medieval Pottery from Novo Brdo, it underlined an exceptional significance which it had for the laying down of the pottery production context in medieval Serbia. This material, found during the archaeological excavations of the Cathedral (Church of Saint Nicholas), not only became an example of the urban pottery ware, but also confirmed Novo Brdo as a place with specific consumer needs reflected precisely in the style of pottery dishes.2 The most important feature of the pottery from Novo Brdo, as it was established at the time, was a simple, white painted decoration under a single-coloured glaze of yellow and, to a lesser degree, green colour (fig. 1/1).3More luxurious specimens, however, had two-coloured and multi-coloured painted motifs, in individual cases combined with sgraffitotemplates, and exceptionally also with circular ornaments done with stamps.4Still, in the cluster of the tableware from Novo Brdo, as well as among the Serbian medieval pottery as a whole, a sgraffitojug with stylised tree of life in palmettes holds a prominent position (fig. 1/2).5By its technological and decorative style, this jug is similar to the products from the area of the Morava river valley and the land of the Lazarević family at the end of the 14thcentury and the early 15thcentury.6

Када је пре близу 60 година Мирјана Ћорович-Љубинкович написала чланак о српској средњовековној глеђосаној керамици, Средњовековна керамика са Новог Брда потцртао је ванредни значај који је она имала за поставку производног контекста керамике у средњовековној Србији. Тај материјал, пронађен у току археолошких ископавања катедрале (цркве Светог Николе), не само да је постао пример градског керамичког мобилијара, већ је посведочио Ново Брдо као средину са особеним потрошачким потребама, оличеним управо у стилу керамичког посуђа. Најважнију одлику новобрдске керамике, како је тада констатовано, представља једноставан, бело сликани украс испод једнобојне глеђи жуте и, у мањој мери, зелене боје (сл. 1/1). Луксузнији примерци пак имали су двобојно и вишебојно сликане мотиве, у појединим случајевима комбиноване са зграфито-предлошцима, а изузетно и кружним украсима изведеним печатима. Ипак, у скупини новобрдског трпезног посуђа, али и међу српском средњовековном керамиком у целини, истакнуто место заузима зграфито-бокал са стилизованим дрветом живота у палметама (сл. 1/2), који је по свом технолошком и декоративном стилу близак производима с краја 14. или из раног 15. века из долине Мораве и области породице Лазаревић.