Вино у праисторији и протоисторији Балкана

Abstract

Када говоримо о алкохолним напицима и појави вина на Балканском полуострву, ситуација није толико јасна као у неким другим регијама. Разлог лежи у недовољном броју физичко-хемијских анализа фрагмената керамичких посуда које би утврдиле састав течности која је у њима чувана. Ипак, неки основни подаци постоје, или се понешто може претпоставити с великом дозом сигурности. Производња првих алкохолних пића може се повезати с неолитским периодом (VII–V миленијум пре н. е.). Највероватније су, као и на другим територијама, превасходно у питању били пиво и медовина. О истовременом постојању вина можда говоре потврђени трагови коришћења дивље винове лозе на винчанским насељима и аналогија са неолитом Грчке. Ипак, за сада се само може устврдити да локална производња није искључена те да су потребна даља истраживања. Исто важи и за енеолитски период (V–III миленијум пре н. е.). Вино је као могући импорт из Егеје у ретким случајевима можда могло да се јави у приобалним зонама и неким јужнијим регијама Балкана и током касног бронзаног доба (друга половина II миленијума пре н. е.). Међутим, ни за ову тврдњу нема доказа. С друге стране, кад је реч о старијем гвозденом добу (VIII–IV век пре н. е.), располажемо прилично бројним археолошким траговима конзумације вина које је као готов производ допремано са Медитерана.