Вино у праисторији и протоисторији Балкана
Апстракт
Када говоримо о алкохолним напицима и појави вина на Балканском полуострву, ситуација није толико јасна као у неким другим регијама. Разлог лежи у недовољном броју физичко-хемијских анализа фрагмената керамичких посуда које би утврдиле састав течности која је у њима чувана. Ипак, неки основни подаци постоје, или се понешто може претпоставити с великом дозом сигурности. Производња првих алкохолних пића може се повезати с неолитским периодом (VII–V миленијум пре н. е.). Највероватније су, као и на другим територијама, превасходно у питању били пиво и медовина. О истовременом постојању вина можда говоре потврђени трагови коришћења дивље винове лозе на винчанским насељима и аналогија са неолитом Грчке. Ипак, за сада се само може устврдити да локална производња није искључена те да су потребна даља истраживања. Исто важи и за енеолитски период (V–III миленијум пре н. е.). Вино је као могући импорт из Егеје у ретким случајевима можда могло да се јави у приобалним зонама и неким јужнијим реги...јама Балкана и током касног бронзаног доба (друга половина II миленијума пре н. е.). Међутим, ни за ову тврдњу нема доказа. С друге стране, кад је реч о старијем гвозденом добу (VIII–IV век пре н. е.), располажемо прилично бројним археолошким траговима конзумације вина које је као готов производ допремано са Медитерана.
Кључне речи:
вино / алкохолна пића / Балкан / праисторија / протоисторијаИзвор:
Вински летопис Србије, 2023, 71-85Издавач:
- Beograd : Srpska akademija nauka i umetnosti, Galerija nauke i tehnike
Институција/група
Археолошки институт / Institute of ArchaeologyTY - CHAP AU - Vranić, Ivan PY - 2023 UR - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/1187 AB - Када говоримо о алкохолним напицима и појави вина на Балканском полуострву, ситуација није толико јасна као у неким другим регијама. Разлог лежи у недовољном броју физичко-хемијских анализа фрагмената керамичких посуда које би утврдиле састав течности која је у њима чувана. Ипак, неки основни подаци постоје, или се понешто може претпоставити с великом дозом сигурности. Производња првих алкохолних пића може се повезати с неолитским периодом (VII–V миленијум пре н. е.). Највероватније су, као и на другим територијама, превасходно у питању били пиво и медовина. О истовременом постојању вина можда говоре потврђени трагови коришћења дивље винове лозе на винчанским насељима и аналогија са неолитом Грчке. Ипак, за сада се само може устврдити да локална производња није искључена те да су потребна даља истраживања. Исто важи и за енеолитски период (V–III миленијум пре н. е.). Вино је као могући импорт из Егеје у ретким случајевима можда могло да се јави у приобалним зонама и неким јужнијим регијама Балкана и током касног бронзаног доба (друга половина II миленијума пре н. е.). Међутим, ни за ову тврдњу нема доказа. С друге стране, кад је реч о старијем гвозденом добу (VIII–IV век пре н. е.), располажемо прилично бројним археолошким траговима конзумације вина које је као готов производ допремано са Медитерана. PB - Beograd : Srpska akademija nauka i umetnosti, Galerija nauke i tehnike T2 - Вински летопис Србије T1 - Вино у праисторији и протоисторији Балкана EP - 85 SP - 71 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1187 ER -
@inbook{ author = "Vranić, Ivan", year = "2023", abstract = "Када говоримо о алкохолним напицима и појави вина на Балканском полуострву, ситуација није толико јасна као у неким другим регијама. Разлог лежи у недовољном броју физичко-хемијских анализа фрагмената керамичких посуда које би утврдиле састав течности која је у њима чувана. Ипак, неки основни подаци постоје, или се понешто може претпоставити с великом дозом сигурности. Производња првих алкохолних пића може се повезати с неолитским периодом (VII–V миленијум пре н. е.). Највероватније су, као и на другим територијама, превасходно у питању били пиво и медовина. О истовременом постојању вина можда говоре потврђени трагови коришћења дивље винове лозе на винчанским насељима и аналогија са неолитом Грчке. Ипак, за сада се само може устврдити да локална производња није искључена те да су потребна даља истраживања. Исто важи и за енеолитски период (V–III миленијум пре н. е.). Вино је као могући импорт из Егеје у ретким случајевима можда могло да се јави у приобалним зонама и неким јужнијим регијама Балкана и током касног бронзаног доба (друга половина II миленијума пре н. е.). Међутим, ни за ову тврдњу нема доказа. С друге стране, кад је реч о старијем гвозденом добу (VIII–IV век пре н. е.), располажемо прилично бројним археолошким траговима конзумације вина које је као готов производ допремано са Медитерана.", publisher = "Beograd : Srpska akademija nauka i umetnosti, Galerija nauke i tehnike", journal = "Вински летопис Србије", booktitle = "Вино у праисторији и протоисторији Балкана", pages = "85-71", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1187" }
Vranić, I.. (2023). Вино у праисторији и протоисторији Балкана. in Вински летопис Србије Beograd : Srpska akademija nauka i umetnosti, Galerija nauke i tehnike., 71-85. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1187
Vranić I. Вино у праисторији и протоисторији Балкана. in Вински летопис Србије. 2023;:71-85. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1187 .
Vranić, Ivan, "Вино у праисторији и протоисторији Балкана" in Вински летопис Србије (2023):71-85, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1187 .