Реконструкција фунералне праксе на основу спаљених људских остатака на некрополама урненфелдер културе у Србији
Апстракт
У непосредној околини Бора током последњих деценија констатоване су четири некрополе са спаљеним покојницима, које припадају параћинској култури касног бронзаног доба (Трњане, Борско језеро, Хајдучка чесма – Брестовачка бања и Кривељски камен – Бунар). Некрополе су концентрисане на уском подручју западно од Бора, између Кривељске и Брестовачке реке. Обичај похрањивања спаљених остатака покојника у урне, настао је из традиција средњег бронзаног доба, али се у овоме везује и за утицај урненфелдер културе која је на подручје Србије стигла из средње Европе и Паноније крајем бронзаног доба. Ре-гионалне карактеристике некропола урненфелдер типа на централном Балкану представљају кружне камене конструкције које су постављане око урни укопаних у земљу, као и скромни гробни прилози. До сада није констатовано да се изнад ових конструкција насипала земља у виду погребне хумке. Некрополе у околини Бора се могу везати за металуршке заједнице које су експлоатисале богате изворе руде бакара по којој ...је ова металогенетска регија у залеђу Ђердапа добила на значају још током енеолита. Могуће је да се повећањем продукције у металургији бакра на овом простору формирао велики дистрибутивни центар из којега су се снабдевале ливнице на суседним територијама јужног Карпатског басена, Подунавља, Поморавља и Влашке низије. У нашем излагању биће представљени резултати недавних интердисциплинарних истраживања спроведених на хуманом остеолошком материјалу са ова четири локалитета. Добијени резултати су са једне стране допринели потпунијој интерпретацији археолошких података, а са друге стране отворили читав низ питања о могућностима реконструкције фунералне праксе не само на некрополама урненфелдер културе уСрбији, већ и на другим некрополама где се практиковала инцинерација.Такође, биће речи и о томе у којој мери се интердисциплинарна истраживања могу уклопити у опште студије живота у прошлости код нас, како су прихваћени резултати оваквих истраживања и да ли они утичу на мењање уврежених схватања у археологији.
Кључне речи:
некрополе са спаљеним покојницима / касно бронзано доба / Трњане / Борско језеро / Хајдучка чесма – Брестовачка бања / Кривељски камен – БунарИзвор:
Српско археолошко друштво, XXXVII годишњи скуп, 2014, 74-75Издавач:
- Београд : Српско археолошко друштво
Финансирање / пројекти:
- Археологија Србије: културни идентитет, интеграциони фактори, технолошки процеси и улога централног Балкана у развоју европске праисторије (RS-MESTD-Basic Research (BR or ON)-177020)
- Романизација, урбанизација и трансформација урбаних центара цивилног војног и резиденцијалног карактера у римским провинцијама на тлу Србије (RS-MESTD-Basic Research (BR or ON)-177007)
- Процеси урбанизације и развоја средњовековног друштва (RS-MESTD-Basic Research (BR or ON)-177021)
Институција/група
Археолошки институт / Institute of ArchaeologyTY - CONF AU - Миладиновић-Радмиловић, Наташа AU - Капуран, Александар AU - Вуковић, Никола PY - 2014 UR - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/1079 AB - У непосредној околини Бора током последњих деценија констатоване су четири некрополе са спаљеним покојницима, које припадају параћинској култури касног бронзаног доба (Трњане, Борско језеро, Хајдучка чесма – Брестовачка бања и Кривељски камен – Бунар). Некрополе су концентрисане на уском подручју западно од Бора, између Кривељске и Брестовачке реке. Обичај похрањивања спаљених остатака покојника у урне, настао је из традиција средњег бронзаног доба, али се у овоме везује и за утицај урненфелдер културе која је на подручје Србије стигла из средње Европе и Паноније крајем бронзаног доба. Ре-гионалне карактеристике некропола урненфелдер типа на централном Балкану представљају кружне камене конструкције које су постављане око урни укопаних у земљу, као и скромни гробни прилози. До сада није констатовано да се изнад ових конструкција насипала земља у виду погребне хумке. Некрополе у околини Бора се могу везати за металуршке заједнице које су експлоатисале богате изворе руде бакара по којој је ова металогенетска регија у залеђу Ђердапа добила на значају још током енеолита. Могуће је да се повећањем продукције у металургији бакра на овом простору формирао велики дистрибутивни центар из којега су се снабдевале ливнице на суседним територијама јужног Карпатског басена, Подунавља, Поморавља и Влашке низије. У нашем излагању биће представљени резултати недавних интердисциплинарних истраживања спроведених на хуманом остеолошком материјалу са ова четири локалитета. Добијени резултати су са једне стране допринели потпунијој интерпретацији археолошких података, а са друге стране отворили читав низ питања о могућностима реконструкције фунералне праксе не само на некрополама урненфелдер културе уСрбији, већ и на другим некрополама где се практиковала инцинерација.Такође, биће речи и о томе у којој мери се интердисциплинарна истраживања могу уклопити у опште студије живота у прошлости код нас, како су прихваћени резултати оваквих истраживања и да ли они утичу на мењање уврежених схватања у археологији. PB - Београд : Српско археолошко друштво C3 - Српско археолошко друштво, XXXVII годишњи скуп T1 - Реконструкција фунералне праксе на основу спаљених људских остатака на некрополама урненфелдер културе у Србији EP - 75 SP - 74 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1079 ER -
@conference{ author = "Миладиновић-Радмиловић, Наташа and Капуран, Александар and Вуковић, Никола", year = "2014", abstract = "У непосредној околини Бора током последњих деценија констатоване су четири некрополе са спаљеним покојницима, које припадају параћинској култури касног бронзаног доба (Трњане, Борско језеро, Хајдучка чесма – Брестовачка бања и Кривељски камен – Бунар). Некрополе су концентрисане на уском подручју западно од Бора, између Кривељске и Брестовачке реке. Обичај похрањивања спаљених остатака покојника у урне, настао је из традиција средњег бронзаног доба, али се у овоме везује и за утицај урненфелдер културе која је на подручје Србије стигла из средње Европе и Паноније крајем бронзаног доба. Ре-гионалне карактеристике некропола урненфелдер типа на централном Балкану представљају кружне камене конструкције које су постављане око урни укопаних у земљу, као и скромни гробни прилози. До сада није констатовано да се изнад ових конструкција насипала земља у виду погребне хумке. Некрополе у околини Бора се могу везати за металуршке заједнице које су експлоатисале богате изворе руде бакара по којој је ова металогенетска регија у залеђу Ђердапа добила на значају још током енеолита. Могуће је да се повећањем продукције у металургији бакра на овом простору формирао велики дистрибутивни центар из којега су се снабдевале ливнице на суседним територијама јужног Карпатског басена, Подунавља, Поморавља и Влашке низије. У нашем излагању биће представљени резултати недавних интердисциплинарних истраживања спроведених на хуманом остеолошком материјалу са ова четири локалитета. Добијени резултати су са једне стране допринели потпунијој интерпретацији археолошких података, а са друге стране отворили читав низ питања о могућностима реконструкције фунералне праксе не само на некрополама урненфелдер културе уСрбији, већ и на другим некрополама где се практиковала инцинерација.Такође, биће речи и о томе у којој мери се интердисциплинарна истраживања могу уклопити у опште студије живота у прошлости код нас, како су прихваћени резултати оваквих истраживања и да ли они утичу на мењање уврежених схватања у археологији.", publisher = "Београд : Српско археолошко друштво", journal = "Српско археолошко друштво, XXXVII годишњи скуп", title = "Реконструкција фунералне праксе на основу спаљених људских остатака на некрополама урненфелдер културе у Србији", pages = "75-74", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1079" }
Миладиновић-Радмиловић, Н., Капуран, А.,& Вуковић, Н.. (2014). Реконструкција фунералне праксе на основу спаљених људских остатака на некрополама урненфелдер културе у Србији. in Српско археолошко друштво, XXXVII годишњи скуп Београд : Српско археолошко друштво., 74-75. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1079
Миладиновић-Радмиловић Н, Капуран А, Вуковић Н. Реконструкција фунералне праксе на основу спаљених људских остатака на некрополама урненфелдер културе у Србији. in Српско археолошко друштво, XXXVII годишњи скуп. 2014;:74-75. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1079 .
Миладиновић-Радмиловић, Наташа, Капуран, Александар, Вуковић, Никола, "Реконструкција фунералне праксе на основу спаљених људских остатака на некрополама урненфелдер културе у Србији" in Српско археолошко друштво, XXXVII годишњи скуп (2014):74-75, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1079 .