TY  - JOUR
AU  - Бугарски, Иван
AU  - Иванишевић, Вујадин
PY  - 2023
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/1611
AB  - Пад Сирмијума под аварску власт 582. године представља крај дугог процеса слабљења царске моћи на дунавској граници. Хунске провале из средине V века оставиле су трајне економске и демографске последице, што се пресудно одразило и на судбину северних крајева. Област Друге Паноније, с главним градом Сирмијумом, постала је посед германских племена, Острогота и Гепида. Почетком VI века Византија је контролисала само источни крај Срема са градом Басијаном, где су се населили Херули. Германски насељеници су оставили препознатљиве трагове, пре свега у Сирмијуму и Цибалама. У условима деполулације и рурализације тих средишта, јасно се одражавају и трагови претрајалог ромејског становништва. После победе Авара над Гепидима 567. године, Царство је успело да поврати Сирмијум. Мукотрпне борбе и преговори окончани су падом града. Судећи према познатим археолошким налазима, Авари ипак нису населили ни Срем ни сам Сирмијум у значајнијој мери. О времену пада Друге Паноније и деценијама у којима је претрајавало ромејско становништво, у условима далеко од идеалних, сведочи нумизматичка, сигилографска и археолошка грађа. У раду се објављују византијски оловни печати, од којих је најзначајнији онај са легендом θεμι(σ)τός τοῦ Ἀβαρικοῦ, који је највероватније припадао дипломати задуженом за послове са Аварима од 567. до 582. године, иако је могуће и нешто позније датовање. У склопу дипломатских односа и данка сагледава се и чувени налаз златног појаса из Дивоша (?), свакако византијске израде, а објављују се и налази матрице за израду окова типа Martynovka и копче тзв. панонског типа. Док није могуће разлучити да ли су ти предмети били у својини преосталих Ромеја, они извесно одражавају културне афинитете у 
аварском Срему и изложеност зрачењима Византије још у одмаклом VII столећу.
PB  - Београд : Византолошки институт САНУ
T2  - Зборник радова Византолошког института
T1  - Сирмијум и област Друге Паноније у VI и VII веку у светлу нових налаза
EP  - 693
IS  - II
SP  - 669
VL  - LX
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1611
ER  - 

@article{
author = "Бугарски, Иван and Иванишевић, Вујадин",
year = "2023",
abstract = "Пад Сирмијума под аварску власт 582. године представља крај дугог процеса слабљења царске моћи на дунавској граници. Хунске провале из средине V века оставиле су трајне економске и демографске последице, што се пресудно одразило и на судбину северних крајева. Област Друге Паноније, с главним градом Сирмијумом, постала је посед германских племена, Острогота и Гепида. Почетком VI века Византија је контролисала само источни крај Срема са градом Басијаном, где су се населили Херули. Германски насељеници су оставили препознатљиве трагове, пре свега у Сирмијуму и Цибалама. У условима деполулације и рурализације тих средишта, јасно се одражавају и трагови претрајалог ромејског становништва. После победе Авара над Гепидима 567. године, Царство је успело да поврати Сирмијум. Мукотрпне борбе и преговори окончани су падом града. Судећи према познатим археолошким налазима, Авари ипак нису населили ни Срем ни сам Сирмијум у значајнијој мери. О времену пада Друге Паноније и деценијама у којима је претрајавало ромејско становништво, у условима далеко од идеалних, сведочи нумизматичка, сигилографска и археолошка грађа. У раду се објављују византијски оловни печати, од којих је најзначајнији онај са легендом θεμι(σ)τός τοῦ Ἀβαρικοῦ, који је највероватније припадао дипломати задуженом за послове са Аварима од 567. до 582. године, иако је могуће и нешто позније датовање. У склопу дипломатских односа и данка сагледава се и чувени налаз златног појаса из Дивоша (?), свакако византијске израде, а објављују се и налази матрице за израду окова типа Martynovka и копче тзв. панонског типа. Док није могуће разлучити да ли су ти предмети били у својини преосталих Ромеја, они извесно одражавају културне афинитете у 
аварском Срему и изложеност зрачењима Византије још у одмаклом VII столећу.",
publisher = "Београд : Византолошки институт САНУ",
journal = "Зборник радова Византолошког института",
title = "Сирмијум и област Друге Паноније у VI и VII веку у светлу нових налаза",
pages = "693-669",
number = "II",
volume = "LX",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1611"
}

Бугарски, И.,& Иванишевић, В.. (2023). Сирмијум и област Друге Паноније у VI и VII веку у светлу нових налаза. in Зборник радова Византолошког института
Београд : Византолошки институт САНУ., LX(II), 669-693.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1611

Бугарски И, Иванишевић В. Сирмијум и област Друге Паноније у VI и VII веку у светлу нових налаза. in Зборник радова Византолошког института. 2023;LX(II):669-693.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1611 .

Бугарски, Иван, Иванишевић, Вујадин, "Сирмијум и област Друге Паноније у VI и VII веку у светлу нових налаза" in Зборник радова Византолошког института, LX, no. II (2023):669-693,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1611 .

TY  - CONF
AU  - Иванишевић, Вујадин
AU  - Бугарски, Иван
PY  - 2022
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/1354
AB  - Нова истраживања Царичиног града (Justiniana Prima) пружила су нове податке везане за последње деценије постојања некадашње метрополе северног Илирика.
PB  - Београд : Српско археолошко друштво
PB  - Прокупље : Народни музеј Топлице
C3  - Српско археолошко друштво, XLV Скупштина и годишњи скуп, Прокупље 26-28. мај 2022. године. Програм, извештаји и апстракти
T1  - Царичин град: хоризонти 7. века
EP  - 86
SP  - 86
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1354
ER  - 

@conference{
author = "Иванишевић, Вујадин and Бугарски, Иван",
year = "2022",
abstract = "Нова истраживања Царичиног града (Justiniana Prima) пружила су нове податке везане за последње деценије постојања некадашње метрополе северног Илирика.",
publisher = "Београд : Српско археолошко друштво, Прокупље : Народни музеј Топлице",
journal = "Српско археолошко друштво, XLV Скупштина и годишњи скуп, Прокупље 26-28. мај 2022. године. Програм, извештаји и апстракти",
title = "Царичин град: хоризонти 7. века",
pages = "86-86",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1354"
}

Иванишевић, В.,& Бугарски, И.. (2022). Царичин град: хоризонти 7. века. in Српско археолошко друштво, XLV Скупштина и годишњи скуп, Прокупље 26-28. мај 2022. године. Програм, извештаји и апстракти
Београд : Српско археолошко друштво., 86-86.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1354

Иванишевић В, Бугарски И. Царичин град: хоризонти 7. века. in Српско археолошко друштво, XLV Скупштина и годишњи скуп, Прокупље 26-28. мај 2022. године. Програм, извештаји и апстракти. 2022;:86-86.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1354 .

Иванишевић, Вујадин, Бугарски, Иван, "Царичин град: хоризонти 7. века" in Српско археолошко друштво, XLV Скупштина и годишњи скуп, Прокупље 26-28. мај 2022. године. Програм, извештаји и апстракти (2022):86-86,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1354 .

TY  - JOUR
AU  - Јовановић, Соња
AU  - Иванишевић, Вујадин
PY  - 2021
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/1522
AB  - У раду су приказана три брактеата - плочице од танког златног лима украшене отиснутим представама римских владара и један привезак са представом Фортуне. Предмети су чинили део прилога у гробовима спаљених покојника који су откривени током археолошких ископавања римске некрополе у Малој Копашници. Два брактеата су нађена у једном гробу, заједно са бројним деловима “дијадеме“ од златних листова, а трећи је откривен у гробу, као усамљен налаз од злата. Привезак потиче из гробне целине у оквиру које је нађена и златна огрлица са стакленим перлама. Један брактеат и привезак нађени су током археолошких ископавања 1960. и 1964. године, у северозападном делу некрополе, а два брактеата потичу са новијих истраживања из 2012. године, из југоисточног дела некрополе. На основу представа, прилога у гробовима и конструкције гробних рака у којима су нађени, налази су датовани у 2-3. век.
PB  - Београд : Народни музеј Србије
T2  - Нумизматичар
T1  - Брактеати из римске некрополе у Малој Копашници
EP  - 21
SP  - 7
VL  - 39
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1522
ER  - 

@article{
author = "Јовановић, Соња and Иванишевић, Вујадин",
year = "2021",
abstract = "У раду су приказана три брактеата - плочице од танког златног лима украшене отиснутим представама римских владара и један привезак са представом Фортуне. Предмети су чинили део прилога у гробовима спаљених покојника који су откривени током археолошких ископавања римске некрополе у Малој Копашници. Два брактеата су нађена у једном гробу, заједно са бројним деловима “дијадеме“ од златних листова, а трећи је откривен у гробу, као усамљен налаз од злата. Привезак потиче из гробне целине у оквиру које је нађена и златна огрлица са стакленим перлама. Један брактеат и привезак нађени су током археолошких ископавања 1960. и 1964. године, у северозападном делу некрополе, а два брактеата потичу са новијих истраживања из 2012. године, из југоисточног дела некрополе. На основу представа, прилога у гробовима и конструкције гробних рака у којима су нађени, налази су датовани у 2-3. век.",
publisher = "Београд : Народни музеј Србије",
journal = "Нумизматичар",
title = "Брактеати из римске некрополе у Малој Копашници",
pages = "21-7",
volume = "39",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1522"
}

Јовановић, С.,& Иванишевић, В.. (2021). Брактеати из римске некрополе у Малој Копашници. in Нумизматичар
Београд : Народни музеј Србије., 39, 7-21.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1522

Јовановић С, Иванишевић В. Брактеати из римске некрополе у Малој Копашници. in Нумизматичар. 2021;39:7-21.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1522 .

Јовановић, Соња, Иванишевић, Вујадин, "Брактеати из римске некрополе у Малој Копашници" in Нумизматичар, 39 (2021):7-21,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1522 .

TY  - JOUR
AU  - Бугарски, Иван
AU  - Иванишевић, Вујадин
PY  - 2020
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/1339
AB  - У раду се даје преглед чланака античке и средњовековне тематике из претходних свезака Лесковачког зборника. Анализирали смо укупно 71 прилог. Античко, рановизантијско и средњовековно наслеђе било је равномерно заступљено, а највише текстова, чак 22, пратила су истраживања Царичиног града. Прегледали смо збирку разнородних прилога различитог квалитета, уз закључак да је античка и средњовековна археологија била достојно заступљена у часопису, уз анализе којих су се подухватили делатници на другим пољима. Приложена је и библиографија радова из Лесковачког зборника који су обухваћени овим прегледом.
PB  - Лесковац : Народни музеј Лесковац
T2  - Лесковачки зборник
T1  - Античке и средњовековне теме у Лесковачком зборнику
EP  - 112
SP  - 87
VL  - LX
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1339
ER  - 

@article{
author = "Бугарски, Иван and Иванишевић, Вујадин",
year = "2020",
abstract = "У раду се даје преглед чланака античке и средњовековне тематике из претходних свезака Лесковачког зборника. Анализирали смо укупно 71 прилог. Античко, рановизантијско и средњовековно наслеђе било је равномерно заступљено, а највише текстова, чак 22, пратила су истраживања Царичиног града. Прегледали смо збирку разнородних прилога различитог квалитета, уз закључак да је античка и средњовековна археологија била достојно заступљена у часопису, уз анализе којих су се подухватили делатници на другим пољима. Приложена је и библиографија радова из Лесковачког зборника који су обухваћени овим прегледом.",
publisher = "Лесковац : Народни музеј Лесковац",
journal = "Лесковачки зборник",
title = "Античке и средњовековне теме у Лесковачком зборнику",
pages = "112-87",
volume = "LX",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1339"
}

Бугарски, И.,& Иванишевић, В.. (2020). Античке и средњовековне теме у Лесковачком зборнику. in Лесковачки зборник
Лесковац : Народни музеј Лесковац., LX, 87-112.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1339

Бугарски И, Иванишевић В. Античке и средњовековне теме у Лесковачком зборнику. in Лесковачки зборник. 2020;LX:87-112.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1339 .

Бугарски, Иван, Иванишевић, Вујадин, "Античке и средњовековне теме у Лесковачком зборнику" in Лесковачки зборник, LX (2020):87-112,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1339 .

TY  - JOUR
AU  - Иванишевић, Вујадин
AU  - Бугарски, Иван
PY  - 2019
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/1335
AB  - Приликом археолошких ископавања потковичасте куле G јужно од улаза
у Акропољ 2013. године откривен је, у слоју нивелације, део позлаћене
бронзане статуе. Реч је о делу царске статуе, који представља горњи део оклопа који је штитио лево раме. Статуа је била нешто већа од природе величине. У раду је указано на претходне налазе делова бронзаних статуа, као и на важност ових открића, посебно оних које можемо приписати царским статуама. Вредно је напоменути да се ради о ретким налазима на подручју Царства, који јасно потврђују значај Царичиног града.
PB  - Лесковац : Народни музеј Лесковац
T2  - Лесковачки зборник LIX
T1  - Нов налаз дела царске статуе из Царичиног града - Јустинијане Приме
EP  - 19
SP  - 9
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1335
ER  - 

@article{
author = "Иванишевић, Вујадин and Бугарски, Иван",
year = "2019",
abstract = "Приликом археолошких ископавања потковичасте куле G јужно од улаза
у Акропољ 2013. године откривен је, у слоју нивелације, део позлаћене
бронзане статуе. Реч је о делу царске статуе, који представља горњи део оклопа који је штитио лево раме. Статуа је била нешто већа од природе величине. У раду је указано на претходне налазе делова бронзаних статуа, као и на важност ових открића, посебно оних које можемо приписати царским статуама. Вредно је напоменути да се ради о ретким налазима на подручју Царства, који јасно потврђују значај Царичиног града.",
publisher = "Лесковац : Народни музеј Лесковац",
journal = "Лесковачки зборник LIX",
title = "Нов налаз дела царске статуе из Царичиног града - Јустинијане Приме",
pages = "19-9",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1335"
}

Иванишевић, В.,& Бугарски, И.. (2019). Нов налаз дела царске статуе из Царичиног града - Јустинијане Приме. in Лесковачки зборник LIX
Лесковац : Народни музеј Лесковац., 9-19.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1335

Иванишевић В, Бугарски И. Нов налаз дела царске статуе из Царичиног града - Јустинијане Приме. in Лесковачки зборник LIX. 2019;:9-19.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1335 .

Иванишевић, Вујадин, Бугарски, Иван, "Нов налаз дела царске статуе из Царичиног града - Јустинијане Приме" in Лесковачки зборник LIX (2019):9-19,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1335 .

TY  - JOUR
AU  - Иванишевић, Вујадин
AU  - Јовановић, Соња
PY  - 2018
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/1523
AB  - У раду су приказана два стаклена тега са Царичиног града, нађенау насељу у југозападном делу Доњег града. Реч је о теговима кружног плочастог
облика, једном примерку од шест номизми/солида (?), са утиснутим крстообразниммонограмом и другом од једне номизме, са утиснутом шематизованом представомчетири (?) попрсја распоређена око средишњег мотива полумесеца. Претпоставка да
су стаклени тегови са Царичиног града служили за мерење лаких солида заснива се нањиховој тежини, као и на значајној циркулацији лаких солида у последњој четвртини
6. и почетком 7. века на простору северног Илирика. На основу налаза новца цара
Маврикија, стаклени тегови са Царичиног града датују се управо у назначени период.
PB  - Лесковац : Народни музеј Лесковац
T2  - Лесковачки зборник
T1  - Стаклени тегови са Царичиног града (Justiniana Prima)
EP  - 53
SP  - 43
VL  - LVIII
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1523
ER  - 

@article{
author = "Иванишевић, Вујадин and Јовановић, Соња",
year = "2018",
abstract = "У раду су приказана два стаклена тега са Царичиног града, нађенау насељу у југозападном делу Доњег града. Реч је о теговима кружног плочастог
облика, једном примерку од шест номизми/солида (?), са утиснутим крстообразниммонограмом и другом од једне номизме, са утиснутом шематизованом представомчетири (?) попрсја распоређена око средишњег мотива полумесеца. Претпоставка да
су стаклени тегови са Царичиног града служили за мерење лаких солида заснива се нањиховој тежини, као и на значајној циркулацији лаких солида у последњој четвртини
6. и почетком 7. века на простору северног Илирика. На основу налаза новца цара
Маврикија, стаклени тегови са Царичиног града датују се управо у назначени период.",
publisher = "Лесковац : Народни музеј Лесковац",
journal = "Лесковачки зборник",
title = "Стаклени тегови са Царичиног града (Justiniana Prima)",
pages = "53-43",
volume = "LVIII",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1523"
}

Иванишевић, В.,& Јовановић, С.. (2018). Стаклени тегови са Царичиног града (Justiniana Prima). in Лесковачки зборник
Лесковац : Народни музеј Лесковац., LVIII, 43-53.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1523

Иванишевић В, Јовановић С. Стаклени тегови са Царичиног града (Justiniana Prima). in Лесковачки зборник. 2018;LVIII:43-53.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1523 .

Иванишевић, Вујадин, Јовановић, Соња, "Стаклени тегови са Царичиног града (Justiniana Prima)" in Лесковачки зборник, LVIII (2018):43-53,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1523 .

TY  - CONF
AU  - Стаменковић, Соња
AU  - Иванишевић, Вујадин
AU  - Миладиновић-Радмиловић, Наташа
PY  - 2016
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/1094
AB  - Археолошка истраживања у Малој Копашници вршена су у више наврата током прошлог и овог столећа, најчешће у виду заштитних ископавања површине угрожене извођењем инфраструктурних радова.Током кампања предузетих 1960-тих година, 2003. и у периоду између 2012. и 2016. године, на овом потесу откривен је део велике римске некрополе, са 730 гробова. Већину гробова чине укопи са остацима спаљених покојника, а остатак гробови са инхумацијом. Некропола је оквирно датована у време од 2. до 4. века. Посебно откриће на некрополи представљају три зидане меморије чија анализа, заједно са осталим сахранама на некрополи, омогућава подробније проучавање промене погребне праксе, преласка с једног начина сахрањивања – инцинерације, на други – инхумацију. Меморије су саграђене у 2., односно 3. веку, а коришћене су и током 4. века. Наведене промене култа сахрањивања јасно се издвајају у Меморији2, у оквиру које су истражена четири гроба са кремацијама и четири гроба са скелетно сахрањеним индивидуама. У средишту првобитне меморије налазио се гроб спаљеног покојника, типа Мала Копашница – Сасе II. Меморија је у каснијем периоду проширена дозиђивањем једне веће правоугаоне просторије са северне и западне стране првобитне грађевине. Уз источни или јужни зид новоизграђеног дела меморије укопан је гроб већих димензија са кремацијом, док су у западном делу укопана два зидана гроба са остацима спаљених покојника и богатим гробним прилозима. Најмлађем хоризонту у меморији припадају четири гроба с инхумираним покојницима, од којих је један опредељен, на основу прилога у виду новца, у прву половину 4. века. Захваљујући чињеници да се поменути гробови са инцинерацијом и инхумацијом могу везати за једну породицу, као и да се могу датовати на основу бројних гробних прилога и налаза новца у гробовима, у могућности смо да ближе хронолошки одредимо ову важну промену погребног ритуала.
PB  - Београд : Српско археолошко друштво
C3  - Српско археолошко друштво, XXXIX Скупштина и годишњи скуп
T1  - Допринос проучавању погребне праксе на примеру сахрана у Меморији 2 на некрополи Мала Копашница - Каменитица
EP  - 83
SP  - 82
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1094
ER  - 

@conference{
author = "Стаменковић, Соња and Иванишевић, Вујадин and Миладиновић-Радмиловић, Наташа",
year = "2016",
abstract = "Археолошка истраживања у Малој Копашници вршена су у више наврата током прошлог и овог столећа, најчешће у виду заштитних ископавања површине угрожене извођењем инфраструктурних радова.Током кампања предузетих 1960-тих година, 2003. и у периоду између 2012. и 2016. године, на овом потесу откривен је део велике римске некрополе, са 730 гробова. Већину гробова чине укопи са остацима спаљених покојника, а остатак гробови са инхумацијом. Некропола је оквирно датована у време од 2. до 4. века. Посебно откриће на некрополи представљају три зидане меморије чија анализа, заједно са осталим сахранама на некрополи, омогућава подробније проучавање промене погребне праксе, преласка с једног начина сахрањивања – инцинерације, на други – инхумацију. Меморије су саграђене у 2., односно 3. веку, а коришћене су и током 4. века. Наведене промене култа сахрањивања јасно се издвајају у Меморији2, у оквиру које су истражена четири гроба са кремацијама и четири гроба са скелетно сахрањеним индивидуама. У средишту првобитне меморије налазио се гроб спаљеног покојника, типа Мала Копашница – Сасе II. Меморија је у каснијем периоду проширена дозиђивањем једне веће правоугаоне просторије са северне и западне стране првобитне грађевине. Уз источни или јужни зид новоизграђеног дела меморије укопан је гроб већих димензија са кремацијом, док су у западном делу укопана два зидана гроба са остацима спаљених покојника и богатим гробним прилозима. Најмлађем хоризонту у меморији припадају четири гроба с инхумираним покојницима, од којих је један опредељен, на основу прилога у виду новца, у прву половину 4. века. Захваљујући чињеници да се поменути гробови са инцинерацијом и инхумацијом могу везати за једну породицу, као и да се могу датовати на основу бројних гробних прилога и налаза новца у гробовима, у могућности смо да ближе хронолошки одредимо ову важну промену погребног ритуала.",
publisher = "Београд : Српско археолошко друштво",
journal = "Српско археолошко друштво, XXXIX Скупштина и годишњи скуп",
title = "Допринос проучавању погребне праксе на примеру сахрана у Меморији 2 на некрополи Мала Копашница - Каменитица",
pages = "83-82",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1094"
}

Стаменковић, С., Иванишевић, В.,& Миладиновић-Радмиловић, Н.. (2016). Допринос проучавању погребне праксе на примеру сахрана у Меморији 2 на некрополи Мала Копашница - Каменитица. in Српско археолошко друштво, XXXIX Скупштина и годишњи скуп
Београд : Српско археолошко друштво., 82-83.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1094

Стаменковић С, Иванишевић В, Миладиновић-Радмиловић Н. Допринос проучавању погребне праксе на примеру сахрана у Меморији 2 на некрополи Мала Копашница - Каменитица. in Српско археолошко друштво, XXXIX Скупштина и годишњи скуп. 2016;:82-83.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1094 .

Стаменковић, Соња, Иванишевић, Вујадин, Миладиновић-Радмиловић, Наташа, "Допринос проучавању погребне праксе на примеру сахрана у Меморији 2 на некрополи Мала Копашница - Каменитица" in Српско археолошко друштво, XXXIX Скупштина и годишњи скуп (2016):82-83,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1094 .