Допринос проучавању погребне праксе на примеру сахрана у Меморији 2 на некрополи Мала Копашница - Каменитица
Апстракт
Археолошка истраживања у Малој Копашници вршена су у више наврата током прошлог и овог столећа, најчешће у виду заштитних ископавања површине угрожене извођењем инфраструктурних радова.Током кампања предузетих 1960-тих година, 2003. и у периоду између 2012. и 2016. године, на овом потесу откривен је део велике римске некрополе, са 730 гробова. Већину гробова чине укопи са остацима спаљених покојника, а остатак гробови са инхумацијом. Некропола је оквирно датована у време од 2. до 4. века. Посебно откриће на некрополи представљају три зидане меморије чија анализа, заједно са осталим сахранама на некрополи, омогућава подробније проучавање промене погребне праксе, преласка с једног начина сахрањивања – инцинерације, на други – инхумацију. Меморије су саграђене у 2., односно 3. веку, а коришћене су и током 4. века. Наведене промене култа сахрањивања јасно се издвајају у Меморији2, у оквиру које су истражена четири гроба са кремацијама и четири гроба са скелетно сахрањеним индивидуама. У ср...едишту првобитне меморије налазио се гроб спаљеног покојника, типа Мала Копашница – Сасе II. Меморија је у каснијем периоду проширена дозиђивањем једне веће правоугаоне просторије са северне и западне стране првобитне грађевине. Уз источни или јужни зид новоизграђеног дела меморије укопан је гроб већих димензија са кремацијом, док су у западном делу укопана два зидана гроба са остацима спаљених покојника и богатим гробним прилозима. Најмлађем хоризонту у меморији припадају четири гроба с инхумираним покојницима, од којих је један опредељен, на основу прилога у виду новца, у прву половину 4. века. Захваљујући чињеници да се поменути гробови са инцинерацијом и инхумацијом могу везати за једну породицу, као и да се могу датовати на основу бројних гробних прилога и налаза новца у гробовима, у могућности смо да ближе хронолошки одредимо ову важну промену погребног ритуала.
Кључне речи:
римска некропола / инцинерација / инхумација / меморијеИзвор:
Српско археолошко друштво, XXXIX Скупштина и годишњи скуп, 2016, 82-83Издавач:
- Београд : Српско археолошко друштво
Финансирање / пројекти:
- Процеси урбанизације и развоја средњовековног друштва (RS-MESTD-Basic Research (BR or ON)-177021)
Институција/група
Археолошки институт / Institute of ArchaeologyTY - CONF AU - Стаменковић, Соња AU - Иванишевић, Вујадин AU - Миладиновић-Радмиловић, Наташа PY - 2016 UR - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/1094 AB - Археолошка истраживања у Малој Копашници вршена су у више наврата током прошлог и овог столећа, најчешће у виду заштитних ископавања површине угрожене извођењем инфраструктурних радова.Током кампања предузетих 1960-тих година, 2003. и у периоду између 2012. и 2016. године, на овом потесу откривен је део велике римске некрополе, са 730 гробова. Већину гробова чине укопи са остацима спаљених покојника, а остатак гробови са инхумацијом. Некропола је оквирно датована у време од 2. до 4. века. Посебно откриће на некрополи представљају три зидане меморије чија анализа, заједно са осталим сахранама на некрополи, омогућава подробније проучавање промене погребне праксе, преласка с једног начина сахрањивања – инцинерације, на други – инхумацију. Меморије су саграђене у 2., односно 3. веку, а коришћене су и током 4. века. Наведене промене култа сахрањивања јасно се издвајају у Меморији2, у оквиру које су истражена четири гроба са кремацијама и четири гроба са скелетно сахрањеним индивидуама. У средишту првобитне меморије налазио се гроб спаљеног покојника, типа Мала Копашница – Сасе II. Меморија је у каснијем периоду проширена дозиђивањем једне веће правоугаоне просторије са северне и западне стране првобитне грађевине. Уз источни или јужни зид новоизграђеног дела меморије укопан је гроб већих димензија са кремацијом, док су у западном делу укопана два зидана гроба са остацима спаљених покојника и богатим гробним прилозима. Најмлађем хоризонту у меморији припадају четири гроба с инхумираним покојницима, од којих је један опредељен, на основу прилога у виду новца, у прву половину 4. века. Захваљујући чињеници да се поменути гробови са инцинерацијом и инхумацијом могу везати за једну породицу, као и да се могу датовати на основу бројних гробних прилога и налаза новца у гробовима, у могућности смо да ближе хронолошки одредимо ову важну промену погребног ритуала. PB - Београд : Српско археолошко друштво C3 - Српско археолошко друштво, XXXIX Скупштина и годишњи скуп T1 - Допринос проучавању погребне праксе на примеру сахрана у Меморији 2 на некрополи Мала Копашница - Каменитица EP - 83 SP - 82 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1094 ER -
@conference{ author = "Стаменковић, Соња and Иванишевић, Вујадин and Миладиновић-Радмиловић, Наташа", year = "2016", abstract = "Археолошка истраживања у Малој Копашници вршена су у више наврата током прошлог и овог столећа, најчешће у виду заштитних ископавања површине угрожене извођењем инфраструктурних радова.Током кампања предузетих 1960-тих година, 2003. и у периоду између 2012. и 2016. године, на овом потесу откривен је део велике римске некрополе, са 730 гробова. Већину гробова чине укопи са остацима спаљених покојника, а остатак гробови са инхумацијом. Некропола је оквирно датована у време од 2. до 4. века. Посебно откриће на некрополи представљају три зидане меморије чија анализа, заједно са осталим сахранама на некрополи, омогућава подробније проучавање промене погребне праксе, преласка с једног начина сахрањивања – инцинерације, на други – инхумацију. Меморије су саграђене у 2., односно 3. веку, а коришћене су и током 4. века. Наведене промене култа сахрањивања јасно се издвајају у Меморији2, у оквиру које су истражена четири гроба са кремацијама и четири гроба са скелетно сахрањеним индивидуама. У средишту првобитне меморије налазио се гроб спаљеног покојника, типа Мала Копашница – Сасе II. Меморија је у каснијем периоду проширена дозиђивањем једне веће правоугаоне просторије са северне и западне стране првобитне грађевине. Уз источни или јужни зид новоизграђеног дела меморије укопан је гроб већих димензија са кремацијом, док су у западном делу укопана два зидана гроба са остацима спаљених покојника и богатим гробним прилозима. Најмлађем хоризонту у меморији припадају четири гроба с инхумираним покојницима, од којих је један опредељен, на основу прилога у виду новца, у прву половину 4. века. Захваљујући чињеници да се поменути гробови са инцинерацијом и инхумацијом могу везати за једну породицу, као и да се могу датовати на основу бројних гробних прилога и налаза новца у гробовима, у могућности смо да ближе хронолошки одредимо ову важну промену погребног ритуала.", publisher = "Београд : Српско археолошко друштво", journal = "Српско археолошко друштво, XXXIX Скупштина и годишњи скуп", title = "Допринос проучавању погребне праксе на примеру сахрана у Меморији 2 на некрополи Мала Копашница - Каменитица", pages = "83-82", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1094" }
Стаменковић, С., Иванишевић, В.,& Миладиновић-Радмиловић, Н.. (2016). Допринос проучавању погребне праксе на примеру сахрана у Меморији 2 на некрополи Мала Копашница - Каменитица. in Српско археолошко друштво, XXXIX Скупштина и годишњи скуп Београд : Српско археолошко друштво., 82-83. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1094
Стаменковић С, Иванишевић В, Миладиновић-Радмиловић Н. Допринос проучавању погребне праксе на примеру сахрана у Меморији 2 на некрополи Мала Копашница - Каменитица. in Српско археолошко друштво, XXXIX Скупштина и годишњи скуп. 2016;:82-83. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1094 .
Стаменковић, Соња, Иванишевић, Вујадин, Миладиновић-Радмиловић, Наташа, "Допринос проучавању погребне праксе на примеру сахрана у Меморији 2 на некрополи Мала Копашница - Каменитица" in Српско археолошко друштво, XXXIX Скупштина и годишњи скуп (2016):82-83, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1094 .