Naissus – римски и рановизантијски град / Naissus – a Roman and Early Byzantine city
Апстракт
Археолошка истраживања различитог интензитета се на територији Наисуса спроводе од
краја XIX века, али не у довољној мери да би се сагледали изглед и развој предримског и римског града. Римско утврђење, правоугаоне основе, било је подигнуто на месту касније средњовековне и турске тврђаве, на десној обали Нишаве, и претпоставља се да је заузимало површину од 22 хектара. У његовом средишњем делу налазио се форум са храмом (?), од кога су констатова не четири подземне полуобличасто засведене просторије, делови цивилне базилике и главних градских улица (cardo и decumanus). Испред градских бедема (extra muros), према Нишави, испитани су остаци градског купатила (thermae), површине око 775 m2, које је подигнуто вероватно у II веку, а најинтензивније је коришћено током IV века. Делови архитектуре и вотивни споменик војног лекара Claudius Magnus medicus-а из 202. године можда указују на постојање војне болнице (valetudinarium) у јужном делу фортификације. У непосредној близини утврђења налаз...иле су се занатско-трговачке четврти (tabernae), на месту данашње Аутобуске станице. Део лускузног градског domus-а нађен је приликом земљаних радова у северозападном углу касноантичког утврђења, на локалитету Градско поље – пешачка стаза.10 Од ове грађевине испитано је пет просторија – четири квадратне и једна октогонална, са богатом мозаичком декорацијом, зидовима осликаним фрескама, архитектонском мермерном пластиком и деловима скупоценог намештаја од резбаренх јелењих рогова. У околини града су биле подигнуте виле, међу којима и комплекс из IV века, на локалитету Коњско гробље, на падинама Виника, који је спадао међу најраскошније декорисане, са подовима украшеним фигуралним мозаицима и мермерним сеченим плочицама (opus sectile). Највећи број вила становника Наисуса налазио се око економско-административног центра у насељу удаљеном три римске миље, у данашњем Брзом Броду (Mediana).
Кључне речи:
Ниш / Naissus / археолошка истраживања / топографија / утврђење / насеље / некрополеИзвор:
Римски лимес и градови на тлу Србије, Српска академија наука и уметности, Галерија Српске академије наука и уметности 145, Београд 2018, 182-187 / Roman Limes and Cities in the Territory of Serbia, Serbian Academy of Sciences and Arts, Gallery of the Serbian Academy of Sciences and Arts 145, Belgrade 2018, 182-187, 2018Издавач:
- Београд : САНУ, Галерија Српске академије наука и уметности; Београд : Археолошки институт
- Београд : Археолошки институт
Финансирање / пројекти:
- Романизација, урбанизација и трансформација урбаних центара цивилног војног и резиденцијалног карактера у римским провинцијама на тлу Србије (RS-MESTD-Basic Research (BR or ON)-177007)
Напомена:
- двојезично, српско-енглеско издање
Колекције
Институција/група
Археолошки институт / Institute of ArchaeologyTY - CHAP AU - Jeremić, Gordana PY - 2018 UR - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/944 AB - Археолошка истраживања различитог интензитета се на територији Наисуса спроводе од краја XIX века, али не у довољној мери да би се сагледали изглед и развој предримског и римског града. Римско утврђење, правоугаоне основе, било је подигнуто на месту касније средњовековне и турске тврђаве, на десној обали Нишаве, и претпоставља се да је заузимало површину од 22 хектара. У његовом средишњем делу налазио се форум са храмом (?), од кога су констатова не четири подземне полуобличасто засведене просторије, делови цивилне базилике и главних градских улица (cardo и decumanus). Испред градских бедема (extra muros), према Нишави, испитани су остаци градског купатила (thermae), површине око 775 m2, које је подигнуто вероватно у II веку, а најинтензивније је коришћено током IV века. Делови архитектуре и вотивни споменик војног лекара Claudius Magnus medicus-а из 202. године можда указују на постојање војне болнице (valetudinarium) у јужном делу фортификације. У непосредној близини утврђења налазиле су се занатско-трговачке четврти (tabernae), на месту данашње Аутобуске станице. Део лускузног градског domus-а нађен је приликом земљаних радова у северозападном углу касноантичког утврђења, на локалитету Градско поље – пешачка стаза.10 Од ове грађевине испитано је пет просторија – четири квадратне и једна октогонална, са богатом мозаичком декорацијом, зидовима осликаним фрескама, архитектонском мермерном пластиком и деловима скупоценог намештаја од резбаренх јелењих рогова. У околини града су биле подигнуте виле, међу којима и комплекс из IV века, на локалитету Коњско гробље, на падинама Виника, који је спадао међу најраскошније декорисане, са подовима украшеним фигуралним мозаицима и мермерним сеченим плочицама (opus sectile). Највећи број вила становника Наисуса налазио се око економско-административног центра у насељу удаљеном три римске миље, у данашњем Брзом Броду (Mediana). PB - Београд : САНУ, Галерија Српске академије наука и уметности; Београд : Археолошки институт PB - Београд : Археолошки институт T2 - Римски лимес и градови на тлу Србије, Српска академија наука и уметности, Галерија Српске академије наука и уметности 145, Београд 2018, 182-187 / Roman Limes and Cities in the Territory of Serbia, Serbian Academy of Sciences and Arts, Gallery of the Serbian Academy of Sciences and Arts 145, Belgrade 2018, 182-187 T1 - Naissus – римски и рановизантијски град / Naissus – a Roman and Early Byzantine city UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_944 ER -
@inbook{ author = "Jeremić, Gordana", year = "2018", abstract = "Археолошка истраживања различитог интензитета се на територији Наисуса спроводе од краја XIX века, али не у довољној мери да би се сагледали изглед и развој предримског и римског града. Римско утврђење, правоугаоне основе, било је подигнуто на месту касније средњовековне и турске тврђаве, на десној обали Нишаве, и претпоставља се да је заузимало површину од 22 хектара. У његовом средишњем делу налазио се форум са храмом (?), од кога су констатова не четири подземне полуобличасто засведене просторије, делови цивилне базилике и главних градских улица (cardo и decumanus). Испред градских бедема (extra muros), према Нишави, испитани су остаци градског купатила (thermae), површине око 775 m2, које је подигнуто вероватно у II веку, а најинтензивније је коришћено током IV века. Делови архитектуре и вотивни споменик војног лекара Claudius Magnus medicus-а из 202. године можда указују на постојање војне болнице (valetudinarium) у јужном делу фортификације. У непосредној близини утврђења налазиле су се занатско-трговачке четврти (tabernae), на месту данашње Аутобуске станице. Део лускузног градског domus-а нађен је приликом земљаних радова у северозападном углу касноантичког утврђења, на локалитету Градско поље – пешачка стаза.10 Од ове грађевине испитано је пет просторија – четири квадратне и једна октогонална, са богатом мозаичком декорацијом, зидовима осликаним фрескама, архитектонском мермерном пластиком и деловима скупоценог намештаја од резбаренх јелењих рогова. У околини града су биле подигнуте виле, међу којима и комплекс из IV века, на локалитету Коњско гробље, на падинама Виника, који је спадао међу најраскошније декорисане, са подовима украшеним фигуралним мозаицима и мермерним сеченим плочицама (opus sectile). Највећи број вила становника Наисуса налазио се око економско-административног центра у насељу удаљеном три римске миље, у данашњем Брзом Броду (Mediana).", publisher = "Београд : САНУ, Галерија Српске академије наука и уметности; Београд : Археолошки институт, Београд : Археолошки институт", journal = "Римски лимес и градови на тлу Србије, Српска академија наука и уметности, Галерија Српске академије наука и уметности 145, Београд 2018, 182-187 / Roman Limes and Cities in the Territory of Serbia, Serbian Academy of Sciences and Arts, Gallery of the Serbian Academy of Sciences and Arts 145, Belgrade 2018, 182-187", booktitle = "Naissus – римски и рановизантијски град / Naissus – a Roman and Early Byzantine city", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_944" }
Jeremić, G.. (2018). Naissus – римски и рановизантијски град / Naissus – a Roman and Early Byzantine city. in Римски лимес и градови на тлу Србије, Српска академија наука и уметности, Галерија Српске академије наука и уметности 145, Београд 2018, 182-187 / Roman Limes and Cities in the Territory of Serbia, Serbian Academy of Sciences and Arts, Gallery of the Serbian Academy of Sciences and Arts 145, Belgrade 2018, 182-187 Београд : САНУ, Галерија Српске академије наука и уметности; Београд : Археолошки институт.. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_944
Jeremić G. Naissus – римски и рановизантијски град / Naissus – a Roman and Early Byzantine city. in Римски лимес и градови на тлу Србије, Српска академија наука и уметности, Галерија Српске академије наука и уметности 145, Београд 2018, 182-187 / Roman Limes and Cities in the Territory of Serbia, Serbian Academy of Sciences and Arts, Gallery of the Serbian Academy of Sciences and Arts 145, Belgrade 2018, 182-187. 2018;. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_944 .
Jeremić, Gordana, "Naissus – римски и рановизантијски град / Naissus – a Roman and Early Byzantine city" in Римски лимес и градови на тлу Србије, Српска академија наука и уметности, Галерија Српске академије наука и уметности 145, Београд 2018, 182-187 / Roman Limes and Cities in the Territory of Serbia, Serbian Academy of Sciences and Arts, Gallery of the Serbian Academy of Sciences and Arts 145, Belgrade 2018, 182-187 (2018), https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_944 .