Show simple item record

Nouvelle nécropole des Grandes migrations de Singidunum

dc.creatorIvanišević, Vujadin
dc.creatorKazanski, Michel
dc.date.accessioned2022-05-10T11:15:55Z
dc.date.available2022-05-10T11:15:55Z
dc.date.issued2007
dc.identifier.issn0350-0241
dc.identifier.urihttp://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/89
dc.description.abstractSingidunum je tokom razdoblja Seobe naroda doživeo značajne promene Najupečatljiviji trag ostavile su brojne nekropole ukopane na području samog logora i grada, kao i u njegovoj neposrednoj okolini. Prve dve nekropole otkrivene su na prostoru vojnog logora, dok je najveća, treća istražena na prostoru antičke naseobine podignute na dunavskog padini, podno rimskog vojnog logora. Iz grada potiče i nalaz rasturenog groba na Zelenom vencu, kao i jedan grob sa nepoznatim mestom nalaza. U neposrednoj blizini Singidunuma beležimo usamljeni grob na današnjoj Karaburmi i tragove rasturene nekropole kod Ostružnice. U Singidunumu, kao i na njegovoj široj teritoriji konstatovani su tragovi naselja. Svakako najznačajnije naseobine su se razvile, sudeći prema brojnim nalazima keramike i drugih karakterističnih predmeta u podnožju kastruma, uz pristanište, kao i u okviru samog vojnog logora, podignutog na završetku grede, koja dominira ušćem Save u Dunav. Tokom 2005. i 2006. godine, prilikom arheoloških istraživanja na Beogradskoj tvrđavi, na prostoru Zapadnog podgrađa, otkriveni su ostaci nove, četvrte nekropole Seobe naroda (Nekropola IV). U pitanju je zasebno groblje. Dva su osnovna razloga što smo ovu nekropolu posebno izdvojili. Prvi je njena udaljenost od prve, koja iznosi preko 100 metara, a drugi je socijalna struktura sahranjenih. U najnovijoj nekropoli otkriveni su grobovi ratnika dok su u prvoj ukopani pripadnici nižih društvenih slojeva. U sondama otvorenim 2005. i 2006. godine, uz zapadni spoljni zid velikog austrijskog barutnog magacina konstatovana su dva horizonta sahranjivanja. Prvi pripada razdoblju srednjeg veka - grobovi 1 i 2/2005, a drugi horizontu Seobe naroda grobovi 3/2005 i 1 i 2/2006. Grob 3/2005 U severoistočnoj polovini sonde 1 iz 2005. godine, paralelno sa jugoistočnim profilom, konstatovani su ostaci pravougaonog ukopa - grob 3/2005, orijentacije jugozapad - severoistok, u okviru koga su otkriveni ostaci ljudskog skeleta. Kosti su bile razbacane u okviru pomenutog ukopa, što indicira da je grob opljačkan i predmeti pokupljeni, a delom rastureni u ukopu i sloju. Ovom grobu sasvim jasno možemo pripisati gvozdeni umbo i gvozdeni držač torbice. Grob 1/2006 Nažalost grob 1/2006 je samo delimično istražen budući da njegov najveći deo zalazi pod severnoistočni profil. Prilozi u okviru otkrivenog dela groba nisu otkriveni. Grob pripada, smatramo horizontu Seobe naroda, budući da prati orijentaciju druga dva ukopa i skeleta. Grob 2/2006 Grob 2/2006 nađen je u središnjem delu sonde 1 uz severozapadni profil. Ukopan je u grobnu raku nepravilnog pravougaonog oblika, dimenzija 2,70 x 1,20 m, sa blago zaobljenim uglovima koja je bila ispunjena svetlomrkom rastresitom zemljom sa tragovima maltera i ulomcima kamenja, opeke i crepa. Raka je ukopana u malterni pod rimske građevine sa hipokaustom. Sa zapadne strane ukop groba je oštećen većim ognjištem. Pokojnik je sahranjen u opruženom stavu sa rukama uz telo. Orijentacija skeleta je jugozapad - severoistok, sa glavom na jugozapadu i licem okrenutim ka jugoistoku. Grob nije pljačkan što nam dozvoljava da jasno opredelimo brojne nađene predmete, koji se mogu razdvojiti u tri zasebne grupe: predmete koje je pokojnik nosio (1-16), priloge (17-46) i delove drvenog sanduka ili poklopca (47-49). U prvu grupu spadaju predmeti koji čine delove nošnje, kao i oni koje je nosio sa sobom. Sa ovim predmetima pokojnik je sahranjen. Drugu grupu čini oprema koja je položena uz pokojnika, prilikom sahrane, sa njegove leve strane. Reč je mahom o ličnom naoružanju koje je izlomljeno položeno u grobnu raku. Umbo i rukohvat štita su nađeni odvojeno dugački mač je izlomljen na tri dela, koštani luk i vrh koplja su takođe polomljeni, dok su strelice sa delovima tobolca, rasuti mahom uz levu nogu pokojnika, a delom i uz bok. Ovoj grupi pripada i stakleni pehar koji je položen pored rukohvata štita. Treću grupu predmeta čine tri klina koji su pričvršćivali drveni sanduk ili poklopac koji je pokrivao grob. Grobovi otkriveni na prostoru Zapadnog podgrađa Beogradske tvrđave pripadaju, kako smo istakli, novoj, četvrtoj nekropoli Seobe naroda u Singidunumu. Iako su otkrivena samo tri groba, oni se jasno mogu opredeliti u odnosu na ranije slične nalaze na prostoru Donjeg grada. Nova nekropola se nalazi 100 metara jugozapadno od prve i oba groblja su, najverovatnije malog obima i odgovaraju manjim zajednicama. Važan argument za opredeljenje grobova otkrivenih na lokalitetu Zapadno podgrađe kao nove nekropole jeste da su na njoj sahranjeni mahom ratnici, dok su na prvom groblju sahranjeni pripadnici nižeg socijalnog statusa. Priloge u prvoj nekropoli su činili bronzana i gvozdene fibule gvozdene pređice, gvozdeni nož, bronzana alka, niska perli i mali srebrni polumesečasti privesak sa staklenim okcima. Posebnost nove, četvrte nekropole Seobe naroda, predstavlja pojava grobova ratnika koji se retko javljaju na prostoru provincije Mezije I u prvoj polovini 5. veka i sredinom ovog stoleće, kako se datuje nova nekropola. Jedan od retkih ratničkih grobova ovog perioda otkriven je u Viminacijumu. U grobu br. 1607 iz južnog dela nekropole 2 - Više grobalja, nađen je umbo tipa Liebenau koji se datuje od kraja 4. do druge trećine 5. veka. U ovom grobu je nađen i vrh koplja. Autori publikacije su predložili datovanje ovog groba u fazu D1 ili D2 i doveli su njegovu pojavu sa mogućnošću postojanja plaćeničkog 'varvarskog' garnizona u Viminacijumu u drugoj polovini 5. veka, pred pada grada pod Hune. Ovom horizontu sahranjivanja treba dodati i grob 134 iz Viminacijuma. U Singidunumu tragovi ranih grobova Seobe naroda mogu se ispratiti u Nekropoli III u grobovima 19a, 28, 59 i 78, a možda i 42 i 99. Na osnovu analogija prilozi se datuju u fazu D1 - D2. Elemente nove duhovne i materijalne kulture na prostoru severnog Ilirika širili su u prvom redu vojnici i njihovi sledbenici. Naseljeni varvari su kao vojnici dobili status federata radi odbrane granice od drugih varvara koji su stalno pretili upadima na teritorije Carstva. Jačanje odbrane možemo dovesti u vezu sa naporima Teodosija II u odbrani balkanskih provincija Carstva, posebno između 410. i 425. godine, kada beležimo značajne aktivnosti na obnovi limesa. Sasvim je izvesno da je dunavska granica u provincijama Mezija I, Dakija ripenzis Mezija II i Skitija, predstavljala za Carstvo važnu stratešku liniju protiv varvara i njihovog upada u centralne delove i dublje na teritoriju. O ovome svedoči i činjenica da je skoro trećina nabrojanih garnizona u spisu Notitia Dignitatum, 104 ukupno, raspoređena duž pomenutog dela limesa. U ovom istom dokumentu navodi se Singidunum kao sedište prefekta IV flavijeve legije praefectus legionis quartae Flaviae, Singiduno. Uprkos naporima Rimljana Huni su prodrli u jugoistočnu Evropu, ubrzo postavši gospodari velike panonske nizije u kojoj su se nametnuli kao gospodari drugim narodima Gotima, Gepidima i Sarmatima, koji su živeli na ovim prostorima. Huni su ubrzo predvođeni Atilom došli u sukob sa Carstvom, da bi 441. godine, pod izgovorom o nepoštovanju ugovora iz 434. godine i ponašanju episkopa Marguma, napali severne granice Carstva i osvojili brojne gradove i utvrđenja, među njima i one najveće Singidunum, Margum, Viminacium, Naissus. Veličinu krize podvlači i sledeća vest Priska koji navodi da je Atila 447. godine zatražio novim ugovorom povlačenje rimske populacije od Singidunuma do Naisusa, u dubini od 5 dana hoda. Ne treba isključiti mogućnost da se i deo samih varvara sklonio na teritoriju Carstva pred hunskom opasnošću. U prilog ove teze naveli bi i jednu od stavki već pomenutog ugovora iz 434. godine između Rimljana i Huna prema kojoj se rimska država obavezala da će predati Hunima sve varvarske prebege. Veliki broj grobova ovog razdoblja u Singidunumu, u Viminaciumu, ali i u drugim mestima duž dunavskog limesa jasno su svedočanstvo priliva novih populacija na prostor Mezije I, u prvom redu njenih pograničnih gradova. Ove demografske promene su u direktnoj vezi sa zauzimanjem Singidunuma Viminacijuma, kao i drugih gradova 441. godine od strane Atile i koalicije snaga koje su činili Huni, Germani i Sarmati. Formiranje većeg broja manjih kao i većih nekropola u okviru jednog grada svedoči o različitim naseljenim etničkim grupacijama. Četvrta nekropola Seobe naroda iz Singidunuma se datuje, na osnovu priloga u grobovima, u prvu polovinu 5. veka, s time što se materijal iz groba 3/2005 može opredeliti u kraj 4. veka i početak 5. stoleća, a grob 2/2006 u tridesete i četrdesete godine 5. veka, u kraj faze D2, odnosno godine 420/430-450. Varvari počinju da se naseljavaju na području Mezije I i u njenim gradovima na dunavskoj granici, krajem 4. i u prvim decenijama 5. veka. Pronađeni tragovi materijalne kulture jasno svedoče o jednom novom procesu koji će se ubrzati naročito nakon pada limesa 441. godine. Nestanak rimske administracije i povlačenje vojske u Severnom Iliriku, otvorena su širom vrata za naseljavanje varvara, koji zauzimaju i nastanjuju nekada bogate gradove, u prvom redu Singidunum, Margum i Viminacijum. Pojava brojnih nekropola u ovom periodu jasan su pokazatelj naseljavanja manjih zasebnih grupa u gradovima koje se sahranjuju na posebnim grobljima. Grobovi ratnika iz nove, četvrte nekropole u Singidunumu pripadaju posebnoj skupini sahrana sa oružjem koje se javljaju kao grupe grobova ili manje zasebne nekropole. Posebno su zastupljene u ovom periodu u oblasti Tise, u istočnim delovima panonske nizije i severno od oblasti srednjeg Dunava. Reč je o novoj klasi ratnika koja se formirala u okviru germanskih zajednica u vreme hunske dominacije. Njih karakteriše oružje orijentalnog porekla, kao mačevi 'azijskog' tipa sa gvozdenim zaštitnikom 'nomadske' trobride strelice i drugo. Pomenute odlike nalazimo u okviru našeg materijala, a ratnik sahranjen u grobu 2/2006 pravi je izdanak ove nove varvarske kaste. Zahvaljujući nalazu srebrne pozlaćene pločaste kopče u istom grobu i analogijama sa identičnim i sličnim nalazima iz Hódmezovásárhelz-Sóshalom i Ártánd-Kisfarkasdomb, grob 16, možemo pretpostaviti da je naš ratnik došao iz oblasti Tise, odnosno istočnih delova panonske nizije upravo u vreme pomeranja brojnih varvarskih plemena.sr
dc.description.abstractLes auteurs publient une nouvelle nécropole des Grandes migrations mise au jour à Singidunum. Il est question de trois tombes dont la dernière dégagée (2/2006) a apporté, grâce à son mobilier funéraire conservé intact, d'importantes données sur l'installation des barbares à Singidunum importante place romaine du limes danubien. Le rituel d'inhumation, avec dépôt dans la tombe des armes brisées du défunt, a été rapproché des pratiques des Germains danubiens. Cette sépulture, et plus largement l'ensemble de la nécropole en question où ont été inhumés des guerriers, est datée de l'époque de la domination des Huns.fr
dc.publisherArheološki institut, Beograd
dc.rightsopenAccess
dc.rights.urihttps://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/
dc.sourceStarinar
dc.subjectSingidunumfr
dc.subjectnécropolefr
dc.subjectMésie Ifr
dc.subjectlimesfr
dc.subjectGrande migrationfr
dc.subjectGermainsfr
dc.titleNova nekropola Seobe naroda iz Singidunumasr
dc.titleNouvelle nécropole des Grandes migrations de Singidunumfr
dc.titleNouvelle nécropole des Grandes migrations de Singidunumen
dc.typearticle
dc.rights.licenseBY-NC-ND
dc.citation.epage135
dc.citation.issue57
dc.citation.other(57): 113-135
dc.citation.spage113
dc.identifier.doi10.2298/STA0757113I
dc.identifier.fulltexthttp://rai.ai.ac.rs/bitstream/id/288/86.pdf
dc.identifier.rcubconv_689
dc.type.versionpublishedVersion


Files in this item

Thumbnail

This item appears in the following Collection(s)

Show simple item record