Третман каменог материјала у археолошким истраживањима.

Abstract

Разне врсте материјалних остатака у Србији, нажалост, још увек нису подједнако третиране током археолошких истраживања. Једна од врста налаза којој се често не придаје довољно значаја су камени артефакти. Овакав неповољан третман се огледа, с једне стране, у несакупљању оваквог материјала, а с друге, у неадекватном складиштењу истог. Обе ове ствари су један од основних предуслова за успешну анализу каменог материјала којом успешно може да се реконструише живот једне културе. Треба разликовати примарну обраду на самом терену и секундарну, кабинетску обраду од стране стручњака за камени материјал. Примарна обрада подразумева правилно прикупљање камених налаза с обзиром да сав камен у археолошком слоју није обавезно и археолошки налаз. На неким истраживањима у Србији још увек је присутна пракса одбацивања великих камених артефаката који се тумаче као камен из архитектуре или се потпуно одбацују због величине и немогућности да се исти пренесу у музејски депо. Такав однос према каменом материјалу потпуно мења слику о једном налазишту и технолошком развоју истраживане културе. Обрада каменог материјала на терену подразумева стандардну манипулацију исту за сав археолошки материјал. То је одвајање камених налаза по врсти, што би сваки дипломирани археолог морао да зна (раз- ликовање шта су камени украсни предмети, абразивно оруђе и оно од глачаног и окресаног камена). Разврставање материјала потребно је због његовог бољег чувања. Веома је штетно заједничко паковање свих камених налаза, нарочито великог абразивног оруђа са оним од окресаног камена, што доводи до постдепозиционих оштећења. Даља кабинетска обрада је већ стандардизована и њу изводе посебни стручњаци. Добар пример односа према прикупљању и обради каменог, али исто тако и других врста покретног материјала, забележен ја на великим међународним пројектима, а неки од њих су се изводили и у Србији: Дивостин, Селевац, Винча, Чатал Хијук (Турска), Воден, Нова Надежда и Мурса- лево у Бугарској итд. Стандарде који су постављени на њима требало би увести у редовну праксу на археолошким истраживањима у Србији.