Просторне студије и привредни обрасци средњовековне жупе и нахије Рас

Abstract

Основнa управнa и територијалнa јединицa у оквиру средњовековне српске државе била је жупа. Представљала je заокружену географску целину са организованом управом. Најстарије жупе су имена углавном добијале по најзначајнијим рекама које су кроз њих протицале, да би касније, у периоду XIV и XV века, називане и по утврђењима којa су у међувремену насталa. Међу жупама које су познате именом, једна од најзначајнијих свакако је била жупа Рас. Расположиви подаци омогућавају да оквирно препознамо положај ове средњовековне жупе на простору између реке Рашке на југу и јужних обронака Голије на северу, у долинама Људске, Дежевске и Тушимске реке. Природну источну границу жупе Рас чинила је Пештерска висораван која се пружа дуж десне обале Људске реке. Предмет истраживања ове дисертације представљају геопривредне одлике поменутог простора, које подразумевају погодности за насељавање и обављање различитих облика привредних делатности. Такође, рад је посвећен проучавању утицаја тих одлика на живот и привредне токове на простору средњовековног Раса у периоду од XII до XVII века у циљу формирања модела насељавања (енг. Settlement Pattern) тог простора. Такав динамички модел, као вештачка представа стварности и хипотеза, био би касније подложен провери и преиспитивању. Одабрани хронолошки оквир започиње првим поменом руралних насеља у средњовековним српским повељама, док би крајњи хронолошку границу представљала Велика сеоба Срба 1690. године, када долази до значајних деморафских промена на проучаваном подручју. У циљу покушаја реконструисања друштвених и привредних токова жупе Рас, посебан акценат у оквиру предложене дисертације стављен је на проучавање руралних насеља која су функционисала у периоду од XII до XVII века. Систем насељавања на одређеном простору подразумева постојање функционалне везе између већег броја истовремених налазишта. Насеља су на тај начин посматрана као актери са специјализованом улогом. Као што је познато, житељи средњовековних села обављали су бројне делатности у оквиру постојећег производног система. Иако су земљорадња и сточарство били најчешћи облици привређивања, у рашким селима су постојале и занатлије, које су у средњовековном друштву биле заступљене у релативно малом броју, при чему је њихова улога била изузетно важна а њихови производи тражени. Како су досадашња истраживала показала, један од битних аспеката средњовековног села јесте његов положај. Одабир локације приликом заснивања насеља био је од егизистенцијалног значаја у свим периодима људске прошлости. Поред природних одлика простора, на оснивање сеоских насеља утицао је и положај извора квалитетне сировине неопходне за обављање занатских делатности. Стога, основни циљ дисертације представља реконструкција особености крајолика, мреже насеља и начина живота у њима, утврђивање положаја привредних ресурса проучаване регије и начина и динамике њихове експлоатације, као и природе и распореда средишта привредне активности у циљу разумевања привредних и друштвених токова на простору Раса. Значајну помоћ у таквом проучавању пружило је „преиспитивање“ доступних писаних извора о жупи Рас, као и резултата које су пружила обављена рекогносцирања и археолошка ископавања на простору старог Раса.

Župa was the main administrative and territorial unit within Serbian medieval state. It represented one geographical whole with organized governance. The oldest župas were mainly named after the most important rivers that flowed through that territory, but later on, in the period of XIV and XV centuries, they were also named after fortifications, that were built in the meantime. Ras was certainly one of the most significant župas known by their name. Available data make it possible to find out the position of this medieval župa in the area among the Raška river in the South and the Southern slopes of the Golija mountain in the North, namely between the valleys of the rivers Ljudska, Deževska and Tušimska. The natural Eastern border of the župa Ras was Pešter plateau, which streches along the right bank of the Ljudska river. The research subjects of this dissertation are geoeconomic characteristics of this area, which include conveniences for establishing settlements and carrying out various forms of economic activity. Moreover, this study describes the influence of these characteristics on life and economic activity in the area of medieval Ras during the period from XII to the XVII centuries, in order to form a settlement pattern for the mentioned area. Such a dynamic pattern as an artificial representation of reality and a hypothesis, later on becomes a subject to verification and review. Selected chronological frames begin with the first mentions of rural settlements in Serbian medieval charters and end with The Great Migrations of the Serbs in 1690 which caused significant demographic changes in the area. In order to attempt to reconstruct social and economic activities of the župa Ras, the focus within this dissertation is set on the study of the rural settlements, which existed from XII to XVII centuries. Settlement system implies there were functional connections among a large number of simultaneous sites. As is already known, the inhabitants of medieval villages engaged in numerous activities within existing production system. Despite the fact that agriculture and animal husbandry were the most common activities, in the villages in the Ras area there were also craftsmen, who were presented in relatively small number within the medieval society, but whose role was nonetheless extremely important and their products where in demand. As previous research has shown, position of medieval village is one of its main aspects. Settlement location choise was of existential importance throughout human history. In addition to the natural characteristics of space, the position of quality raw material resources, which were necessary for various crafts, had an impact on village position. Therefore, the main purpose of this dissertation is to reconstruct the landscape characteristics, settlement pattern and the positions and strategy for obtaining raw materials in the studied area, as well as the nature and arrangement of centers of economic activity in order to understand the economic and social flows in the area of župa Ras. Significant aid in such research will be provided by »reviewing« available written sources as well as reconnaissance and archeological excavations in the area of medieval Ras.