Од девојчице до matronae: животни ток жена на лимесу

Abstract

Животни пут од девојчице до matronae подељен је у неколико јасно одвојених стадијума, о којима сведоче како писани и ликовни извори тако и археолошки остаци. Првих осам дана након рођења, девојчица није постајала пуноправна чланица заједнице, што је последица високе стопе смртности новорођенчади. Пријем у породицу дешавао се тек на свечаности називаној dies lustricus, када је било уприличено ритуално купање, као и давање имена детету. Исти обичај је за децу мушког пола практикован девет дана након рођења. Иако су Римљани били свесни подвојености деце на полове, њихово најраније детињство, infantia, протицало је у заједничким активностима, а делили су и исту материјалну културу, одећу и физички изглед. Наиме, по- жељан је био хермафродитски идеал лепоте, што значи да ни на који начин није била наглашена припадност једном од два пола. Антички писци нас обавештавају да су деца била обучена у идентичне togae praetexte и носила дуге косе.

The life path from a girl to a matrona is divided into several clearly defined stages, as is visible from archaeological remains, historical written sources, and visual culture. In the first eight days after birth, a girl would not yet become a full member of the community as a consequence of the high infant mortality rate. The initiation into a family would happen at a ceremony known as dies lustricus, when a ritual bath is prepared and the child would be given a name. This custom was also practiced for baby boys, on the ninth day of their life. Although aware of two different sexes, the Romans would have the children’s earliest childhood, infantia, spent in shared activities, material culture, clothes, and physical appearance, regardless of their gender. The hermaphrodite ideal of beauty was desired, which meant that being either a male or a female was not emphasised in any way. Ancient writers have taught us that children used to be dressed up in identical togae praetexte and had long hair.