Римски лимес и провинције на територији данашње Србије

Abstract

Део Дунава од Нештина до Радујевца који данас протиче кроз Србију представљао је све до победе над Дачанима и формирања провинције Дакије 106. године границу према барбарикуму. Током овог периода настале су најстарије фазе утврђивања границе системом војних постаја. Од 106. године па све до напуштања Дакије 272/3. године утврђења на десној обали Дунава немају функцију граничних постаја, али и даље у њима бораве војне посаде, што се може објаснити непрекидном потребом контроле преласка реке, речне пловидбе, као и залеђа лимеса у којем су експлоатисане руде у области Космаја, и источне Србије. О тој потреби за војном контролом рудоносних области сведоче и утврђења подигнута унутар саме провинције, на Космају и у долини Белог Тимока – Тимакум минус.