Prilog savremenom razvoju arhitektonske konzervacije u Srbiji: naučna istraživanja maltera Dunavskog limesa

Abstract

Izrada dugoročnih planova očuvanja i održavanja jednog spomenika trebalo bi da podrazumeva i prethodno sprovođenje interdisciplinarnih naučnih i inženjerskih istraživanja koja pružaju neophodne podatke za adekvatno izvođenje praktičnih radova na arhitektonskoj konzervaciji. Međutim, danas je takva istraživanja teško sprovesti u celosti u Srbiji, s obzirom na to da su finansijska sredstva za zaštitu kulturnog nasleđa ograničena, pa često zavise od entuzijazma pojedinaca i volje pojedinačnih institucija. S druge strane, složenost arhitektonske konzervacije se u široj javnosti nedovoljno razume. Nažalost, radovi na istorijskim građevinama često se danas u Srbiji posmatraju kroz njihovo poređenje sa aktivnostima savremene izgradnje, pa se ispred njih postavlja brzina izvođenja kao najvažniji zahtev. Još pre više od četiri decenije profesor Arhitektonskog fakulteta dr Slobodan Nenadović (1915–2004) zapisao je da savremeni metodološki pristup u očuvanju spomenika počiva na „svestranoj naučnoj analizi svih elemenata“. Svaka građena struktura se mora posmatrati na poseban način i ne postoji unapred zadata uniformnost aktivnosti kao u savremenim građevinskim radovima.