Život na prostoru Viminacijuma od 5. do 12. veкa

Abstract

Током више векова Виминацијум је представљао једно од најважнијих војних упо- ришта на Дунаву у коме је била стационирана легија VII Claudia. У IV веку сталну опасност пограничних области представљају варвар- ска племена која врше честе упаде на тери- торију Царства. Велики пораз римске војске код Хадријанопоља 378. године1 омогућио је нове продоре и насељавање германских на- рода јужно од Дунава. Одговор Царства на новонасталу ситуацију био је покушај јачања одбране границе на Дунаву насељавањем вар- вара као најамника – федерата. На некропола- ма Виминацијума пронађено је свега неколи- ко гробова с краја 4. и прве половине 5. века, који сведоче о новонасталим приликама.

Over several centuries, Viminacium represented one of the most important military strongholds on the Danube, in which the legion VII Claudia was stationed. In the 4th century, barbaric tribes frequently raiding the territory of the Empire, represented a permanent threat. The great defeat of the Roman army in 378 by Hadrianopolis made new raids possible,1 but also the settling of Germanic peoples on the territory to the south of the Danube. The response by the Empire to this newly established situation was to strengthen the defence along the Danube by recruiting barbarians settled in the Empire as mercenaries – foederates. In the Viminacium cemeteries, only a few graves from the end of the 4th and the first half of the 5th century have been discovered, giving testimony to the new circumstances.