Žena, supruga, majкa: svaкodnevnica stanovnica Viminacijuma

Abstract

Ancient writers are known for often neglecting a number of important social topics in their works, thus, to a great extent influencing modern interpretations of Roman history and archaeology scholars, as well as the very choice of subjects dominating these sciences during 19th and 20th century. Moreover, history and archaeology of the Roman period developed during the imperial expansion of European colonial forces and this is why the contemporary dominant political thought influenced most of the early researchers and their perceptions of the past.1 For more than a century, the archaeology and history of the Roman period were dominated by topics related to military conquests, administration, and building activities, while neglecting entire social groups, such as women, children, slaves or foreigners. Because of all of the factors listed above, we are often looking at a distorted image of the Roman society, characterised by stereotypes, which are deepened and persist even with some of the modern researchers. The most common among them – supported by rigid misogynistic attitudes of ancient male authors – remain connected to the life and position of women in Antiquity. This is why the roles they played in the past are often simplified and insufficiently researched.2 Over the past thirty years, the global situation in science has significantly changed, although in domestic literature this topic is still rather unpopular. Despite that, a slight increase in interest for studying women of the Roman period in the territory of present-day Serbia is noticeable.

Антички писци су у својим делима зане- маривали низ важних друштвених тема, што је умногоме утицало на модерне интерпретације проучавалаца римске историје и археологије, као и на сам избор тема које су доминирале у oвим наукама током 19. и 20. века. Поред тога, историја и археологија римског периода су се развијале у време империјалне експанзије европских коло- нијалних сила, те је тадашња доминантна поли- тичка мисао утицала на већину раних истражи- вача и њихове перцепције прошлости.1 Више од стотину година уназад у археологији и историји римског периода преовладавају теме везане за војску, освајања, администрацију и грађевинске подухвате, док су читаве групе становништва, попут жена, деце, робова или странаца, биле запостављене. Због свега наведеног често смо у прилици да гледамо искривљену слику римског друштва, а њу одликују стереотипи, који се про- дубљују и истрајавају чак и међу неким савре- меним истраживачима. Најчешћи међу њима – поткрепљени ригидним мизогиним ставовима античких, мушких аутора – везани су за живот и положај жена у антици, па су често улоге које су оне имале у прошлости поједностављене и недовољно истражене.2 Ситуација у науци се на глобалном нивоу по овом питању драстично променила последњих 30 година, док је у домаћој литератури та тема и даље прилично непопулар- на. Упркос томе, може се приметити благи пораст интересовања за проучавање жена у римском пе- риоду на тлу Србије.