Планинско светилиште Татићев Камен: три аспекта обредне праксе

Abstract

Најновија истраживања на планинском светилишту Татићев Камен, близу села Кокино у североисточној Македонији, дала су нова сазнања у вези обреда који су се изводили на овом значајном локалитету из бронзаног доба. Ово се посебно односи на откриће нове, северне астрономске платформе, са које су се посматрали изласци сунца у време пролећњег и јесењег еквинокса и позиције звезде Алдебаран од краја трећег миленијума пре н. е. до око средине другог миленијума пре н. е. Сматрамо да је хелијакално појављивање звезде Алде- баран на двоструком маркеру на самом врху локалитета и огревање једног каменог седишта истог јутра на западној платформи са престолима око средине месеца маја било у вези са прославама почетка нове године и обредом светог брака између Велике Богиње-Мајке и Сун- ца, обред који је гарантовао обнову живота и природе.

The latest research on the Tatićev Kamen mountain sanctuary near Kokino village in north-eastern Macedonia provided new data on rituals performed at this significant Bronze Age site. This particularly refers to the discovery of a new, northern astronomical platform, from which sunrises during spring and autumn equinox, and the positions of the Aldebaran star could be observed from the end of the 3rd to the middle of the 2nd millennia BC. We consider that the heliacal rising of the Aldeberan star at the double marker on the very top of the site during the month of May and the warming of one of the stone thrones positioned on the western platform occurred on the same morning, and correlated with celebrations of a new year and the holy marriage between the Great Goddess-Mother and the Sun, a ritual which guaranteed a renewal of both life and nature.