Notes about life and archaeology (short interview with Rastko Vasić, 2017)

Abstract

How much did the fact that you are the son of Pavle Vasić affect the choice of your profession, and when was your first encounter with archaeology and ar chaeologists? - The fact that I am Pavle Vasić’s son affected my choice of profession quite a bit. Namely, when I was a senior in High School, I wanted to become a painter, but I was not infatuated with becom ing a somewhat famous name or making a living off of it. I had to become something else as well. Yet, I could not decide what that “something else” should be. Since I was in the 6th grade in Secondary School, my father started suggesting that I become an archaeologist, and even consulted Miodrag Grbić, with whom he worked at the Knez Pavle Museum before the war. In the end, I accepted the idea, as none of my other alternatives were intense enough to attract me. My first encounter with ar chaeology and archaeologists was not until I en rolled in Faculty of Philosophy

Колико је чињеница да сте син Павла Васића утицала на избор Ваше данашње професије и када сте се први пут срели са археологијом и ар хеолозима? - Чињеница да сам син Павла Васића, утицала је веома много на мој избор професије. Наиме, у старијим разредима гимназије желео сам да постанем сликар, али како се нисам заносио да ћу бити неко чувено име, које ће живети од сликарства, требало је да будем још нешто. Шта би то нешто требало да буде, нисам могао да одлучим. Отац ми је већ од шестог разре да гимназије почео да сугерира да будем архе олог, у вези с тим се консултовао са Миодра гом Грбићем, с којим је заједно радио пре рата у Музеју кнеза Павла, тако да сам то на крају прихватио јер остале алтернативе нису биле толико јаке да би ме привукле на другу страну. Иначе са археологијом и археолозима сусрео сам се у правом смислу те речи тек када сам се уписао на факултет.