Нова сазнања о остави бронзаних налаза из Рудника

Abstract

Остава бронзаних предмета из Рудника доспела је у Народни музеј у Београду 1932. године, убрзо по њеном проналажењу. Оставу је чинило 47 предмета од бронзе. Садржај оставе из Рудника је био предмет интересовања у више наврата, у целини или појединачно, од стране већег броја аутора. Представља једну од три оставе из III хоризонта остава прелазног периода по Милутину Гарашанину и не губи на актуелности иако је стручно опсервирана у више наврата. Током рада на материјалу дошли смо до нових података који битно мењају квалитет и структуру ове оставе у односу на раније интерпретације и остави дају једну нову димензију. Садржај оставе из Рудника класификован је у неколико категорија и то: оружје, алатке, накит и украсни предмети, делови коњске опреме и налази опредељени у групу разно. По врсти налаза остава се састоји од: три копља, два фрагмента мача, две секире типа келт, једног ножа, једног српа, тринаест тестерица, једне алатке у облику шипке, једног чекића, пет наруквица, четири привеска, једне игле, шест фрагмената оплате појаса, једног дугмета, три алке, две карике, једног деформисаног лима, једног остатка лива и три грумена аморфне бронзе. Сви предмети су рађени од бронзе техником ливења, ковања, урезивања, савијања и искуцавања. Укупна тежина свих предмета из оставе износи 2008 g. Нож и чекић нису првобитно били препознати. Нож, састављен из три фрагмента, претходно посебно инвентарисаних, по форми се не уклапа у постојеће европске типологије, па би могао представљати нови тип ножа – Тип Рудник. Чекић инвентарисан као предмет непознате намене представља веома ретку појаву у оставама прелазног периода, не само на нашим просторима већ и шире. Појава чекића оставу из Рудника сврстава у ред врло ретких остава јер је ова врста налаза у оставама Србије заступљена само са четири примерка. Питање карактера оставе остаје отворено јер постоје индиције да није реч о ливачкој остави, као што је до сада третирана. Мишљења смо да је у досадашњим радовима остава, за сада, прецизно датована у период Ha A2 – Ha B1 по Reinecke-у, што одговара времену XI–X века п. н. ере.