Стратегија експлоатације животиња на локалитету Козник у периоду османске доминације

Abstract

Тврђава Козник налази се на западним падинама Копаоника, 9 km западно од Александровца (јужна Србија). Реч је о тврђави која се састоји од Горњег града приближно троугаоног облика са правоугаоним проширењем и подграђа које се пружа јужно од тврђаве.Након пада српске средњовековне државе, Козник је потпао под османску власт и задржао свој стратешки значај све до краја 17. века, када је напуштен. Археолошка истраживања вршена су у више наврата, а најновија ископавања спроведена 2019. и 2022. године обухватила су Горњи град и подграђе.Археофаунални материјал анализиран за потребе овог рада потиче управо из последњих кампања. Резултати археозоолошке анализе показали су да су у материјалу присутни остаци сисара, птица и мекушаца.На простору цитаделе, међу остацима сисара, најзаступљенији су каприни, који су праћени остацима свиња, говеда, паса и мачака. Међу дивљим врстама, срећу се дивља свиња, јелен, срна и зец. На простору подграђа, такође су најзаступљенији каприни, али су забележени и остаци говеда, свиња и еквида. Од дивљих врста, присутни су само остаци дивље свиње. Птице су потврђене и на простору Горњег града (кокошка, гуска и патка) и подграђа (кокошка и сврака), док су мекушци (виноградарски пуж) откривени само у Горњем граду. Важност археозоолошких резултата огледа се у томе што су подаци о стратегијама експолатације животиња на простору данашње Србије у периоду османске превласти изузетно скромни, те ће наведени подаци проширити досадашња сазнања о људско-животињским односима у прошлости.