Смртност дечијих индивидуа у средњем веку - Дубље изнад куће и Брсково

Abstract

Деца представљају битан сегмент заједнице и имају важну улогу у реконструкцији здравственог стања древних популација. Антрополошком анализом дечијих скелетних остатака добијамо читав спектар информација о физичком и друштвеном животу, о расту и развоју и одрастању деце, исхрани и дужини живота. Смртност деце се често користи у антропологији као адекватна мера за социјалне и санитарне услове заједнице, за утврђивање напретка популације и сагледавање адаптације популације на промене у окружењу. Због тога се, приликом анализе често поставља питање зашто је тако мало скелетних остатака деце пронађено у археолошком контексту. Једно од највећих ограничења у проучавању деце из археолошког контекста је свакако слаба, или скоро никаква, очуваност остеолошког материјала, различите погребне праксе и културни обрасци који условљавају како и где ће бити сахрањена деца, итд. Увек треба имати у виду да на присутност дечијих скелета на некрополама, утичу многобројни спољашњи фактори, попут методологије ископавања, односно неистраженост целе некрополе, или и уништавање некрополе савременим радовима. У презентацији ће бити приказан степен смртности дечијих индивидуа на два средњовековна локалитета Дубље изнад куће (Нови Пазар, Србија) и Брсково – Догањице (Мојковац, Црна Гора), као и могуће интерпретације резултата палеодемографске анализе.