Анализа фауне и археолошких објеката из касног бронзаног доба на локалитету Жуто Брдо на Дунаву

Abstract

Археолошко налазиште Жуто брдо налази се недалеко од ушћа Туманске реке у Дунав, непосредно пре улазак у Ђердапску клисуру. Прва археолошка истраживања локалитета извршена су почетком XX века, а касније је локалитет више пута ископаван. Током 2022. године, због изградње брзе саобраћајнице Пожаревац – Велико Градиште – Голубац, извршена су заштитна археолошка истраживања на простору већем од 900 m2. Места ископа дефинисана су на основу претходних геомагнетних и георадарских снимања. Током ископавања откривен је већи број археолошких налаза из периода касног бронзаног доба (група Жуто брдо), као и неколико налаза из периода римске доминације овим просторима. Распрострањеност и степен уситњености фауналног и керамичког материјала упућују на то да је истражено подручје археолошког локалитета Жуто брдо служило као сметлиште непосредно уз потенцијално насеље, које се вероватно налазило ближе самој реци. Резултати археозоолошке анализе показали су да су најзаступљенији остаци домаћих животиња, односно остаци домаћег говеда, коза/оваца, домаћих свиња и паса. Дивљи сисари су били заступљени јеленом, срном, дивљом свињом, зецом и дивљим говедом. Покретни археолошки материјал био је фрагментован на већим дубинама и целих предмета је било релативно мало. Поједини керамички комади украшене су типичном Жутобрдском богатом декорацијом са белом инкрустацијом. Пронађено је неколико целих и фрагментованих антропоморфних и зооморфних фигурина, као и керамичких амулета. Специфични налази представљени су калупом за типичне лунуласте привеске позног бронзаног доба и, јединствени налаз палеонтолошког налаза, шкољке Potamides Bidentatus који би могао бити јасна потврда употребе и коришћења фосила, јер је врх шкољке очигледно употребљаван и отупео. Лежиште ових фосилних шкољки налази се на неколико десетина километара ка југу, па је извесно да су људи из позног бронзаног доба са локалитета Жуто брдо одлазили тамо и узимали фосиле.