Разградња паганских храмова у римским законским актима и у пракси - период од Константина до Теодосија I
Апстракт
У периоду IV и V века, током верских превирања унутар Римског царства, долази до покушаја римских царева да унутар Империје уреде однос друштва према паганским храмовима кроз законска акта. Нови пагански храмови се све ређе подижу, а према сведочењима античких аутора попут Амијана Марцелина и Зосима, све чешће долази до њиховог разграђивања и коришћења њиховог грађевинског материјала за подизање нових грађевина, међу којима су и античке цркве. Иако је коришћење грађевинског материјала са старијих објеката било познато и раније на територији царства, нагло ширење хришћанства убрзава и ову праксу чини много чешћом него што је то раније био случај. Почев од времена владавине Константина, сви друштвени слојеви царства користе старе паганске меморијалне споменике и храмове како би добили готов грађевински материјал за подизање нових дела монументалне архитектуре угледајући се, између осталог, и на самог цара. Већ Константинов син – Констанције II — био је принуђен да први донесе законе у по...кушају ограничавања и спречавања ове праксе, што ће бити практиковано и у наредном столећу. Збирка прописа Codex Thedosianus најрeчитији је пример такве законске праксе до V века. Неретко, поједине тачке закона се очигледно карактеришу амбивалетношћу по питању очувања храмова. Међутим, у периоду касне антике, ни сами цареви, као ни њихови претходници нису били изричити поштоваоци својих закона, већ је примена о заштити паганских храмова често зависила од локалних прилика и политичко-религиозних веза са двором.
The period of religious turmoil within the Roman Empire, in the 4th and 5th centuries, contributed that new pagan temples were being less and less erected, while, according to the ancient written sources, their dismantling was more and more common. This situation urged Roman Emperors to try to regulate through legal acts the society’s attitude towards pagan temples within the Empire. The collection of regulations Codex Theodosianus is the most eloquent testimony of such legal practice until the 5th century. However, since the emperors rely more and more on the increasingly pronounced power of the Christian church, their relationship, even through legal acts, is characterized by great caution towards addressing the afore-mentioned community. Certain articles of the law are often characterized by ambivalence regarding the preservation of temples. However, in the period of late antiquity, neither the emperors nor their subjects were strict observers of their laws, but the application of l...aws on the protection of pagan temples often depended on local conditions and political-religious ties with the court.
Кључне речи:
Пагански храм / Хришћани / законски акти / разградња / сполијеИзвор:
Утицај римског права у касној антици и средњем веку - историјски извори и археолошки трагови, 2023, 33-43Издавач:
- Београд : Археолошки институт
- Књажевац : Завичајни музеј Књажевац
Институција/група
Археолошки институт / Institute of ArchaeologyTY - CHAP AU - Bjelić, Igor PY - 2023 UR - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/1628 AB - У периоду IV и V века, током верских превирања унутар Римског царства, долази до покушаја римских царева да унутар Империје уреде однос друштва према паганским храмовима кроз законска акта. Нови пагански храмови се све ређе подижу, а према сведочењима античких аутора попут Амијана Марцелина и Зосима, све чешће долази до њиховог разграђивања и коришћења њиховог грађевинског материјала за подизање нових грађевина, међу којима су и античке цркве. Иако је коришћење грађевинског материјала са старијих објеката било познато и раније на територији царства, нагло ширење хришћанства убрзава и ову праксу чини много чешћом него што је то раније био случај. Почев од времена владавине Константина, сви друштвени слојеви царства користе старе паганске меморијалне споменике и храмове како би добили готов грађевински материјал за подизање нових дела монументалне архитектуре угледајући се, између осталог, и на самог цара. Већ Константинов син – Констанције II — био је принуђен да први донесе законе у покушају ограничавања и спречавања ове праксе, што ће бити практиковано и у наредном столећу. Збирка прописа Codex Thedosianus најрeчитији је пример такве законске праксе до V века. Неретко, поједине тачке закона се очигледно карактеришу амбивалетношћу по питању очувања храмова. Међутим, у периоду касне антике, ни сами цареви, као ни њихови претходници нису били изричити поштоваоци својих закона, већ је примена о заштити паганских храмова често зависила од локалних прилика и политичко-религиозних веза са двором. AB - The period of religious turmoil within the Roman Empire, in the 4th and 5th centuries, contributed that new pagan temples were being less and less erected, while, according to the ancient written sources, their dismantling was more and more common. This situation urged Roman Emperors to try to regulate through legal acts the society’s attitude towards pagan temples within the Empire. The collection of regulations Codex Theodosianus is the most eloquent testimony of such legal practice until the 5th century. However, since the emperors rely more and more on the increasingly pronounced power of the Christian church, their relationship, even through legal acts, is characterized by great caution towards addressing the afore-mentioned community. Certain articles of the law are often characterized by ambivalence regarding the preservation of temples. However, in the period of late antiquity, neither the emperors nor their subjects were strict observers of their laws, but the application of laws on the protection of pagan temples often depended on local conditions and political-religious ties with the court. PB - Београд : Археолошки институт PB - Књажевац : Завичајни музеј Књажевац T2 - Утицај римског права у касној антици и средњем веку - историјски извори и археолошки трагови T1 - Разградња паганских храмова у римским законским актима и у пракси - период од Константина до Теодосија I EP - 43 SP - 33 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1628 ER -
@inbook{ author = "Bjelić, Igor", year = "2023", abstract = "У периоду IV и V века, током верских превирања унутар Римског царства, долази до покушаја римских царева да унутар Империје уреде однос друштва према паганским храмовима кроз законска акта. Нови пагански храмови се све ређе подижу, а према сведочењима античких аутора попут Амијана Марцелина и Зосима, све чешће долази до њиховог разграђивања и коришћења њиховог грађевинског материјала за подизање нових грађевина, међу којима су и античке цркве. Иако је коришћење грађевинског материјала са старијих објеката било познато и раније на територији царства, нагло ширење хришћанства убрзава и ову праксу чини много чешћом него што је то раније био случај. Почев од времена владавине Константина, сви друштвени слојеви царства користе старе паганске меморијалне споменике и храмове како би добили готов грађевински материјал за подизање нових дела монументалне архитектуре угледајући се, између осталог, и на самог цара. Већ Константинов син – Констанције II — био је принуђен да први донесе законе у покушају ограничавања и спречавања ове праксе, што ће бити практиковано и у наредном столећу. Збирка прописа Codex Thedosianus најрeчитији је пример такве законске праксе до V века. Неретко, поједине тачке закона се очигледно карактеришу амбивалетношћу по питању очувања храмова. Међутим, у периоду касне антике, ни сами цареви, као ни њихови претходници нису били изричити поштоваоци својих закона, већ је примена о заштити паганских храмова често зависила од локалних прилика и политичко-религиозних веза са двором., The period of religious turmoil within the Roman Empire, in the 4th and 5th centuries, contributed that new pagan temples were being less and less erected, while, according to the ancient written sources, their dismantling was more and more common. This situation urged Roman Emperors to try to regulate through legal acts the society’s attitude towards pagan temples within the Empire. The collection of regulations Codex Theodosianus is the most eloquent testimony of such legal practice until the 5th century. However, since the emperors rely more and more on the increasingly pronounced power of the Christian church, their relationship, even through legal acts, is characterized by great caution towards addressing the afore-mentioned community. Certain articles of the law are often characterized by ambivalence regarding the preservation of temples. However, in the period of late antiquity, neither the emperors nor their subjects were strict observers of their laws, but the application of laws on the protection of pagan temples often depended on local conditions and political-religious ties with the court.", publisher = "Београд : Археолошки институт, Књажевац : Завичајни музеј Књажевац", journal = "Утицај римског права у касној антици и средњем веку - историјски извори и археолошки трагови", booktitle = "Разградња паганских храмова у римским законским актима и у пракси - период од Константина до Теодосија I", pages = "43-33", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1628" }
Bjelić, I.. (2023). Разградња паганских храмова у римским законским актима и у пракси - период од Константина до Теодосија I. in Утицај римског права у касној антици и средњем веку - историјски извори и археолошки трагови Београд : Археолошки институт., 33-43. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1628
Bjelić I. Разградња паганских храмова у римским законским актима и у пракси - период од Константина до Теодосија I. in Утицај римског права у касној антици и средњем веку - историјски извори и археолошки трагови. 2023;:33-43. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1628 .
Bjelić, Igor, "Разградња паганских храмова у римским законским актима и у пракси - период од Константина до Теодосија I" in Утицај римског права у касној антици и средњем веку - историјски извори и археолошки трагови (2023):33-43, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1628 .