Појава друштвене стратификације и појава занатске специјализације у праисторији: критички осврт

Abstract

Zanatska specijalizacija podrazumeva da su konkretne zadatke i/ili aktivnosti obavljali samo pojedini, određeni članovi zajednice, bilo kao jedinu, glavnu i/ili osnovnu aktivnosti, ili paralelno sa drugim aktivnostima. Zanatska specijalizacija je ključna za organizaciju ljudskih društava i proučavanje pojave i razvoja specijalizacije dosta je okupiralo pažnju istraživača, te su i brojni teorijski pristupi koji su razmatrali ovo pitanje. Pojava specijalizacije često se povezuje sa kompleksnim društvima, odnosno, arheolozi često donose zaključke o društvenoj stratifikaciji na osnovu prisustva zanatske specijalizacije, i obratno, zanatska specijalizacija automatski se odbacuje u slučajevima nekompleksnih društava (odnosno, društava koja se smatraju egalitarnim). Između ostalih, Gordon Čajld se posebno bavio ovim pitanjima, i smatrao je da je uvođenje metalurgije bilo presudno za prvu pravu zanatsku specijalizaciju, odnosno da su metalni luksuzni predmeti, koje je potraživala elita, omogućili pojavu specijalista. Mnogi arheolozi i nakon Čajlda usvojili su ovaj ili sličan model i naglašavali vezu između prisustva specijalizacije i političke organizacije nekog društva. Poslednjih decenija, međutim, proučavanje zanatske specijalizacije je postalo znatno raznovrsnije i pojavila se potreba za novim, revidiranim teorijskim okvirima. Tako pojedini autori predlažu nove definicije za specijalizaciju, i posebno naglašavaju da postoje različiti vidovi i različiti stepeni specijalizacije. U ovom radu biće dat kritički osvrt na nekoliko najznačajnijih teorijskih pristupa, sa posebnim fokusom na interpretacije proizvodnje i društvenih odnosa tokom neolitsko-eneolitske tranzicije na centralnom Balkanu.