Обрасци насељавања у Моравско-вардарској долини од XIV до VI века пре нове ере : докторска дисертација

Abstract

Рад проучава насеобинске остатаке у Моравско-вардарском сливу од ушћа Раванице до Прешевске повије, од XIV до VI века пре нове ере. Временски оквир рада подразумева етапу која је подељена у три периода, обележена као позно бронзано, рано гвоздено и развијено гвоздено доба. Рад је фокусиран на испитивање просторних односа између насеља и њихове природно-географске средине у контексту анализирања насеобинских трендова и економских стратегија популација из испитиваног времена и простора. Студија је узела у обзир материјалне остатке и технолошке могућности анализираних заједница, топографске и природно-географске одлике терена, економске потенцијале, привредне и насеобинске праксе становништва из етноисторијске прошлости, као и палеоеколошке податке из средње и југоисточне Европе. Узорaк је обухватио 201 налазиште, обрађена кроз три основна типа насеобина, издвојена према просторно-функционалним одликама на 36 градине, 4 пећинска налазишта и 161 отворено насеље. Осим тога у раду су кроз посебну анализу сагледани остаци још 8 некропола са оближњим истодобним насељем. сепаратно сагледана и продискутована, док је њихово окружење за потребе рада подељено на четири нивоа са различитом дистанцом обухвата. Истраживања су настојала да се кроз анализе насеобина и њиховог природног окружења дођу до сазнања о трендовима насељавања и основним економским афирмацијама заједница у издвојеним периодима. У ту сврху су анализирани односи насеља са топографиским, геоморфолошким и хидрографским елементима, као и са педолошким, саобраћајним и минеаролошким потенцијалима из насеобинског окружења. На тај начин стечен је увид у основне стратегије насељавања и коришћења природно-географске средине. Коначни циљ истраживања подразумевао је утврђивање пакета промена између проучаваних периода кроз контекст населбинских, економских и друштвених трансформација. На градинама и отвореним насељима константоване су разлике у обрасцима насељавања, које су се одразиле на промене у друштвено-економским праксама. током сва три анализирана периода. Узорак пећинских налазишта није био довољно подесан за праћење наведених промена али је сугерисао различите могућности њиховог коришћења пре свега у нестамбене сврхе. Интерпретација евидентираних промена се уклапа у глобалне климатске, економске, технолошке и миграционе трендове који су захватили већи део Европе, оставивши значајан траг на етнокултурни пејзаж, обрасце насељавања, пољопривреду, трговину и технологију. Као главни иницијатор пакета промена истакнуто је климатско погоршање у виду изражене аридности током раног гвозденог доба, које је нужно утицало на раскид са привредно-друштвеним системом из претходног периода. Насеља из развијеног гвозденог доба, показују тежњу за рехабилитацијом старих образаца из бронзаног доба, што је протумачено као продукт климатске оптимализације. Стога је закључено да су еколошке промене имале најизраженији ефекат на насеобинске трендове и економске стратегије, повлачећи за собом ланчану реакцију која је изазвала низ културних, друштвених и технолошких реакција.

This paper examines settlement remains in the Morava-Vardar basin from the mouth of the Ravanica River to the Preševo watershed, spanning from the 14th to the 6th century BCE. The temporal framework of the study encompasses three periods: Late Bronze Age, Early Iron Age, and Developed Iron Age. The focus of the research is on investigating the spatial relationships between settlements and their natural-geographical environment in the context of analyzing settlement trends and economic strategies of populations in the studied time and space. The study takes into account the material remains and technological capabilities of the analyzed communities, topographic and natural-geographical features of the terrain, economic potentials, economic and settlement practices of the population from their ethnohistorical past, as well as paleoecological data from Central and Southeastern Europe. The sample included 201 sites, processed through three basic types of settlements, separated according to spatial and functional characteristics into 36 hillforts, 4 cave sites and 161 open settlements. In addition, through a special analysis, the remains of another 8 necropolises with a nearby contemporaneous settlement were examined in the paper. viewed and discussed separately, while their environment for work purposes is divided into four levels with different coverage distances. Through the analysis of the settlements and their natural environment, the research sought to find out about settlement trends and the basic economic affirmations of the communities in separate periods. For this purpose, the relationships of settlements with topographic, geomorphological and hydrographic elements, as well as with pedological, traffic and mineralogical potentials from the settlement environment were analyzed. In this way, an insight into the basic strategies of settlement and use of the natural-geographical environment was gained. The final goal of the research involved determining the package of changes between the studied periods through the context of settlement, economic and social transformations. Differences in settlement patterns were constant in hillforts and open settlements, which were reflected in changes in socio-economic practices. during all three analyzed periods. The sample of cave sites was not suitable enough to monitor the above changes, but it suggested different possibilities of their use, primarily for non-residential purposes. The interpretation of the recorded changes fits into the global climatic, economic, technological and migration trends that have affected most of Europe, leaving a significant mark on the ethno-cultural landscape, settlement patterns, agriculture, trade and technology. As the main initiator of the package of changes, climatic deterioration in the form of marked aridity during the early Iron Age was highlighted, which necessarily affected the break with the economic and social system from the previous period. Settlements from the developed Iron Age show a desire to rehabilitate old patterns from the Bronze Age, which has been interpreted as a product of climatic optimization. It was therefore concluded that environmental changes had the most pronounced effect on settlement trends and economic strategies, triggering a chain reaction that caused a series of cultural, social and technological reactions.