Врело – Шаркамен код Неготина, тетрархијска резиденција максимина Даје
Апстракт
Римско налазиште Врело налази се на левој обали Врелске реке, 4 km западно од села Шаркамен, удаљеног око 20 km северозападно од Неготина у источној Србији, на обронцима Дели Јована. Локалитет је смештен на падини која се стрмо спушта ка долини Врелске реке, а окружен је узвишењима, на десној обали реке брдима Рт и Кориџан, а на ле-вој обали брдима Церје и Хајдучка Главица. Читава долина Врелске реке, као и простор самог налазишта данас су обрасли густом храстовом шумом, са спорадичним чистинама на којима се налазе ливаде и мале њиве. Налазиште је први забележио Феликс Каниц 1889. године – као римско утврђење са осам кружних кула, квадратне основе, димензија 100 х 100 m, које је, по његовом мишљењу, бранило римски пут измеЂју данашњег Прахова (Aquae) и утврЂјења на Великом Градцу код Доњег Милановца (Taliata). Aрхитекта Ђурђе Бошковић је 1947. године, то-ком рекогносцирања средњовековних споменика источне Србије, обишао Врело и скицирао видљи-ве објекте: римско утврЂјење са 10 кружних ...кула, неправилне четвороугаоне основе, димензија 81 х 91 m, мост и „храм” на левој обали и „терме” на десној обали Врелске реке. Прва археолошка истраживања на Шаркамену предузели су кустоси Музеја Крајине у Неготину, Милица и Ђорђе Јанковић 197б. године западно од утврђења, на простору грађевине са куполом, када су нађени делови царске порфирне скулптуре. СAНУ, Aрхеолошки институт у Београду и Музеј Крајине у Неготину обављали су у периоду 1994–2003. систематска археолошка истраживања овог налазишта. Под управом Драгослава Срејовића, археолошким истраживањима руководио је Миодраг Томовић из Aрхеолошког института, а чланови стручног тима били су и Ђоко Јовановић и Гордан Јањић, кустоси Музеја Крајине, Чедомир Васић, архитекта Завода за заштиту споменика културе у Нишу и Борисав Марковић, инжењер геодезије, Катастарска управа Неготин. Откривено је више објеката на левој и десној обали Врелске реке
Кључне речи:
Шаркамен / Врелска рекаИзвор:
Mnemosynon firmitatis: седамдесет година Археолошког института (1947-2017), 2017Издавач:
- Београд : Археолошки институт
Колекције
Институција/група
Археолошки институт / Institute of ArchaeologyTY - CHAP AU - Петковић, Софија PY - 2017 UR - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/1387 AB - Римско налазиште Врело налази се на левој обали Врелске реке, 4 km западно од села Шаркамен, удаљеног око 20 km северозападно од Неготина у источној Србији, на обронцима Дели Јована. Локалитет је смештен на падини која се стрмо спушта ка долини Врелске реке, а окружен је узвишењима, на десној обали реке брдима Рт и Кориџан, а на ле-вој обали брдима Церје и Хајдучка Главица. Читава долина Врелске реке, као и простор самог налазишта данас су обрасли густом храстовом шумом, са спорадичним чистинама на којима се налазе ливаде и мале њиве. Налазиште је први забележио Феликс Каниц 1889. године – као римско утврђење са осам кружних кула, квадратне основе, димензија 100 х 100 m, које је, по његовом мишљењу, бранило римски пут измеЂју данашњег Прахова (Aquae) и утврЂјења на Великом Градцу код Доњег Милановца (Taliata). Aрхитекта Ђурђе Бошковић је 1947. године, то-ком рекогносцирања средњовековних споменика источне Србије, обишао Врело и скицирао видљи-ве објекте: римско утврЂјење са 10 кружних кула, неправилне четвороугаоне основе, димензија 81 х 91 m, мост и „храм” на левој обали и „терме” на десној обали Врелске реке. Прва археолошка истраживања на Шаркамену предузели су кустоси Музеја Крајине у Неготину, Милица и Ђорђе Јанковић 197б. године западно од утврђења, на простору грађевине са куполом, када су нађени делови царске порфирне скулптуре. СAНУ, Aрхеолошки институт у Београду и Музеј Крајине у Неготину обављали су у периоду 1994–2003. систематска археолошка истраживања овог налазишта. Под управом Драгослава Срејовића, археолошким истраживањима руководио је Миодраг Томовић из Aрхеолошког института, а чланови стручног тима били су и Ђоко Јовановић и Гордан Јањић, кустоси Музеја Крајине, Чедомир Васић, архитекта Завода за заштиту споменика културе у Нишу и Борисав Марковић, инжењер геодезије, Катастарска управа Неготин. Откривено је више објеката на левој и десној обали Врелске реке PB - Београд : Археолошки институт T2 - Mnemosynon firmitatis: седамдесет година Археолошког института (1947-2017) T1 - Врело – Шаркамен код Неготина, тетрархијска резиденција максимина Даје UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1387 ER -
@inbook{ author = "Петковић, Софија", year = "2017", abstract = "Римско налазиште Врело налази се на левој обали Врелске реке, 4 km западно од села Шаркамен, удаљеног око 20 km северозападно од Неготина у источној Србији, на обронцима Дели Јована. Локалитет је смештен на падини која се стрмо спушта ка долини Врелске реке, а окружен је узвишењима, на десној обали реке брдима Рт и Кориџан, а на ле-вој обали брдима Церје и Хајдучка Главица. Читава долина Врелске реке, као и простор самог налазишта данас су обрасли густом храстовом шумом, са спорадичним чистинама на којима се налазе ливаде и мале њиве. Налазиште је први забележио Феликс Каниц 1889. године – као римско утврђење са осам кружних кула, квадратне основе, димензија 100 х 100 m, које је, по његовом мишљењу, бранило римски пут измеЂју данашњег Прахова (Aquae) и утврЂјења на Великом Градцу код Доњег Милановца (Taliata). Aрхитекта Ђурђе Бошковић је 1947. године, то-ком рекогносцирања средњовековних споменика источне Србије, обишао Врело и скицирао видљи-ве објекте: римско утврЂјење са 10 кружних кула, неправилне четвороугаоне основе, димензија 81 х 91 m, мост и „храм” на левој обали и „терме” на десној обали Врелске реке. Прва археолошка истраживања на Шаркамену предузели су кустоси Музеја Крајине у Неготину, Милица и Ђорђе Јанковић 197б. године западно од утврђења, на простору грађевине са куполом, када су нађени делови царске порфирне скулптуре. СAНУ, Aрхеолошки институт у Београду и Музеј Крајине у Неготину обављали су у периоду 1994–2003. систематска археолошка истраживања овог налазишта. Под управом Драгослава Срејовића, археолошким истраживањима руководио је Миодраг Томовић из Aрхеолошког института, а чланови стручног тима били су и Ђоко Јовановић и Гордан Јањић, кустоси Музеја Крајине, Чедомир Васић, архитекта Завода за заштиту споменика културе у Нишу и Борисав Марковић, инжењер геодезије, Катастарска управа Неготин. Откривено је више објеката на левој и десној обали Врелске реке", publisher = "Београд : Археолошки институт", journal = "Mnemosynon firmitatis: седамдесет година Археолошког института (1947-2017)", booktitle = "Врело – Шаркамен код Неготина, тетрархијска резиденција максимина Даје", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1387" }
Петковић, С.. (2017). Врело – Шаркамен код Неготина, тетрархијска резиденција максимина Даје. in Mnemosynon firmitatis: седамдесет година Археолошког института (1947-2017) Београд : Археолошки институт.. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1387
Петковић С. Врело – Шаркамен код Неготина, тетрархијска резиденција максимина Даје. in Mnemosynon firmitatis: седамдесет година Археолошког института (1947-2017). 2017;. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1387 .
Петковић, Софија, "Врело – Шаркамен код Неготина, тетрархијска резиденција максимина Даје" in Mnemosynon firmitatis: седамдесет година Археолошког института (1947-2017) (2017), https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1387 .