Трговински промет на централном Балкану (XI-XIII век): између неопходног и луксузног
Апстракт
Активна византијска политика на Балкану, пропра-
ћена војним операцијама током X века, заокруже-
на је 1018. године када је северна граница Царства
поново успостављена на Дунаву.1 Војне постаје дуж
Дунава и у унутрашњости, уз главне водотокове и
путне правце, представљале су упоришта власти, из
којих се византинизација преливала на околне сре-
дине. Међутим, борбама у оквиру акције реконкви-
сте нису били завршени сукоби на Балкану. Током
наредна два столећа ће Византија бити приморана
да ратује у неколико наврата и на неколико фронто-
ва.2 Поред упада Печенега, укупну византијску по-
литику на централном Балкану у раздобљу од XI до
почетка XIII века, можда у највећој мери, одређују
сукоби са Србима и Мађарима, њихова савезништва
и савезници. Иза сталних изазова, византијском ау-
торитету у овим случајевима стоје виши циљеви –
трајно запоседање делова територије, односно ства-
рање нових држава на подручјима под византијском
управом. Упркос ратним неизвесностима на в...ише фронтова,
ово раздобље је за Византију раздобље привредног
успона, који се на нарочит начин исказује у разме-
ни и трговини.3 Појачан прилив новца, због исплата
војске, који се најпре прати у Подунављу а потом
и уз путне правце и речне токове Тимока, Мораве
и Нишаве, свакако је утицао и на повећање проме-
та робе, не само основних војничких потрепштина
већ и других предмета, који се могу сврстати и у тако постаје значајан индикатор друштва, економ-
ског и културног нивоа једне средине. Уз податке из
писаних докумената, археолошки запис се у овом
случају може сматрати значајним показатељем прошлих активности, релевантним за тумачење појава
у вези с привредном и друштвеном динамиком датог времена.
Кључне речи:
трговачки путеви / снабдевање / амфоре / зграфито керамика / накит / бронзане посуде / византијска упориштаИзвор:
Процеси византинизације и српска археологија, 2016, 125-131Издавач:
- Београд : Српски комитет за византологију
- Београд : ЈП Службени гласник
- Београд : Византолошки институт САНУ
Финансирање / пројекти:
- Процеси урбанизације и развоја средњовековног друштва (RS-MESTD-Basic Research (BR or ON)-177021)
Напомена:
- Византијско наслеђе и српска уметност I, ур. Весна Бикић
Институција/група
Археолошки институт / Institute of ArchaeologyTY - CHAP AU - Бикић, Весна PY - 2016 UR - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/1109 AB - Активна византијска политика на Балкану, пропра- ћена војним операцијама током X века, заокруже- на је 1018. године када је северна граница Царства поново успостављена на Дунаву.1 Војне постаје дуж Дунава и у унутрашњости, уз главне водотокове и путне правце, представљале су упоришта власти, из којих се византинизација преливала на околне сре- дине. Међутим, борбама у оквиру акције реконкви- сте нису били завршени сукоби на Балкану. Током наредна два столећа ће Византија бити приморана да ратује у неколико наврата и на неколико фронто- ва.2 Поред упада Печенега, укупну византијску по- литику на централном Балкану у раздобљу од XI до почетка XIII века, можда у највећој мери, одређују сукоби са Србима и Мађарима, њихова савезништва и савезници. Иза сталних изазова, византијском ау- торитету у овим случајевима стоје виши циљеви – трајно запоседање делова територије, односно ства- рање нових држава на подручјима под византијском управом. Упркос ратним неизвесностима на више фронтова, ово раздобље је за Византију раздобље привредног успона, који се на нарочит начин исказује у разме- ни и трговини.3 Појачан прилив новца, због исплата војске, који се најпре прати у Подунављу а потом и уз путне правце и речне токове Тимока, Мораве и Нишаве, свакако је утицао и на повећање проме- та робе, не само основних војничких потрепштина већ и других предмета, који се могу сврстати и у тако постаје значајан индикатор друштва, економ- ског и културног нивоа једне средине. Уз податке из писаних докумената, археолошки запис се у овом случају може сматрати значајним показатељем прошлих активности, релевантним за тумачење појава у вези с привредном и друштвеном динамиком датог времена. PB - Београд : Српски комитет за византологију PB - Београд : ЈП Службени гласник PB - Београд : Византолошки институт САНУ T2 - Процеси византинизације и српска археологија T1 - Трговински промет на централном Балкану (XI-XIII век): између неопходног и луксузног EP - 131 SP - 125 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1109 ER -
@inbook{ author = "Бикић, Весна", year = "2016", abstract = "Активна византијска политика на Балкану, пропра- ћена војним операцијама током X века, заокруже- на је 1018. године када је северна граница Царства поново успостављена на Дунаву.1 Војне постаје дуж Дунава и у унутрашњости, уз главне водотокове и путне правце, представљале су упоришта власти, из којих се византинизација преливала на околне сре- дине. Међутим, борбама у оквиру акције реконкви- сте нису били завршени сукоби на Балкану. Током наредна два столећа ће Византија бити приморана да ратује у неколико наврата и на неколико фронто- ва.2 Поред упада Печенега, укупну византијску по- литику на централном Балкану у раздобљу од XI до почетка XIII века, можда у највећој мери, одређују сукоби са Србима и Мађарима, њихова савезништва и савезници. Иза сталних изазова, византијском ау- торитету у овим случајевима стоје виши циљеви – трајно запоседање делова територије, односно ства- рање нових држава на подручјима под византијском управом. Упркос ратним неизвесностима на више фронтова, ово раздобље је за Византију раздобље привредног успона, који се на нарочит начин исказује у разме- ни и трговини.3 Појачан прилив новца, због исплата војске, који се најпре прати у Подунављу а потом и уз путне правце и речне токове Тимока, Мораве и Нишаве, свакако је утицао и на повећање проме- та робе, не само основних војничких потрепштина већ и других предмета, који се могу сврстати и у тако постаје значајан индикатор друштва, економ- ског и културног нивоа једне средине. Уз податке из писаних докумената, археолошки запис се у овом случају може сматрати значајним показатељем прошлих активности, релевантним за тумачење појава у вези с привредном и друштвеном динамиком датог времена.", publisher = "Београд : Српски комитет за византологију, Београд : ЈП Службени гласник, Београд : Византолошки институт САНУ", journal = "Процеси византинизације и српска археологија", booktitle = "Трговински промет на централном Балкану (XI-XIII век): између неопходног и луксузног", pages = "131-125", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1109" }
Бикић, В.. (2016). Трговински промет на централном Балкану (XI-XIII век): између неопходног и луксузног. in Процеси византинизације и српска археологија Београд : Српски комитет за византологију., 125-131. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1109
Бикић В. Трговински промет на централном Балкану (XI-XIII век): између неопходног и луксузног. in Процеси византинизације и српска археологија. 2016;:125-131. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1109 .
Бикић, Весна, "Трговински промет на централном Балкану (XI-XIII век): између неопходног и луксузног" in Процеси византинизације и српска археологија (2016):125-131, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1109 .