TY  - CONF
AU  - Ninčić, Ivan
PY  - 2024
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/1638
AB  - Initial stages of the Early Iron Age in the western parts of the Serbian Danube region are marked by several material culture traits separating them from the preceding Late Bronze Age. More frequent iron object finds from the 8th century BC were accompanied by elements of Pontic-Caucasian properties and pottery decorated in a distinctive Bassarabi manner. Said territory was characterized by the development of the Bosut archaeological group since the 10th century BC, with its middle phase distinguished by the predominant Basarabi style of decorating pottery vessels. 
Bosut group was differentiated from the rest of the Bassarabi complex due to local particularities in pottery production, and the fact that uninterrupted continuity with the previous Kalakača horizon was stratigraphically confirmed. Bassarabi horizon also owes most of its pottery forms to the local traditions, while adopting a new style of adorning. 
Being primarily defined by pottery design, its categorization as a culture is debatable. While indicating possible origin of some pottery ideas in the preceding cultures (e. g. Insula Banului and Babadag), Bassarabi phenomenon spread through most of modern-day Romania and neighboring regions in the 8th century BC. In contrast to the more heterogenous image of archaeological groups and their material culture (specifically pottery) of the previous period, Bassarabi phenomenon symbolized an epoch of a widespread pottery trend. 
Since the majority of the sites with Bassarabi pottery were discovered in the large river basins (Danube, Mureș, Siret and Dniester), this could be owed to the intensified communication down the river valleys, catalyzing transfer of styles and techniques. This paper will investigate the appearance of Bassarabi decoration in western parts of the Serbian Danube region as a possible effect of style and technique trends transfer, as well as its participation with traditional pottery forms in creation of a unique identity in material culture.
PB  - Belgrade : University, Faculty of Philosophy
PB  - Belgrade : Institute of Archaeology
C3  - Pots as media: Decoration, technology and message transmission
T1  - Basarabi decorative style as a material culture trait of the initial stages of the Early Iron Age in the western parts of the Serbian Danube region
EP  - 316
SP  - 301
ER  - 

@conference{
author = "Ninčić, Ivan",
year = "2024",
abstract = "Initial stages of the Early Iron Age in the western parts of the Serbian Danube region are marked by several material culture traits separating them from the preceding Late Bronze Age. More frequent iron object finds from the 8th century BC were accompanied by elements of Pontic-Caucasian properties and pottery decorated in a distinctive Bassarabi manner. Said territory was characterized by the development of the Bosut archaeological group since the 10th century BC, with its middle phase distinguished by the predominant Basarabi style of decorating pottery vessels. 
Bosut group was differentiated from the rest of the Bassarabi complex due to local particularities in pottery production, and the fact that uninterrupted continuity with the previous Kalakača horizon was stratigraphically confirmed. Bassarabi horizon also owes most of its pottery forms to the local traditions, while adopting a new style of adorning. 
Being primarily defined by pottery design, its categorization as a culture is debatable. While indicating possible origin of some pottery ideas in the preceding cultures (e. g. Insula Banului and Babadag), Bassarabi phenomenon spread through most of modern-day Romania and neighboring regions in the 8th century BC. In contrast to the more heterogenous image of archaeological groups and their material culture (specifically pottery) of the previous period, Bassarabi phenomenon symbolized an epoch of a widespread pottery trend. 
Since the majority of the sites with Bassarabi pottery were discovered in the large river basins (Danube, Mureș, Siret and Dniester), this could be owed to the intensified communication down the river valleys, catalyzing transfer of styles and techniques. This paper will investigate the appearance of Bassarabi decoration in western parts of the Serbian Danube region as a possible effect of style and technique trends transfer, as well as its participation with traditional pottery forms in creation of a unique identity in material culture.",
publisher = "Belgrade : University, Faculty of Philosophy, Belgrade : Institute of Archaeology",
journal = "Pots as media: Decoration, technology and message transmission",
title = "Basarabi decorative style as a material culture trait of the initial stages of the Early Iron Age in the western parts of the Serbian Danube region",
pages = "316-301"
}

Ninčić, I.. (2024). Basarabi decorative style as a material culture trait of the initial stages of the Early Iron Age in the western parts of the Serbian Danube region. in Pots as media: Decoration, technology and message transmission
Belgrade : University, Faculty of Philosophy., 301-316.

Ninčić I. Basarabi decorative style as a material culture trait of the initial stages of the Early Iron Age in the western parts of the Serbian Danube region. in Pots as media: Decoration, technology and message transmission. 2024;:301-316..

Ninčić, Ivan, "Basarabi decorative style as a material culture trait of the initial stages of the Early Iron Age in the western parts of the Serbian Danube region" in Pots as media: Decoration, technology and message transmission (2024):301-316.

TY  - CONF
AU  - Бранковић, Теодора
AU  - Гајић-Квашчев, Маја
AU  - Андрић, Велибор
AU  - Максимовић, Даница
AU  - Филиповић, Војислав
PY  - 2024
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/1637
AB  - Пре више од две деценије, у два чланка у Гласнику САД, наш професор А. Јовановић упозорио је на веће присуство предмета који се могу сматрати фалсификатима и који се највише везују за период римске археологије. Он је том приликом фалсификате препознавао на основу свог огромног искуства и фотографског памћења, мада се и сам код неких примерака дубоко двоумио и сам преиспитивао. Од тада, колико нам је познато, у домаћој археологијиније било истраживања која су се бавила овом тематиком, па чак ни у домену археометрије, која сада много лакше открива фалсификате на основу састава материјала и присуства тзв. trace elements у саставу легуре. Током претходних година, локалне полицијске управе Браничевског округа предале су велики број заплењених покретних археолошких налаза Народном музеју Пожаревац. У највећем броју случајева, материјал је заплењен приликом рутинских саобраћајних контрола, а тек неколико примерака заплењено је тзв. „дојавом“. Услед близине Виминацијума и вишедеценијских борби са дивљим археолозима, полиција у овом делу Србије знатно је више усмерена на рад и сусретање са предметима културне баштине, него што је случај у другим регионима. Такође, активност и број кустоса локалног музеја, као и пројекта Виминацијум, доприноси да се археолози и припадници полиције чешће срећу и више сарађују него што је то уобичајено. Поред великог броја оригинаних и аутентичних предмета из свих периода праисторије и историје који су предати Музеју, кустоси су издвојили и одређени број фалсификата, од којих су се, квалитетом израде и потенцијаном вредношћу, посебно издвојили предмети од бронзе и један предмет од олова. Они су овом приликом анализирани недеструктивном методом ED-XRF спектрометрије, као и ручним pXRF и овде приказујемо резултате мерења, као и поређење са 10-ак аутентичних примерака из хронолошких периода који одговарају копијама.
Предмет анализе биле су две, наводно бронзане фигурице, бронзана парагнатида, бронзане корице мача и оловни округли медаљон са рељефном представом, а сви ови предмети требало би, наводно, да припадају римском културном кругу. Праисторија је заступљена паром бронзаних кнемида. Анализом је утврђено да су поједини предмети рађени од скоро чистог бакра, тј. вероватно електролитичког бакарног лима какав се производи у модерној металургији обојених метала. Од бакарног лима направљене су кнемиде, корице мача и парагнатида, док састав бронзе од којих су направљене обе фигурице такође указује на модерно време и савремене материјале изузетне чистоће.
PB  - Београд : Српско археолошко друштво
PB  - Ниш : Завод за заштиту споменика културе
C3  - Програм, извештаји и апстракти : Српско археолошко друштво, 44. годишњи скуп, Ниш, 30. мај - 1. јун 2024
T1  - Заплењени археолошки фалсификати из околине Пожаревца
EP  - 111
SP  - 110
ER  - 

@conference{
author = "Бранковић, Теодора and Гајић-Квашчев, Маја and Андрић, Велибор and Максимовић, Даница and Филиповић, Војислав",
year = "2024",
abstract = "Пре више од две деценије, у два чланка у Гласнику САД, наш професор А. Јовановић упозорио је на веће присуство предмета који се могу сматрати фалсификатима и који се највише везују за период римске археологије. Он је том приликом фалсификате препознавао на основу свог огромног искуства и фотографског памћења, мада се и сам код неких примерака дубоко двоумио и сам преиспитивао. Од тада, колико нам је познато, у домаћој археологијиније било истраживања која су се бавила овом тематиком, па чак ни у домену археометрије, која сада много лакше открива фалсификате на основу састава материјала и присуства тзв. trace elements у саставу легуре. Током претходних година, локалне полицијске управе Браничевског округа предале су велики број заплењених покретних археолошких налаза Народном музеју Пожаревац. У највећем броју случајева, материјал је заплењен приликом рутинских саобраћајних контрола, а тек неколико примерака заплењено је тзв. „дојавом“. Услед близине Виминацијума и вишедеценијских борби са дивљим археолозима, полиција у овом делу Србије знатно је више усмерена на рад и сусретање са предметима културне баштине, него што је случај у другим регионима. Такође, активност и број кустоса локалног музеја, као и пројекта Виминацијум, доприноси да се археолози и припадници полиције чешће срећу и више сарађују него што је то уобичајено. Поред великог броја оригинаних и аутентичних предмета из свих периода праисторије и историје који су предати Музеју, кустоси су издвојили и одређени број фалсификата, од којих су се, квалитетом израде и потенцијаном вредношћу, посебно издвојили предмети од бронзе и један предмет од олова. Они су овом приликом анализирани недеструктивном методом ED-XRF спектрометрије, као и ручним pXRF и овде приказујемо резултате мерења, као и поређење са 10-ак аутентичних примерака из хронолошких периода који одговарају копијама.
Предмет анализе биле су две, наводно бронзане фигурице, бронзана парагнатида, бронзане корице мача и оловни округли медаљон са рељефном представом, а сви ови предмети требало би, наводно, да припадају римском културном кругу. Праисторија је заступљена паром бронзаних кнемида. Анализом је утврђено да су поједини предмети рађени од скоро чистог бакра, тј. вероватно електролитичког бакарног лима какав се производи у модерној металургији обојених метала. Од бакарног лима направљене су кнемиде, корице мача и парагнатида, док састав бронзе од којих су направљене обе фигурице такође указује на модерно време и савремене материјале изузетне чистоће.",
publisher = "Београд : Српско археолошко друштво, Ниш : Завод за заштиту споменика културе",
journal = "Програм, извештаји и апстракти : Српско археолошко друштво, 44. годишњи скуп, Ниш, 30. мај - 1. јун 2024",
title = "Заплењени археолошки фалсификати из околине Пожаревца",
pages = "111-110"
}

Бранковић, Т., Гајић-Квашчев, М., Андрић, В., Максимовић, Д.,& Филиповић, В.. (2024). Заплењени археолошки фалсификати из околине Пожаревца. in Програм, извештаји и апстракти : Српско археолошко друштво, 44. годишњи скуп, Ниш, 30. мај - 1. јун 2024
Београд : Српско археолошко друштво., 110-111.

Бранковић Т, Гајић-Квашчев М, Андрић В, Максимовић Д, Филиповић В. Заплењени археолошки фалсификати из околине Пожаревца. in Програм, извештаји и апстракти : Српско археолошко друштво, 44. годишњи скуп, Ниш, 30. мај - 1. јун 2024. 2024;:110-111..

Бранковић, Теодора, Гајић-Квашчев, Маја, Андрић, Велибор, Максимовић, Даница, Филиповић, Војислав, "Заплењени археолошки фалсификати из околине Пожаревца" in Програм, извештаји и апстракти : Српско археолошко друштво, 44. годишњи скуп, Ниш, 30. мај - 1. јун 2024 (2024):110-111.

TY  - CONF
AU  - Васиљевић, Љубиша
AU  - Миладиновић, Милица
AU  - Бугар, Марин
AU  - Шево, Наталија
AU  - Продановић, Милан
AU  - Грујић, Даница
AU  - Филиповић, Војислав
PY  - 2024
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/1636
AB  - Локалитет Арчиновица налази се на размеђи трстеничке и крушевачке општине, на 800 m северно од тока Западне Мораве, на заравњеном терену који се благо уздиже од југа ка северу. Потез је регистрован као налазиште 2021. године приликом археолошког надзора на траси Моравског коридора, односно аутопута Појате-Пељина (Коридор Е-761). Како би се утврдио карактер локалитета најпре су предузета сондажна истраживања са геофизичким снимањима, 2022. године, која су показала његов вишеслојни карактер. Том приликом је истражено неколико целина из праисторијског, античког и средњовековног периода. Систематска истраживања зоне угрожене изградњом аутопута, извршена су на површини од око 3,5 хектара, током ½ 2023. године. Укупно је истражено 70 археолошких објеката, махом укопа различитих облика и величина који су представљали остатке стамбених или економских објеката лаке конструкције из свих периода. Судећи по стању очуваности истражених целина, може се констатовати да су најстарији трагови прошлости, из праисторијских раздобља (око 1500-400 година пре н.е.) били највише оштећени. Регистровано је тек неколико укопа и зона са размрвљеним лепом. У античком хоризонту, који је датован примерцима новца од II до IV века нове ере, истражено је око 30-ак целина из овог раздобља. Ради се о укопима овалног, кружног или неправилног облика чија површина углавном износи између 4 и 10 m2 , или о малим кружним јамама за диреке од стубова. Посведочен је један надземни четвороугаони објекат на чијем дну је констатован моћан слој лепа. У римским објектима налажен је гвоздени алат, бронзани накит и новац, као и предмети од кости и печене земље, уз доста керамике и животињских костију. Керамички материјал чине лонци, зделе, тањири, поклопци и крчази. Било је и налаза металне згуре која сведочи о обради руде гвожђа у античком периоду. У оквиру једног великог античког објекта, нађени су лоше очувани остаци зракасте грнчарске пећи са великом количином римске грнчарије и керамичким теговима за ткање. На локалитету су налажени комади римског грађевинског материјала (опека и тегула) у испунама укопа, али није посведочена чврста архитектура.
PB  - Београд : Српско археолошко друштво
PB  - Ниш : Завод за заштиту споменика културе
C3  - Програм, извештаји и апстракти : Српско археолошко друштво, 44. годишњи скуп, Ниш, 30. мај - 1. јун 2024
T1  - Праисторија и антика на локалитету Арчиновица – заштитна ископавања на Моравском коридору 2023. године
EP  - 78
SP  - 77
ER  - 

@conference{
author = "Васиљевић, Љубиша and Миладиновић, Милица and Бугар, Марин and Шево, Наталија and Продановић, Милан and Грујић, Даница and Филиповић, Војислав",
year = "2024",
abstract = "Локалитет Арчиновица налази се на размеђи трстеничке и крушевачке општине, на 800 m северно од тока Западне Мораве, на заравњеном терену који се благо уздиже од југа ка северу. Потез је регистрован као налазиште 2021. године приликом археолошког надзора на траси Моравског коридора, односно аутопута Појате-Пељина (Коридор Е-761). Како би се утврдио карактер локалитета најпре су предузета сондажна истраживања са геофизичким снимањима, 2022. године, која су показала његов вишеслојни карактер. Том приликом је истражено неколико целина из праисторијског, античког и средњовековног периода. Систематска истраживања зоне угрожене изградњом аутопута, извршена су на површини од око 3,5 хектара, током ½ 2023. године. Укупно је истражено 70 археолошких објеката, махом укопа различитих облика и величина који су представљали остатке стамбених или економских објеката лаке конструкције из свих периода. Судећи по стању очуваности истражених целина, може се констатовати да су најстарији трагови прошлости, из праисторијских раздобља (око 1500-400 година пре н.е.) били највише оштећени. Регистровано је тек неколико укопа и зона са размрвљеним лепом. У античком хоризонту, који је датован примерцима новца од II до IV века нове ере, истражено је око 30-ак целина из овог раздобља. Ради се о укопима овалног, кружног или неправилног облика чија површина углавном износи између 4 и 10 m2 , или о малим кружним јамама за диреке од стубова. Посведочен је један надземни четвороугаони објекат на чијем дну је констатован моћан слој лепа. У римским објектима налажен је гвоздени алат, бронзани накит и новац, као и предмети од кости и печене земље, уз доста керамике и животињских костију. Керамички материјал чине лонци, зделе, тањири, поклопци и крчази. Било је и налаза металне згуре која сведочи о обради руде гвожђа у античком периоду. У оквиру једног великог античког објекта, нађени су лоше очувани остаци зракасте грнчарске пећи са великом количином римске грнчарије и керамичким теговима за ткање. На локалитету су налажени комади римског грађевинског материјала (опека и тегула) у испунама укопа, али није посведочена чврста архитектура.",
publisher = "Београд : Српско археолошко друштво, Ниш : Завод за заштиту споменика културе",
journal = "Програм, извештаји и апстракти : Српско археолошко друштво, 44. годишњи скуп, Ниш, 30. мај - 1. јун 2024",
title = "Праисторија и антика на локалитету Арчиновица – заштитна ископавања на Моравском коридору 2023. године",
pages = "78-77"
}

Васиљевић, Љ., Миладиновић, М., Бугар, М., Шево, Н., Продановић, М., Грујић, Д.,& Филиповић, В.. (2024). Праисторија и антика на локалитету Арчиновица – заштитна ископавања на Моравском коридору 2023. године. in Програм, извештаји и апстракти : Српско археолошко друштво, 44. годишњи скуп, Ниш, 30. мај - 1. јун 2024
Београд : Српско археолошко друштво., 77-78.

Васиљевић Љ, Миладиновић М, Бугар М, Шево Н, Продановић М, Грујић Д, Филиповић В. Праисторија и антика на локалитету Арчиновица – заштитна ископавања на Моравском коридору 2023. године. in Програм, извештаји и апстракти : Српско археолошко друштво, 44. годишњи скуп, Ниш, 30. мај - 1. јун 2024. 2024;:77-78..

Васиљевић, Љубиша, Миладиновић, Милица, Бугар, Марин, Шево, Наталија, Продановић, Милан, Грујић, Даница, Филиповић, Војислав, "Праисторија и антика на локалитету Арчиновица – заштитна ископавања на Моравском коридору 2023. године" in Програм, извештаји и апстракти : Српско археолошко друштво, 44. годишњи скуп, Ниш, 30. мај - 1. јун 2024 (2024):77-78.

TY  - CONF
AU  - Грујић, Даница
AU  - Нинчић, Иван
AU  - Булатовић, Александар
AU  - Митровић, Јован
AU  - Живановић, Саша
AU  - Јацановић, Драган
AU  - Филиповић, Војислав
PY  - 2024
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/1635
AB  - Археолошко налазиште Жуто брдо налази се недалеко од ушћа Туманске реке у Дунав, непосредно пре улазак у Ђердапску клисуру. Прва археолошка истраживања локалитета извршена су почетком XX века, а касније је локалитет више пута ископаван. Током 2022. године, због изградње брзе саобраћајнице Пожаревац – Велико Градиште – Голубац, извршена су заштитна археолошка истраживања на простору већем од 900 m2. Места ископа дефинисана су на основу претходних геомагнетних и георадарских снимања. Током ископавања откривен је већи број археолошких налаза из периода касног бронзаног доба (група Жуто брдо), као и неколико налаза из периода римске доминације овим просторима. Распрострањеност и степен уситњености фауналног и керамичког материјала упућују на то да је истражено подручје археолошког локалитета Жуто брдо служило као сметлиште непосредно уз потенцијално насеље, које се вероватно налазило ближе самој реци. Резултати археозоолошке анализе показали су да су најзаступљенији остаци домаћих животиња, односно остаци домаћег говеда, коза/оваца, домаћих свиња и паса. Дивљи сисари су били заступљени јеленом, срном, дивљом свињом, зецом и дивљим говедом. Покретни археолошки материјал био је фрагментован на већим дубинама и целих предмета је било релативно мало. Поједини керамички комади украшене су типичном Жутобрдском богатом декорацијом са белом инкрустацијом. Пронађено је неколико целих и фрагментованих антропоморфних и зооморфних фигурина, као и керамичких амулета. Специфични налази представљени су калупом за типичне лунуласте привеске позног бронзаног доба и, јединствени налаз палеонтолошког налаза, шкољке Potamides Bidentatus који би могао бити јасна потврда употребе и коришћења фосила, јер је врх шкољке очигледно употребљаван и отупео. Лежиште ових фосилних шкољки налази се на неколико десетина километара ка југу, па је извесно да су људи из позног бронзаног доба са локалитета Жуто брдо одлазили тамо и узимали фосиле.
PB  - Београд : Српско археолошко друштво
PB  - Ниш : Завод за заштиту споменика културе
C3  - Програм, извештаји и апстракти : Српско археолошко друштво, 44. годишњи скуп, Ниш, 30. мај - 1. јун 2024
T1  - Анализа фауне и археолошких објеката из касног бронзаног доба на локалитету Жуто Брдо на Дунаву
EP  - 75
SP  - 74
ER  - 

@conference{
author = "Грујић, Даница and Нинчић, Иван and Булатовић, Александар and Митровић, Јован and Живановић, Саша and Јацановић, Драган and Филиповић, Војислав",
year = "2024",
abstract = "Археолошко налазиште Жуто брдо налази се недалеко од ушћа Туманске реке у Дунав, непосредно пре улазак у Ђердапску клисуру. Прва археолошка истраживања локалитета извршена су почетком XX века, а касније је локалитет више пута ископаван. Током 2022. године, због изградње брзе саобраћајнице Пожаревац – Велико Градиште – Голубац, извршена су заштитна археолошка истраживања на простору већем од 900 m2. Места ископа дефинисана су на основу претходних геомагнетних и георадарских снимања. Током ископавања откривен је већи број археолошких налаза из периода касног бронзаног доба (група Жуто брдо), као и неколико налаза из периода римске доминације овим просторима. Распрострањеност и степен уситњености фауналног и керамичког материјала упућују на то да је истражено подручје археолошког локалитета Жуто брдо служило као сметлиште непосредно уз потенцијално насеље, које се вероватно налазило ближе самој реци. Резултати археозоолошке анализе показали су да су најзаступљенији остаци домаћих животиња, односно остаци домаћег говеда, коза/оваца, домаћих свиња и паса. Дивљи сисари су били заступљени јеленом, срном, дивљом свињом, зецом и дивљим говедом. Покретни археолошки материјал био је фрагментован на већим дубинама и целих предмета је било релативно мало. Поједини керамички комади украшене су типичном Жутобрдском богатом декорацијом са белом инкрустацијом. Пронађено је неколико целих и фрагментованих антропоморфних и зооморфних фигурина, као и керамичких амулета. Специфични налази представљени су калупом за типичне лунуласте привеске позног бронзаног доба и, јединствени налаз палеонтолошког налаза, шкољке Potamides Bidentatus који би могао бити јасна потврда употребе и коришћења фосила, јер је врх шкољке очигледно употребљаван и отупео. Лежиште ових фосилних шкољки налази се на неколико десетина километара ка југу, па је извесно да су људи из позног бронзаног доба са локалитета Жуто брдо одлазили тамо и узимали фосиле.",
publisher = "Београд : Српско археолошко друштво, Ниш : Завод за заштиту споменика културе",
journal = "Програм, извештаји и апстракти : Српско археолошко друштво, 44. годишњи скуп, Ниш, 30. мај - 1. јун 2024",
title = "Анализа фауне и археолошких објеката из касног бронзаног доба на локалитету Жуто Брдо на Дунаву",
pages = "75-74"
}

Грујић, Д., Нинчић, И., Булатовић, А., Митровић, Ј., Живановић, С., Јацановић, Д.,& Филиповић, В.. (2024). Анализа фауне и археолошких објеката из касног бронзаног доба на локалитету Жуто Брдо на Дунаву. in Програм, извештаји и апстракти : Српско археолошко друштво, 44. годишњи скуп, Ниш, 30. мај - 1. јун 2024
Београд : Српско археолошко друштво., 74-75.

Грујић Д, Нинчић И, Булатовић А, Митровић Ј, Живановић С, Јацановић Д, Филиповић В. Анализа фауне и археолошких објеката из касног бронзаног доба на локалитету Жуто Брдо на Дунаву. in Програм, извештаји и апстракти : Српско археолошко друштво, 44. годишњи скуп, Ниш, 30. мај - 1. јун 2024. 2024;:74-75..

Грујић, Даница, Нинчић, Иван, Булатовић, Александар, Митровић, Јован, Живановић, Саша, Јацановић, Драган, Филиповић, Војислав, "Анализа фауне и археолошких објеката из касног бронзаног доба на локалитету Жуто Брдо на Дунаву" in Програм, извештаји и апстракти : Српско археолошко друштво, 44. годишњи скуп, Ниш, 30. мај - 1. јун 2024 (2024):74-75.

TY  - CONF
AU  - Ђенић, Ђорђе
AU  - Филиповић, Војислав
AU  - Нинчић, Иван
AU  - Продановић, Милан
AU  - Булатовић, Александар
AU  - Младеновић, Огњен
AU  - Веселиновић, Милан
PY  - 2024
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/1634
AB  - Локалитет Остењак налази се у атару села Врагочаница, на око 15 km југоисточно од варошице Осечине и на око 20 km западно од Ваљева. Током 2021. године, Археолошки институт извршио је рекогносцирања горње долине реке Јадар и том приликом, обиђен је поменути локалитет, за који је пре више од три деценије утврђено да се ради о насељу из периода позне Винчанске културе.На основу бројних покретних налаза, преко стотину уломака енеолитске керамике, жрвњева, кремених алатки, тегова од печене земље које је током деценија обрађивања земље сакупио локални мештанин и уредно их остављао по страни, а који су сакупљени приликом рекогносцирања 2021. године, испоставило се да се ово градинско насеље може определити у период од раног до позног енеолита.Посебну занимљивост представља чињеница да се насеље налази у близини два налазишта бакарне руде на којима су регистровани минерали азурит и малахит. Иначе, на простору ваљевске Подгорине није познато пуно насеља из периода бакарног, бронзаног и гвозденог доба, као ни њихов однос са богатим рудним лежиштима на потесу Подрињско-ваљевских планина. Локалитет Остењак иначе представља природно кружно узвишење изнад Драгијевичке реке (Мали Јадар) која, са неколико притока, чини реку Јадар, а узвишење је површине мање од 1 ha. Прилаз локалитету најлакши је са источне стране, где постоји мања преседлина, док се са осталих страна терен стрмо спушта ка реци, уз преко 100 m висинске разлике. Са југоисточне стране локалитета, испод преседлине, налази се јак извор воде. Локалитет визуелно доминира само долином поменуте реке, али она представља добру комуникацију из долине Јадра у долину Колубаре преко оближње преседлине где је лак прилаз реци Обници. На локалитету су 2023. године извршена геомагнетна снимања доступних површина и том приликом је успешно снимљено 1.100 m2 локалитета. Регистроване су типичне археолошке аномалије, попут правоугаоних објеката површина 20-35 m2 (стамбени објекти?) и округлих објеката пречника до 1 m (јаме?). На удаљенијем бакарном рудишту снимљена је површина од 1.200 m2и регистроване су две аномалије екстремних интензитета (преко 100 nT) отприлике на месту где је густина површинске шљаке најинтензивнија, што вероватно указује на постојање објекта за топљење руде (пећ), за сада непознате хронологије.
PB  - Београд : Српско археолошко друштво
PB  - Ниш : Завод за заштиту споменика културе
C3  - Програм, извештаји и апстракти : Српско археолошко друштво, 44. годишњи скуп, Ниш, 30. мај - 1. јун 2024.
T1  - Градина Врагочаница и њен однос према рудним лежиштима бакра у непосредној околини – резултати прве године пројекта
EP  - 73
SP  - 72
ER  - 

@conference{
author = "Ђенић, Ђорђе and Филиповић, Војислав and Нинчић, Иван and Продановић, Милан and Булатовић, Александар and Младеновић, Огњен and Веселиновић, Милан",
year = "2024",
abstract = "Локалитет Остењак налази се у атару села Врагочаница, на око 15 km југоисточно од варошице Осечине и на око 20 km западно од Ваљева. Током 2021. године, Археолошки институт извршио је рекогносцирања горње долине реке Јадар и том приликом, обиђен је поменути локалитет, за који је пре више од три деценије утврђено да се ради о насељу из периода позне Винчанске културе.На основу бројних покретних налаза, преко стотину уломака енеолитске керамике, жрвњева, кремених алатки, тегова од печене земље које је током деценија обрађивања земље сакупио локални мештанин и уредно их остављао по страни, а који су сакупљени приликом рекогносцирања 2021. године, испоставило се да се ово градинско насеље може определити у период од раног до позног енеолита.Посебну занимљивост представља чињеница да се насеље налази у близини два налазишта бакарне руде на којима су регистровани минерали азурит и малахит. Иначе, на простору ваљевске Подгорине није познато пуно насеља из периода бакарног, бронзаног и гвозденог доба, као ни њихов однос са богатим рудним лежиштима на потесу Подрињско-ваљевских планина. Локалитет Остењак иначе представља природно кружно узвишење изнад Драгијевичке реке (Мали Јадар) која, са неколико притока, чини реку Јадар, а узвишење је површине мање од 1 ha. Прилаз локалитету најлакши је са источне стране, где постоји мања преседлина, док се са осталих страна терен стрмо спушта ка реци, уз преко 100 m висинске разлике. Са југоисточне стране локалитета, испод преседлине, налази се јак извор воде. Локалитет визуелно доминира само долином поменуте реке, али она представља добру комуникацију из долине Јадра у долину Колубаре преко оближње преседлине где је лак прилаз реци Обници. На локалитету су 2023. године извршена геомагнетна снимања доступних површина и том приликом је успешно снимљено 1.100 m2 локалитета. Регистроване су типичне археолошке аномалије, попут правоугаоних објеката површина 20-35 m2 (стамбени објекти?) и округлих објеката пречника до 1 m (јаме?). На удаљенијем бакарном рудишту снимљена је површина од 1.200 m2и регистроване су две аномалије екстремних интензитета (преко 100 nT) отприлике на месту где је густина површинске шљаке најинтензивнија, што вероватно указује на постојање објекта за топљење руде (пећ), за сада непознате хронологије.",
publisher = "Београд : Српско археолошко друштво, Ниш : Завод за заштиту споменика културе",
journal = "Програм, извештаји и апстракти : Српско археолошко друштво, 44. годишњи скуп, Ниш, 30. мај - 1. јун 2024.",
title = "Градина Врагочаница и њен однос према рудним лежиштима бакра у непосредној околини – резултати прве године пројекта",
pages = "73-72"
}

Ђенић, Ђ., Филиповић, В., Нинчић, И., Продановић, М., Булатовић, А., Младеновић, О.,& Веселиновић, М.. (2024). Градина Врагочаница и њен однос према рудним лежиштима бакра у непосредној околини – резултати прве године пројекта. in Програм, извештаји и апстракти : Српско археолошко друштво, 44. годишњи скуп, Ниш, 30. мај - 1. јун 2024.
Београд : Српско археолошко друштво., 72-73.

Ђенић Ђ, Филиповић В, Нинчић И, Продановић М, Булатовић А, Младеновић О, Веселиновић М. Градина Врагочаница и њен однос према рудним лежиштима бакра у непосредној околини – резултати прве године пројекта. in Програм, извештаји и апстракти : Српско археолошко друштво, 44. годишњи скуп, Ниш, 30. мај - 1. јун 2024.. 2024;:72-73..

Ђенић, Ђорђе, Филиповић, Војислав, Нинчић, Иван, Продановић, Милан, Булатовић, Александар, Младеновић, Огњен, Веселиновић, Милан, "Градина Врагочаница и њен однос према рудним лежиштима бакра у непосредној околини – резултати прве године пројекта" in Програм, извештаји и апстракти : Српско археолошко друштво, 44. годишњи скуп, Ниш, 30. мај - 1. јун 2024. (2024):72-73.

TY  - CONF
AU  - Ninčić, Ivan
AU  - Grujić, Danica
AU  - Filipović, Vojislav
PY  - 2024
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/1633
AB  - The site of Marjansko brdo is located 16 km northwest from the city of Požarevac,
halfway between the villages of Majilovac and Kurjače. During the rescue excavation campaign
of 2022-2023, on the route of the future Požarevac-Veliko Gradište-Golubac motorway,
conducted by the Institute of Archaeology from Belgrade, Marjansko brdo was
investigated among 14 other potential archeological site locations. The downside of such
excavations was the limited exploration zone of the expropriated land for the plotted
road-to-be, that rarely exceeded 65-75 m, with some wider stretches, especially on the
eastern part, where an intersection was planned. Archeological remains from the
Marjansko brdo site were detected on a section almost 500 m long, that was divided into
three sectors, separated naturally by two land depressions approximately 75 m long.
The site yielded rich archaeological remains ranging from Neolithic, through Eneliothic,
Bronze and Early Iron Age, to the late La Tène period, despite the fact that the excavated
area within the expropriated zone only covered a possible periphery of the
settlement, that could have been further north, where the land elevation is at its highest.
Both vertical and horizontal stratigraphy were documented, with most of the finds in the
western (Sector 1) and central sector (Sector 2).
La Tène period on the site included at least 20 buried archaeological features, out
of 75 documented on Marjansko brdo, and a cultural stratum spread sporadically across
the western and central sector. Most of these features were pits filled with pottery, and
animal bones to a lesser extent, that sometimes disturbed earlier horizons, most notably
Vinča period houses. Movable finds included pottery fragments and metal objects that
proposed late La Tène period dating. This paper will present finds of this horizon on the
site as a contribution to the understanding of the period in the Eastern Serbia.
PB  - Târgu Jiu: Council of Gorj County
C3  - 1st Symposium of Balkan Prehistory (4th-2nd millennia BCE), 14th-18th May 2024 Târgu Jiu, Romania
T1  - Marjansko Brdo: La Tène Period Horizon
EP  - 17
SP  - 17
ER  - 

@conference{
author = "Ninčić, Ivan and Grujić, Danica and Filipović, Vojislav",
year = "2024",
abstract = "The site of Marjansko brdo is located 16 km northwest from the city of Požarevac,
halfway between the villages of Majilovac and Kurjače. During the rescue excavation campaign
of 2022-2023, on the route of the future Požarevac-Veliko Gradište-Golubac motorway,
conducted by the Institute of Archaeology from Belgrade, Marjansko brdo was
investigated among 14 other potential archeological site locations. The downside of such
excavations was the limited exploration zone of the expropriated land for the plotted
road-to-be, that rarely exceeded 65-75 m, with some wider stretches, especially on the
eastern part, where an intersection was planned. Archeological remains from the
Marjansko brdo site were detected on a section almost 500 m long, that was divided into
three sectors, separated naturally by two land depressions approximately 75 m long.
The site yielded rich archaeological remains ranging from Neolithic, through Eneliothic,
Bronze and Early Iron Age, to the late La Tène period, despite the fact that the excavated
area within the expropriated zone only covered a possible periphery of the
settlement, that could have been further north, where the land elevation is at its highest.
Both vertical and horizontal stratigraphy were documented, with most of the finds in the
western (Sector 1) and central sector (Sector 2).
La Tène period on the site included at least 20 buried archaeological features, out
of 75 documented on Marjansko brdo, and a cultural stratum spread sporadically across
the western and central sector. Most of these features were pits filled with pottery, and
animal bones to a lesser extent, that sometimes disturbed earlier horizons, most notably
Vinča period houses. Movable finds included pottery fragments and metal objects that
proposed late La Tène period dating. This paper will present finds of this horizon on the
site as a contribution to the understanding of the period in the Eastern Serbia.",
publisher = "Târgu Jiu: Council of Gorj County",
journal = "1st Symposium of Balkan Prehistory (4th-2nd millennia BCE), 14th-18th May 2024 Târgu Jiu, Romania",
title = "Marjansko Brdo: La Tène Period Horizon",
pages = "17-17"
}

Ninčić, I., Grujić, D.,& Filipović, V.. (2024). Marjansko Brdo: La Tène Period Horizon. in 1st Symposium of Balkan Prehistory (4th-2nd millennia BCE), 14th-18th May 2024 Târgu Jiu, Romania
Târgu Jiu: Council of Gorj County., 17-17.

Ninčić I, Grujić D, Filipović V. Marjansko Brdo: La Tène Period Horizon. in 1st Symposium of Balkan Prehistory (4th-2nd millennia BCE), 14th-18th May 2024 Târgu Jiu, Romania. 2024;:17-17..

Ninčić, Ivan, Grujić, Danica, Filipović, Vojislav, "Marjansko Brdo: La Tène Period Horizon" in 1st Symposium of Balkan Prehistory (4th-2nd millennia BCE), 14th-18th May 2024 Târgu Jiu, Romania (2024):17-17.

TY  - CONF
AU  - Grujić, Danica
AU  - Ninčić, Ivan
AU  - Filipović, Vojislav
PY  - 2024
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/1632
AB  - Archaeological site Žuto brdo is located around the confluence of the Tumanska
river with the Danube, in eastern Serbia, just before the Iron Gates. The first archaeological excavations of Žuto brdo site took place at the very beginning of the 20th century, and later the site was excavated several times. During 2022, due to the construction of the motor road Požarevac - Veliko Gradište - Golubac, protective archaeological investigations were conducted by the Institute of Archaeology in Belgrade. During these excavations, a larger number of archaeological finds from the period of Late Bronze Age (Žuto brdo group) were discovered, as well as several finds from the period of Roman domination. The distribution and degree of fragmentation of the faunal and ceramic material indicated that the investigated area of the Žuto brdo archaeological site served as a garbage dump just beside a potential settlement.
The results of the archaeozoological analysis indicated that the most represented
were remains of domestic animals, that is, the remains of domestic cattle, caprines, domestic pigs and dogs. Wild mammals were represented with red deer, roe deer, wild boar,
European hare and auroch. Other archaeological material provided lot of fragmented pots
ornamented with typical rich decoration with white incrustation. Several anthropomorphic and zoomorphic figurines was found, as well as LBA amulets. Specific finds were presented by mold for typical lunular LBA pendants and, so far unique find of paleontological shell of the Potamides Bidentatus which could be first confirmation of fossil use, because shell tip is obviously used and numbed.
PB  - Târgu Jiu: Council of Gorj County
C3  - 1st Symposium of Balkan Prehistory (4th-2nd millennia BCE), 14th-18th May 2024 Târgu Jiu, Romania
T1  - Late Bronze Age Eponymic Site on the Danube: Insights from the Faunal Remains and Archaeological Features at Žuto Brdo Site
EP  - 15
SP  - 14
ER  - 

@conference{
author = "Grujić, Danica and Ninčić, Ivan and Filipović, Vojislav",
year = "2024",
abstract = "Archaeological site Žuto brdo is located around the confluence of the Tumanska
river with the Danube, in eastern Serbia, just before the Iron Gates. The first archaeological excavations of Žuto brdo site took place at the very beginning of the 20th century, and later the site was excavated several times. During 2022, due to the construction of the motor road Požarevac - Veliko Gradište - Golubac, protective archaeological investigations were conducted by the Institute of Archaeology in Belgrade. During these excavations, a larger number of archaeological finds from the period of Late Bronze Age (Žuto brdo group) were discovered, as well as several finds from the period of Roman domination. The distribution and degree of fragmentation of the faunal and ceramic material indicated that the investigated area of the Žuto brdo archaeological site served as a garbage dump just beside a potential settlement.
The results of the archaeozoological analysis indicated that the most represented
were remains of domestic animals, that is, the remains of domestic cattle, caprines, domestic pigs and dogs. Wild mammals were represented with red deer, roe deer, wild boar,
European hare and auroch. Other archaeological material provided lot of fragmented pots
ornamented with typical rich decoration with white incrustation. Several anthropomorphic and zoomorphic figurines was found, as well as LBA amulets. Specific finds were presented by mold for typical lunular LBA pendants and, so far unique find of paleontological shell of the Potamides Bidentatus which could be first confirmation of fossil use, because shell tip is obviously used and numbed.",
publisher = "Târgu Jiu: Council of Gorj County",
journal = "1st Symposium of Balkan Prehistory (4th-2nd millennia BCE), 14th-18th May 2024 Târgu Jiu, Romania",
title = "Late Bronze Age Eponymic Site on the Danube: Insights from the Faunal Remains and Archaeological Features at Žuto Brdo Site",
pages = "15-14"
}

Grujić, D., Ninčić, I.,& Filipović, V.. (2024). Late Bronze Age Eponymic Site on the Danube: Insights from the Faunal Remains and Archaeological Features at Žuto Brdo Site. in 1st Symposium of Balkan Prehistory (4th-2nd millennia BCE), 14th-18th May 2024 Târgu Jiu, Romania
Târgu Jiu: Council of Gorj County., 14-15.

Grujić D, Ninčić I, Filipović V. Late Bronze Age Eponymic Site on the Danube: Insights from the Faunal Remains and Archaeological Features at Žuto Brdo Site. in 1st Symposium of Balkan Prehistory (4th-2nd millennia BCE), 14th-18th May 2024 Târgu Jiu, Romania. 2024;:14-15..

Grujić, Danica, Ninčić, Ivan, Filipović, Vojislav, "Late Bronze Age Eponymic Site on the Danube: Insights from the Faunal Remains and Archaeological Features at Žuto Brdo Site" in 1st Symposium of Balkan Prehistory (4th-2nd millennia BCE), 14th-18th May 2024 Târgu Jiu, Romania (2024):14-15.

TY  - CONF
AU  - Радишић, Милица
PY  - 2024
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/1631
AB  - Tokom srednjovekovnog razdoblja odnosi Ugarske sa njenim južnim, centralnobalkanskim susedima, Vizantijom, Srbijim i Bugarskom, bili su višeznačni, ali pre svega podstaknuti političkim interesima i težnjom za širenjem teritorija. Ugarska je nastojala da zauzime vizantijske oblasti i gradove u želji za sticanjem blaga i hrišćanskih relikvija,  međutim, nikada nije uspela da dugotrajno nametne vlast južno od Save i Dunava, kao što joj je pošlo za rukom kada je reč o teritorijama u sastavu današnje Hrvatske. U izvorima razvijenog srednjeg veka poznato je nekoliko epizoda koje opisuju mađarsko osvajanje Beograda i njihove upade na jug, do Skoplja, Niša i Sofije (1004, 1071, 1072, 1127, 1183). Prema trenutno dostupnoj, objavljenoj građi, zaključuje se da su nalazi sa severa koncentrisani upravo na rutama mađarskih kretanja koja su poznata iz izvora, tj. na području između Beograda i Požarevca, u Pomoravlju, u Nišu i na Kosovu. Namera saopštenja je da se razmatre obim i karakter arheoloških podataka koji svedoče o zračenjima ugarske sfere južno od Save i Dunava, pri čemu će poseban akcenat biti na nalazima koji u dosadašnjim istraživanjima nisu bili prepoznati kao proizvodi iz ugarskog miljea.
PB  - Београд : Српско археолошко друштво
PB  - Ниш : Завод за заштиту споменика културе
C3  - Програм, извештаји и апстракти : Српско археолошко друштво, 44. годишњи скуп, Ниш, 30. мај - 1. јун 2024.
T1  - Археолошки подаци о угарском утицају на централном Балкану у 11. и 12. веку
EP  - 90
SP  - 89
ER  - 

@conference{
author = "Радишић, Милица",
year = "2024",
abstract = "Tokom srednjovekovnog razdoblja odnosi Ugarske sa njenim južnim, centralnobalkanskim susedima, Vizantijom, Srbijim i Bugarskom, bili su višeznačni, ali pre svega podstaknuti političkim interesima i težnjom za širenjem teritorija. Ugarska je nastojala da zauzime vizantijske oblasti i gradove u želji za sticanjem blaga i hrišćanskih relikvija,  međutim, nikada nije uspela da dugotrajno nametne vlast južno od Save i Dunava, kao što joj je pošlo za rukom kada je reč o teritorijama u sastavu današnje Hrvatske. U izvorima razvijenog srednjeg veka poznato je nekoliko epizoda koje opisuju mađarsko osvajanje Beograda i njihove upade na jug, do Skoplja, Niša i Sofije (1004, 1071, 1072, 1127, 1183). Prema trenutno dostupnoj, objavljenoj građi, zaključuje se da su nalazi sa severa koncentrisani upravo na rutama mađarskih kretanja koja su poznata iz izvora, tj. na području između Beograda i Požarevca, u Pomoravlju, u Nišu i na Kosovu. Namera saopštenja je da se razmatre obim i karakter arheoloških podataka koji svedoče o zračenjima ugarske sfere južno od Save i Dunava, pri čemu će poseban akcenat biti na nalazima koji u dosadašnjim istraživanjima nisu bili prepoznati kao proizvodi iz ugarskog miljea.",
publisher = "Београд : Српско археолошко друштво, Ниш : Завод за заштиту споменика културе",
journal = "Програм, извештаји и апстракти : Српско археолошко друштво, 44. годишњи скуп, Ниш, 30. мај - 1. јун 2024.",
title = "Археолошки подаци о угарском утицају на централном Балкану у 11. и 12. веку",
pages = "90-89"
}

Радишић, М.. (2024). Археолошки подаци о угарском утицају на централном Балкану у 11. и 12. веку. in Програм, извештаји и апстракти : Српско археолошко друштво, 44. годишњи скуп, Ниш, 30. мај - 1. јун 2024.
Београд : Српско археолошко друштво., 89-90.

Радишић М. Археолошки подаци о угарском утицају на централном Балкану у 11. и 12. веку. in Програм, извештаји и апстракти : Српско археолошко друштво, 44. годишњи скуп, Ниш, 30. мај - 1. јун 2024.. 2024;:89-90..

Радишић, Милица, "Археолошки подаци о угарском утицају на централном Балкану у 11. и 12. веку" in Програм, извештаји и апстракти : Српско археолошко друштво, 44. годишњи скуп, Ниш, 30. мај - 1. јун 2024. (2024):89-90.

TY  - CONF
AU  - Вуковић, Соња
AU  - Вранић, Мирко
AU  - Младеновић, Теодора
AU  - Марковић, Димитрије
AU  - Марковић, Немања
AU  - Михаило, Радиновић
PY  - 2024
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/1630
AB  - Мрки медвед (Ursus arctos, Linnaeus, 1758) представља најјачу и најкрупнију европску звер, која је различитим европским директивама и одредбама подвргнута строгим мерама заштите. У Републици Србији медведи имају статус строго заштићене дивље врсте. Током реализације пројекта ARCHAEOWILD, кога у оквиру програма ИДЕЈЕ финансира Фонд за науку Републике Србије (бр. пројекта 7750265), посебна пажња посвећена је проучавању интеракција између човека и медведа током читавог холоцена комбиновањем различитих метода (археолошких, археозоолошких, историјских, изотопских, археогенетичких). Ова истраживања осим што доприносе разумевању значаја медведа у прошлости, имају за циљ и да утичу на управљање савременим угроженим популацијама мрких медведа у Европи. Скелетни остаци медведа, који су откривени на великом броју налазишта из периода праисторије у нашој земљи, сведоче о лову на ове животиње, али и о широком ареалу ове врсте током раног и средњег холоцена. Међутим, у археофауналним скуповима из историјских периода, остаци медведа изузетно су ретки, што би могло да укаже на уништавање и фрагментацију станишта ових животиња услед урбанизације, дефорестације и ширења обрадивих површина почетком нове ере. Иако су њихови остаци пронађени на свега неколико налазишта из периода антике, касне антике и средњег века, подаци из историјских извора, бројни иконографски прикази, топономастика, али и различите археозоолошке специфичности на костима ових животиња, сведоче о значају медведа за историјска друштва. Прелиминарни резултати анализа древне ДНК из костију медведа указују на диверзитет популација мрких медведа током историје и претпоставке да су током римског периода на наше просторе увођене јединке из удаљених провинција. У раду ћемо кроз презентовање резултата пројекта ARCHAEOWILD дискутовати о различитим аспектима веза између медведа и човека током историјских периода на централном Балкану. Фокус рада је на просторној и временској дистрибуцији налаза скелетних остатака ове врсте, резултатима археогенетичких анализа, али и на подацима из историјских извора и иконографије, који доприносе разумевању значаја медведа за људска друштва током периода антике, касне антике и средњег века.
PB  - Београд : Српско археолошко друштво
PB  - Ниш : Завод за заштиту споменика културе
C3  - Програм, извештаји и апстракти : Српско археолошко друштво, 44. годишњи скуп, Ниш, 30. мај - 1. јун 2024.
T1  - Медведи у историјским периодима на централном Балкану: писана, иконографска, археозоолошка и археогенетичка сведочанства
EP  - 87
SP  - 86
ER  - 

@conference{
author = "Вуковић, Соња and Вранић, Мирко and Младеновић, Теодора and Марковић, Димитрије and Марковић, Немања and Михаило, Радиновић",
year = "2024",
abstract = "Мрки медвед (Ursus arctos, Linnaeus, 1758) представља најјачу и најкрупнију европску звер, која је различитим европским директивама и одредбама подвргнута строгим мерама заштите. У Републици Србији медведи имају статус строго заштићене дивље врсте. Током реализације пројекта ARCHAEOWILD, кога у оквиру програма ИДЕЈЕ финансира Фонд за науку Републике Србије (бр. пројекта 7750265), посебна пажња посвећена је проучавању интеракција између човека и медведа током читавог холоцена комбиновањем различитих метода (археолошких, археозоолошких, историјских, изотопских, археогенетичких). Ова истраживања осим што доприносе разумевању значаја медведа у прошлости, имају за циљ и да утичу на управљање савременим угроженим популацијама мрких медведа у Европи. Скелетни остаци медведа, који су откривени на великом броју налазишта из периода праисторије у нашој земљи, сведоче о лову на ове животиње, али и о широком ареалу ове врсте током раног и средњег холоцена. Међутим, у археофауналним скуповима из историјских периода, остаци медведа изузетно су ретки, што би могло да укаже на уништавање и фрагментацију станишта ових животиња услед урбанизације, дефорестације и ширења обрадивих површина почетком нове ере. Иако су њихови остаци пронађени на свега неколико налазишта из периода антике, касне антике и средњег века, подаци из историјских извора, бројни иконографски прикази, топономастика, али и различите археозоолошке специфичности на костима ових животиња, сведоче о значају медведа за историјска друштва. Прелиминарни резултати анализа древне ДНК из костију медведа указују на диверзитет популација мрких медведа током историје и претпоставке да су током римског периода на наше просторе увођене јединке из удаљених провинција. У раду ћемо кроз презентовање резултата пројекта ARCHAEOWILD дискутовати о различитим аспектима веза између медведа и човека током историјских периода на централном Балкану. Фокус рада је на просторној и временској дистрибуцији налаза скелетних остатака ове врсте, резултатима археогенетичких анализа, али и на подацима из историјских извора и иконографије, који доприносе разумевању значаја медведа за људска друштва током периода антике, касне антике и средњег века.",
publisher = "Београд : Српско археолошко друштво, Ниш : Завод за заштиту споменика културе",
journal = "Програм, извештаји и апстракти : Српско археолошко друштво, 44. годишњи скуп, Ниш, 30. мај - 1. јун 2024.",
title = "Медведи у историјским периодима на централном Балкану: писана, иконографска, археозоолошка и археогенетичка сведочанства",
pages = "87-86"
}

Вуковић, С., Вранић, М., Младеновић, Т., Марковић, Д., Марковић, Н.,& Михаило, Р.. (2024). Медведи у историјским периодима на централном Балкану: писана, иконографска, археозоолошка и археогенетичка сведочанства. in Програм, извештаји и апстракти : Српско археолошко друштво, 44. годишњи скуп, Ниш, 30. мај - 1. јун 2024.
Београд : Српско археолошко друштво., 86-87.

Вуковић С, Вранић М, Младеновић Т, Марковић Д, Марковић Н, Михаило Р. Медведи у историјским периодима на централном Балкану: писана, иконографска, археозоолошка и археогенетичка сведочанства. in Програм, извештаји и апстракти : Српско археолошко друштво, 44. годишњи скуп, Ниш, 30. мај - 1. јун 2024.. 2024;:86-87..

Вуковић, Соња, Вранић, Мирко, Младеновић, Теодора, Марковић, Димитрије, Марковић, Немања, Михаило, Радиновић, "Медведи у историјским периодима на централном Балкану: писана, иконографска, археозоолошка и археогенетичка сведочанства" in Програм, извештаји и апстракти : Српско археолошко друштво, 44. годишњи скуп, Ниш, 30. мај - 1. јун 2024. (2024):86-87.

TY  - CONF
AU  - Марковић, Немања
AU  - Раичковић Савић, Ангелина
AU  - Митић, Ана
PY  - 2024
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/1629
AB  - У раду су представљени резултати палеопаразитолошке анализе минерализованих конкреција унутар римске камене посуде из Виминацијума, који пружају нови аспект проучавања ове врсте археолошких налаза. Камена посуда је откривена 2004. године током систематских археолошких ископавања комплекса јавног купатила са јавним тоалетом у близини амфитеатра у Виминацијуму. Камена посуда је пронађена у просторији 1 која се налази у северозападном делу комплекса и која је интерпретирана као тоалет у саставу терми. Налаз се релативном хронологијом датује у другу половину 3. века. Тополошки је дефинисана као мортаријум према облику и величини. Посуда је израђена од кречњака, калотастог облика са ненаглашеним ивицама обода, који са једне стране има правилну кружну перфорацију пречника 2 цм. Димензије посуде су уобичајене за овај тип, пречника обода 42 цм, дно пречника 20 цм, висине 12 цм и тежине 7 кг. Минерализоване наслаге су слабо очуване унутар обода, трбуха и дна посуде. Микроскопском анализом минерализованих наслага откривена су јаја цревних паразита нематоде (Ascaris sp.) из узорака трбуха и дна посуде у малим концентрацијама од по два налаза у сваком узорку. Ово је први пут да су јаја паразита идентификована из конкреција унутар римске камене посуде уопште. Разматрана је употреба или секундарна употреба, као и функција камене посуде као санитарног предмета за складиштење tersorium-a у тоалету јавног купатила у Виминацијума. Даља палеопаразитолошка истраживања захтевају систематску анализу минерализованих наслага унутар камених посуда римског периода ради јаснијих увида у њихову функцију, примарну и секундарну употребу.
PB  - Београд : Српско археолошко друштво
PB  - Ниш : Завод за заштиту споменика културе
C3  - Програм, извештаји и апстракти : Српско археолошко друштво, 44. годишњи скуп, Ниш, 30. мај - 1. јун 2024.
T1  - Палеопаразитолошка евиденција могуће санитарне камене посуде из римских терми у Виминацијуму
EP  - 124
SP  - 124
ER  - 

@conference{
author = "Марковић, Немања and Раичковић Савић, Ангелина and Митић, Ана",
year = "2024",
abstract = "У раду су представљени резултати палеопаразитолошке анализе минерализованих конкреција унутар римске камене посуде из Виминацијума, који пружају нови аспект проучавања ове врсте археолошких налаза. Камена посуда је откривена 2004. године током систематских археолошких ископавања комплекса јавног купатила са јавним тоалетом у близини амфитеатра у Виминацијуму. Камена посуда је пронађена у просторији 1 која се налази у северозападном делу комплекса и која је интерпретирана као тоалет у саставу терми. Налаз се релативном хронологијом датује у другу половину 3. века. Тополошки је дефинисана као мортаријум према облику и величини. Посуда је израђена од кречњака, калотастог облика са ненаглашеним ивицама обода, који са једне стране има правилну кружну перфорацију пречника 2 цм. Димензије посуде су уобичајене за овај тип, пречника обода 42 цм, дно пречника 20 цм, висине 12 цм и тежине 7 кг. Минерализоване наслаге су слабо очуване унутар обода, трбуха и дна посуде. Микроскопском анализом минерализованих наслага откривена су јаја цревних паразита нематоде (Ascaris sp.) из узорака трбуха и дна посуде у малим концентрацијама од по два налаза у сваком узорку. Ово је први пут да су јаја паразита идентификована из конкреција унутар римске камене посуде уопште. Разматрана је употреба или секундарна употреба, као и функција камене посуде као санитарног предмета за складиштење tersorium-a у тоалету јавног купатила у Виминацијума. Даља палеопаразитолошка истраживања захтевају систематску анализу минерализованих наслага унутар камених посуда римског периода ради јаснијих увида у њихову функцију, примарну и секундарну употребу.",
publisher = "Београд : Српско археолошко друштво, Ниш : Завод за заштиту споменика културе",
journal = "Програм, извештаји и апстракти : Српско археолошко друштво, 44. годишњи скуп, Ниш, 30. мај - 1. јун 2024.",
title = "Палеопаразитолошка евиденција могуће санитарне камене посуде из римских терми у Виминацијуму",
pages = "124-124"
}

Марковић, Н., Раичковић Савић, А.,& Митић, А.. (2024). Палеопаразитолошка евиденција могуће санитарне камене посуде из римских терми у Виминацијуму. in Програм, извештаји и апстракти : Српско археолошко друштво, 44. годишњи скуп, Ниш, 30. мај - 1. јун 2024.
Београд : Српско археолошко друштво., 124-124.

Марковић Н, Раичковић Савић А, Митић А. Палеопаразитолошка евиденција могуће санитарне камене посуде из римских терми у Виминацијуму. in Програм, извештаји и апстракти : Српско археолошко друштво, 44. годишњи скуп, Ниш, 30. мај - 1. јун 2024.. 2024;:124-124..

Марковић, Немања, Раичковић Савић, Ангелина, Митић, Ана, "Палеопаразитолошка евиденција могуће санитарне камене посуде из римских терми у Виминацијуму" in Програм, извештаји и апстракти : Српско археолошко друштво, 44. годишњи скуп, Ниш, 30. мај - 1. јун 2024. (2024):124-124.

TY  - CHAP
AU  - Bugarski, Ivan
PY  - 2024
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/1627
AB  - According to the definition from the Cambridge Dictionary Online, a stick figure is “a simple picture of a person in which the head is drawn as a circle and the body, arms, and legs are drawn as lines.” A partial synonym for this word is stickman, defined in the Collins Free Online Dictionary as
“a human figure drawn in thin strokes.” As not all such drawings represent humans, even if the majority of them do so, in this paper I will mostly stick to the term stick figure drawings. The stick figures are universally recognisable symbols, among the most widely known in the world. Their
roots can be traced back to deep prehistory, to the time of cave drawings and petroglyphs, and such symbols are still very much present to this day and used for many different purposes around the globe, which was only to accelerate in the early days of personal computers.
In the absence of evidence of graffiti on long-perished “canvases”, such as wooden or clay walls of modest houses, the present article will focus on simple (although attractive) incisions on early
medieval pottery, namely the stick figures which decorated some vessels – mostly but not exclusively from the Avar milieu. Building on a small corpus assembled as early as the beginning of the nineteen-seventies by Jovan Kovačević, this overview will mention several more objects, including those made from metal, antler and bone. However, the main task will be discussing the meaning of those pottery signs in the Early Middle Ages, rather than compiling an exhaustive list of finds – at any rate, this group is small in number. As such it has not been specifically
discussed in a key monograph on Early Avar pottery by Tivadar Vida.
PB  - Belgrade : University of Belgrade, Faculty of Philosophy
PB  - Belgrade : Institute of Archaeology
T2  - Pots as media: Decoration, technology and message transmission
T1  - Stick figures on early medieval pottery vessels
EP  - 255
SP  - 239
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1627
ER  - 

@inbook{
author = "Bugarski, Ivan",
year = "2024",
abstract = "According to the definition from the Cambridge Dictionary Online, a stick figure is “a simple picture of a person in which the head is drawn as a circle and the body, arms, and legs are drawn as lines.” A partial synonym for this word is stickman, defined in the Collins Free Online Dictionary as
“a human figure drawn in thin strokes.” As not all such drawings represent humans, even if the majority of them do so, in this paper I will mostly stick to the term stick figure drawings. The stick figures are universally recognisable symbols, among the most widely known in the world. Their
roots can be traced back to deep prehistory, to the time of cave drawings and petroglyphs, and such symbols are still very much present to this day and used for many different purposes around the globe, which was only to accelerate in the early days of personal computers.
In the absence of evidence of graffiti on long-perished “canvases”, such as wooden or clay walls of modest houses, the present article will focus on simple (although attractive) incisions on early
medieval pottery, namely the stick figures which decorated some vessels – mostly but not exclusively from the Avar milieu. Building on a small corpus assembled as early as the beginning of the nineteen-seventies by Jovan Kovačević, this overview will mention several more objects, including those made from metal, antler and bone. However, the main task will be discussing the meaning of those pottery signs in the Early Middle Ages, rather than compiling an exhaustive list of finds – at any rate, this group is small in number. As such it has not been specifically
discussed in a key monograph on Early Avar pottery by Tivadar Vida.",
publisher = "Belgrade : University of Belgrade, Faculty of Philosophy, Belgrade : Institute of Archaeology",
journal = "Pots as media: Decoration, technology and message transmission",
booktitle = "Stick figures on early medieval pottery vessels",
pages = "255-239",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1627"
}

Bugarski, I.. (2024). Stick figures on early medieval pottery vessels. in Pots as media: Decoration, technology and message transmission
Belgrade : University of Belgrade, Faculty of Philosophy., 239-255.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1627

Bugarski I. Stick figures on early medieval pottery vessels. in Pots as media: Decoration, technology and message transmission. 2024;:239-255.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1627 .

Bugarski, Ivan, "Stick figures on early medieval pottery vessels" in Pots as media: Decoration, technology and message transmission (2024):239-255,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1627 .

TY  - BOOK
AU  - Delić-Nikolić, Ivana
AU  - Miličić, Ljiljana
AU  - Nikolić, Emilija
PY  - 2024
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/1613
AB  - Publikacija Istorijski malteri – od karakterizacije do konzervacije predstavlja jedan od rezultata projekta Mortar Design for Conservation – Danube Roman Frontier 2000 Years After (MoDeCo2000), koji je finansirao Fond za nauku Republike Srbije od 2020. do 2022. godine kroz program PROMIS. Projekat je sproveden u saradnji Arheološkog instituta, Tehnološkog fakulteta Novi Sad Univerziteta u Novom Sadu i Instituta za ispitivanje materijala. Tema projekta su krečni malteri građevina podignutih u periodu od I do VI veka na delu dunavskog limesa koji se nalazio na teritoriji današnje Republike Srbije. 
U Srbiji se nalaze ostaci brojnih građevina iz svih istorijskih perioda, ali malteri ugrađeni u njihove strukture do sada nisu bili predmet sistematskog proučavanja. Period čiji je razvoj graditeljstva najdirektnije bio uslovljen razvojem pripreme i primene krečnog maltera predstavlja vreme rimske dominacije. Kroz projekat MoDeCo2000 sprovedeno je istraživanje graditeljstva nastalog tokom ovog perioda na teritoriji dunavskog limesa – granice Rimskog carstva na reci Dunav. S obzirom na to da su rimski krečni malteri u svetu decenijama predmet brojnih naučnih projekata, MoDeCo2000 predstavlja važan doprinos naučne zajednice Republike Srbije razvoju ovih istraživanja, ne samo kroz osvetljavanje dela slike graditeljskog, pa i društveno-ekonomskog razvoja prostora centralnog Balkana u periodu od I do VI veka nove ere, već i tradicionalnog graditeljstva na predmetnoj teritoriji uopšte. Osim istraživačkog cilja projekta, kao jednako važan je bio onaj usmeren na praktičnu arhitektonsku konzervaciju, odnosno direktnu primenu naučnih rezultata projekta u procesima očuvanja istorijskih građevina u Srbiji, u skladu sa međunarodnim dokumentima iz oblasti zaštite kulturnog nasleđa.
PB  - Beograd : Arheološki institut
PB  - Beograd : Institut za ispitivanje materijala
T1  - Istorijski malteri : od karakterizacije do konzervacije
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1613
ER  - 

@book{
author = "Delić-Nikolić, Ivana and Miličić, Ljiljana and Nikolić, Emilija",
year = "2024",
abstract = "Publikacija Istorijski malteri – od karakterizacije do konzervacije predstavlja jedan od rezultata projekta Mortar Design for Conservation – Danube Roman Frontier 2000 Years After (MoDeCo2000), koji je finansirao Fond za nauku Republike Srbije od 2020. do 2022. godine kroz program PROMIS. Projekat je sproveden u saradnji Arheološkog instituta, Tehnološkog fakulteta Novi Sad Univerziteta u Novom Sadu i Instituta za ispitivanje materijala. Tema projekta su krečni malteri građevina podignutih u periodu od I do VI veka na delu dunavskog limesa koji se nalazio na teritoriji današnje Republike Srbije. 
U Srbiji se nalaze ostaci brojnih građevina iz svih istorijskih perioda, ali malteri ugrađeni u njihove strukture do sada nisu bili predmet sistematskog proučavanja. Period čiji je razvoj graditeljstva najdirektnije bio uslovljen razvojem pripreme i primene krečnog maltera predstavlja vreme rimske dominacije. Kroz projekat MoDeCo2000 sprovedeno je istraživanje graditeljstva nastalog tokom ovog perioda na teritoriji dunavskog limesa – granice Rimskog carstva na reci Dunav. S obzirom na to da su rimski krečni malteri u svetu decenijama predmet brojnih naučnih projekata, MoDeCo2000 predstavlja važan doprinos naučne zajednice Republike Srbije razvoju ovih istraživanja, ne samo kroz osvetljavanje dela slike graditeljskog, pa i društveno-ekonomskog razvoja prostora centralnog Balkana u periodu od I do VI veka nove ere, već i tradicionalnog graditeljstva na predmetnoj teritoriji uopšte. Osim istraživačkog cilja projekta, kao jednako važan je bio onaj usmeren na praktičnu arhitektonsku konzervaciju, odnosno direktnu primenu naučnih rezultata projekta u procesima očuvanja istorijskih građevina u Srbiji, u skladu sa međunarodnim dokumentima iz oblasti zaštite kulturnog nasleđa.",
publisher = "Beograd : Arheološki institut, Beograd : Institut za ispitivanje materijala",
title = "Istorijski malteri : od karakterizacije do konzervacije",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1613"
}

Delić-Nikolić, I., Miličić, L.,& Nikolić, E.. (2024). Istorijski malteri : od karakterizacije do konzervacije. 
Beograd : Arheološki institut..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1613

Delić-Nikolić I, Miličić L, Nikolić E. Istorijski malteri : od karakterizacije do konzervacije. 2024;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1613 .

Delić-Nikolić, Ivana, Miličić, Ljiljana, Nikolić, Emilija, "Istorijski malteri : od karakterizacije do konzervacije" (2024),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1613 .

TY  - JOUR
AU  - Pilipović, Sanja
PY  - 2024
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/1609
AB  - A fragment of a Roman marble monument with a relief of the head of
Medusa was incorporated as spolia into the church of St. Nicholas in the monastery
of Nimnik. In paper indicates the possibility that the spoil was part of the lid of a sarcophagus. The characteristics of this presumed sarcophagus are reviewed, as well as
analogies, the workshops in which it might have created, and its importance in relation
to other marble sarcophagi from Viminacium, preserved today.
PB  - NOUS Publishers LTD, Sofia
T2  - Archaeologia Bulgarica
T1  - A Marble Sarcophagus Lid Fragment with Gorgoneion: Viminacium Spoil in Nimnik Monastery
EP  - 40
IS  - 1
SP  - 27
VL  - 28
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1609
ER  - 

@article{
author = "Pilipović, Sanja",
year = "2024",
abstract = "A fragment of a Roman marble monument with a relief of the head of
Medusa was incorporated as spolia into the church of St. Nicholas in the monastery
of Nimnik. In paper indicates the possibility that the spoil was part of the lid of a sarcophagus. The characteristics of this presumed sarcophagus are reviewed, as well as
analogies, the workshops in which it might have created, and its importance in relation
to other marble sarcophagi from Viminacium, preserved today.",
publisher = "NOUS Publishers LTD, Sofia",
journal = "Archaeologia Bulgarica",
title = "A Marble Sarcophagus Lid Fragment with Gorgoneion: Viminacium Spoil in Nimnik Monastery",
pages = "40-27",
number = "1",
volume = "28",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1609"
}

Pilipović, S.. (2024). A Marble Sarcophagus Lid Fragment with Gorgoneion: Viminacium Spoil in Nimnik Monastery. in Archaeologia Bulgarica
NOUS Publishers LTD, Sofia., 28(1), 27-40.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1609

Pilipović S. A Marble Sarcophagus Lid Fragment with Gorgoneion: Viminacium Spoil in Nimnik Monastery. in Archaeologia Bulgarica. 2024;28(1):27-40.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1609 .

Pilipović, Sanja, "A Marble Sarcophagus Lid Fragment with Gorgoneion: Viminacium Spoil in Nimnik Monastery" in Archaeologia Bulgarica, 28, no. 1 (2024):27-40,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1609 .

TY  - JOUR
AU  - Antonio, Margaret L
AU  - Weiß, Clemens L
AU  - Gao, Ziyue
AU  - Sawyer, Susanna
AU  - Oberreiter, Victoria
AU  - Moots, Hannah M
AU  - Spence, Jeffrey P
AU  - Cheronet, Olivia
AU  - Zagorc, Brina
AU  - Praxmarer, Elisa
AU  - Özdoğan, Kadir Toykan
AU  - Demetz, Lea
AU  - Gelabert, Pere
AU  - Fernandes, Daniel
AU  - Lucci, Michaela
AU  - Alihodžić, Timka
AU  - Amrani, Selma
AU  - Avetisyan, Pavel
AU  - Baillif-Ducros, Christèle
AU  - Bedić, Željka
AU  - Bertrand, Audrey
AU  - Bilić, Maja
AU  - Bondioli, Luca
AU  - Borówka, Paulina
AU  - Botte, Emmanuel
AU  - Burmaz, Josip
AU  - Bužanić, Domagoj
AU  - Candilio, Francesca
AU  - Cvetko, Mirna
AU  - De Angelis, Daniela
AU  - Drnić, Ivan
AU  - Elschek, Kristián
AU  - Fantar, Mounir
AU  - Gaspari, Andrej
AU  - Gasperetti, Gabriella
AU  - Genchi, Francesco
AU  - Golubović, Snežana
AU  - Hukeľová, Zuzana
AU  - Jankauskas, Rimantas
AU  - Vučković, Kristina Jelinčić
AU  - Jeremić, Gordana
AU  - Kaić, Iva
AU  - Kazek, Kevin
AU  - Khachatryan, Hamazasp
AU  - Khudaverdyan, Anahit
AU  - Kirchengast, Sylvia
AU  - Korać, Miomir
AU  - Kozlowski, Valérie
AU  - Krošláková, Mária
AU  - Kušan Špalj, Dora
AU  - La Pastina, Francesco
AU  - Laguardia, Marie
AU  - Legrand, Sandra
AU  - Leleković, Tino
AU  - Leskovar, Tamara
AU  - Lorkiewicz, Wiesław
AU  - Los, Dženi
AU  - Silva, Ana Maria
AU  - Masaryk, Rene
AU  - Matijević, Vinka
AU  - Cherifi, Yahia Mehdi Seddik
AU  - Meyer, Nicolas
AU  - Mikić, Ilija
AU  - Miladinović-Radmilović, Nataša
AU  - Milošević Zakić, Branka
AU  - Nacouzi, Lina
AU  - Natuniewicz-Sekuła, Magdalena
AU  - Nava, Alessia
AU  - Neugebauer-Maresch, Christine
AU  - Nováček, Jan
AU  - Osterholtz, Anna
AU  - Paige, Julianne
AU  - Paraman, Lujana
AU  - Pieri, Dominique
AU  - Pieta, Karol
AU  - Pop-Lazić, Stefan
AU  - Ruttkay, Matej
AU  - Sanader, Mirjana
AU  - Sołtysiak, Arkadiusz
AU  - Sperduti, Alessandra
AU  - Stankovic Pesterac, Tijana
AU  - Teschler-Nicola, Maria
AU  - Teul, Iwona
AU  - Tončinić, Domagoj
AU  - Trapp, Julien
AU  - Vulović, Dragana
AU  - Waliszewski, Tomasz
AU  - Walter, Diethard
AU  - Živanović, Miloš
AU  - Filah, Mohamed el Mostefa
AU  - Čaušević-Bully, Morana
AU  - Šlaus, Mario
AU  - Borić, Dušan
AU  - Novak, Mario
AU  - Coppa, Alfredo
AU  - Pinhasi, Ron
AU  - Pritchard, Jonathan K
PY  - 2024
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/1607
AB  - Ancient DNA research in the past decade has revealed that European population structure changed dramatically in the prehistoric period (14,000–3000 years before present, YBP), reflecting the widespread introduction of Neolithic farmer and Bronze Age Steppe ancestries. However, little is known about how population structure changed from the historical period onward (3000 YBP - present). To address this, we collected whole genomes from 204 individuals from Europe and the Mediterranean, many of which are the first historical period genomes from their region (e.g. Armenia and France). We found that most regions show remarkable inter-individual heterogeneity. At least 7% of historical individuals carry ancestry uncommon in the region where they were sampled, some indicating cross-Mediterranean contacts. Despite this high level of mobility, overall population structure across western Eurasia is relatively stable through the historical period up to the present, mirroring geography. We show that, under standard population genetics models with local panmixia, the observed level of dispersal would lead to a collapse of population structure. Persistent population structure thus suggests a lower effective migration rate than indicated by the observed dispersal. We hypothesize that this phenomenon can be explained by extensive transient dispersal arising from drastically improved transportation networks and the Roman Empire’s mobilization of people for trade, labor, and military. This work highlights the utility of ancient DNA in elucidating finer scale human population dynamics in recent history.
PB  - eLife Sciences Publications, Ltd
T2  - eLife
T1  - Stable population structure in Europe since the Iron Age, despite high mobility
SP  - 79714
VL  - 13
DO  - 10.7554/eLife.79714
ER  - 

@article{
author = "Antonio, Margaret L and Weiß, Clemens L and Gao, Ziyue and Sawyer, Susanna and Oberreiter, Victoria and Moots, Hannah M and Spence, Jeffrey P and Cheronet, Olivia and Zagorc, Brina and Praxmarer, Elisa and Özdoğan, Kadir Toykan and Demetz, Lea and Gelabert, Pere and Fernandes, Daniel and Lucci, Michaela and Alihodžić, Timka and Amrani, Selma and Avetisyan, Pavel and Baillif-Ducros, Christèle and Bedić, Željka and Bertrand, Audrey and Bilić, Maja and Bondioli, Luca and Borówka, Paulina and Botte, Emmanuel and Burmaz, Josip and Bužanić, Domagoj and Candilio, Francesca and Cvetko, Mirna and De Angelis, Daniela and Drnić, Ivan and Elschek, Kristián and Fantar, Mounir and Gaspari, Andrej and Gasperetti, Gabriella and Genchi, Francesco and Golubović, Snežana and Hukeľová, Zuzana and Jankauskas, Rimantas and Vučković, Kristina Jelinčić and Jeremić, Gordana and Kaić, Iva and Kazek, Kevin and Khachatryan, Hamazasp and Khudaverdyan, Anahit and Kirchengast, Sylvia and Korać, Miomir and Kozlowski, Valérie and Krošláková, Mária and Kušan Špalj, Dora and La Pastina, Francesco and Laguardia, Marie and Legrand, Sandra and Leleković, Tino and Leskovar, Tamara and Lorkiewicz, Wiesław and Los, Dženi and Silva, Ana Maria and Masaryk, Rene and Matijević, Vinka and Cherifi, Yahia Mehdi Seddik and Meyer, Nicolas and Mikić, Ilija and Miladinović-Radmilović, Nataša and Milošević Zakić, Branka and Nacouzi, Lina and Natuniewicz-Sekuła, Magdalena and Nava, Alessia and Neugebauer-Maresch, Christine and Nováček, Jan and Osterholtz, Anna and Paige, Julianne and Paraman, Lujana and Pieri, Dominique and Pieta, Karol and Pop-Lazić, Stefan and Ruttkay, Matej and Sanader, Mirjana and Sołtysiak, Arkadiusz and Sperduti, Alessandra and Stankovic Pesterac, Tijana and Teschler-Nicola, Maria and Teul, Iwona and Tončinić, Domagoj and Trapp, Julien and Vulović, Dragana and Waliszewski, Tomasz and Walter, Diethard and Živanović, Miloš and Filah, Mohamed el Mostefa and Čaušević-Bully, Morana and Šlaus, Mario and Borić, Dušan and Novak, Mario and Coppa, Alfredo and Pinhasi, Ron and Pritchard, Jonathan K",
year = "2024",
abstract = "Ancient DNA research in the past decade has revealed that European population structure changed dramatically in the prehistoric period (14,000–3000 years before present, YBP), reflecting the widespread introduction of Neolithic farmer and Bronze Age Steppe ancestries. However, little is known about how population structure changed from the historical period onward (3000 YBP - present). To address this, we collected whole genomes from 204 individuals from Europe and the Mediterranean, many of which are the first historical period genomes from their region (e.g. Armenia and France). We found that most regions show remarkable inter-individual heterogeneity. At least 7% of historical individuals carry ancestry uncommon in the region where they were sampled, some indicating cross-Mediterranean contacts. Despite this high level of mobility, overall population structure across western Eurasia is relatively stable through the historical period up to the present, mirroring geography. We show that, under standard population genetics models with local panmixia, the observed level of dispersal would lead to a collapse of population structure. Persistent population structure thus suggests a lower effective migration rate than indicated by the observed dispersal. We hypothesize that this phenomenon can be explained by extensive transient dispersal arising from drastically improved transportation networks and the Roman Empire’s mobilization of people for trade, labor, and military. This work highlights the utility of ancient DNA in elucidating finer scale human population dynamics in recent history.",
publisher = "eLife Sciences Publications, Ltd",
journal = "eLife",
title = "Stable population structure in Europe since the Iron Age, despite high mobility",
pages = "79714",
volume = "13",
doi = "10.7554/eLife.79714"
}

Antonio, M. L., Weiß, C. L., Gao, Z., Sawyer, S., Oberreiter, V., Moots, H. M., Spence, J. P., Cheronet, O., Zagorc, B., Praxmarer, E., Özdoğan, K. T., Demetz, L., Gelabert, P., Fernandes, D., Lucci, M., Alihodžić, T., Amrani, S., Avetisyan, P., Baillif-Ducros, C., Bedić, Ž., Bertrand, A., Bilić, M., Bondioli, L., Borówka, P., Botte, E., Burmaz, J., Bužanić, D., Candilio, F., Cvetko, M., De Angelis, D., Drnić, I., Elschek, K., Fantar, M., Gaspari, A., Gasperetti, G., Genchi, F., Golubović, S., Hukeľová, Z., Jankauskas, R., Vučković, K. J., Jeremić, G., Kaić, I., Kazek, K., Khachatryan, H., Khudaverdyan, A., Kirchengast, S., Korać, M., Kozlowski, V., Krošláková, M., Kušan Špalj, D., La Pastina, F., Laguardia, M., Legrand, S., Leleković, T., Leskovar, T., Lorkiewicz, W., Los, D., Silva, A. M., Masaryk, R., Matijević, V., Cherifi, Y. M. S., Meyer, N., Mikić, I., Miladinović-Radmilović, N., Milošević Zakić, B., Nacouzi, L., Natuniewicz-Sekuła, M., Nava, A., Neugebauer-Maresch, C., Nováček, J., Osterholtz, A., Paige, J., Paraman, L., Pieri, D., Pieta, K., Pop-Lazić, S., Ruttkay, M., Sanader, M., Sołtysiak, A., Sperduti, A., Stankovic Pesterac, T., Teschler-Nicola, M., Teul, I., Tončinić, D., Trapp, J., Vulović, D., Waliszewski, T., Walter, D., Živanović, M., Filah, M. e. M., Čaušević-Bully, M., Šlaus, M., Borić, D., Novak, M., Coppa, A., Pinhasi, R.,& Pritchard, J. K.. (2024). Stable population structure in Europe since the Iron Age, despite high mobility. in eLife
eLife Sciences Publications, Ltd., 13, 79714.
https://doi.org/10.7554/eLife.79714

Antonio ML, Weiß CL, Gao Z, Sawyer S, Oberreiter V, Moots HM, Spence JP, Cheronet O, Zagorc B, Praxmarer E, Özdoğan KT, Demetz L, Gelabert P, Fernandes D, Lucci M, Alihodžić T, Amrani S, Avetisyan P, Baillif-Ducros C, Bedić Ž, Bertrand A, Bilić M, Bondioli L, Borówka P, Botte E, Burmaz J, Bužanić D, Candilio F, Cvetko M, De Angelis D, Drnić I, Elschek K, Fantar M, Gaspari A, Gasperetti G, Genchi F, Golubović S, Hukeľová Z, Jankauskas R, Vučković KJ, Jeremić G, Kaić I, Kazek K, Khachatryan H, Khudaverdyan A, Kirchengast S, Korać M, Kozlowski V, Krošláková M, Kušan Špalj D, La Pastina F, Laguardia M, Legrand S, Leleković T, Leskovar T, Lorkiewicz W, Los D, Silva AM, Masaryk R, Matijević V, Cherifi YMS, Meyer N, Mikić I, Miladinović-Radmilović N, Milošević Zakić B, Nacouzi L, Natuniewicz-Sekuła M, Nava A, Neugebauer-Maresch C, Nováček J, Osterholtz A, Paige J, Paraman L, Pieri D, Pieta K, Pop-Lazić S, Ruttkay M, Sanader M, Sołtysiak A, Sperduti A, Stankovic Pesterac T, Teschler-Nicola M, Teul I, Tončinić D, Trapp J, Vulović D, Waliszewski T, Walter D, Živanović M, Filah MEM, Čaušević-Bully M, Šlaus M, Borić D, Novak M, Coppa A, Pinhasi R, Pritchard JK. Stable population structure in Europe since the Iron Age, despite high mobility. in eLife. 2024;13:79714.
doi:10.7554/eLife.79714 .

Antonio, Margaret L, Weiß, Clemens L, Gao, Ziyue, Sawyer, Susanna, Oberreiter, Victoria, Moots, Hannah M, Spence, Jeffrey P, Cheronet, Olivia, Zagorc, Brina, Praxmarer, Elisa, Özdoğan, Kadir Toykan, Demetz, Lea, Gelabert, Pere, Fernandes, Daniel, Lucci, Michaela, Alihodžić, Timka, Amrani, Selma, Avetisyan, Pavel, Baillif-Ducros, Christèle, Bedić, Željka, Bertrand, Audrey, Bilić, Maja, Bondioli, Luca, Borówka, Paulina, Botte, Emmanuel, Burmaz, Josip, Bužanić, Domagoj, Candilio, Francesca, Cvetko, Mirna, De Angelis, Daniela, Drnić, Ivan, Elschek, Kristián, Fantar, Mounir, Gaspari, Andrej, Gasperetti, Gabriella, Genchi, Francesco, Golubović, Snežana, Hukeľová, Zuzana, Jankauskas, Rimantas, Vučković, Kristina Jelinčić, Jeremić, Gordana, Kaić, Iva, Kazek, Kevin, Khachatryan, Hamazasp, Khudaverdyan, Anahit, Kirchengast, Sylvia, Korać, Miomir, Kozlowski, Valérie, Krošláková, Mária, Kušan Špalj, Dora, La Pastina, Francesco, Laguardia, Marie, Legrand, Sandra, Leleković, Tino, Leskovar, Tamara, Lorkiewicz, Wiesław, Los, Dženi, Silva, Ana Maria, Masaryk, Rene, Matijević, Vinka, Cherifi, Yahia Mehdi Seddik, Meyer, Nicolas, Mikić, Ilija, Miladinović-Radmilović, Nataša, Milošević Zakić, Branka, Nacouzi, Lina, Natuniewicz-Sekuła, Magdalena, Nava, Alessia, Neugebauer-Maresch, Christine, Nováček, Jan, Osterholtz, Anna, Paige, Julianne, Paraman, Lujana, Pieri, Dominique, Pieta, Karol, Pop-Lazić, Stefan, Ruttkay, Matej, Sanader, Mirjana, Sołtysiak, Arkadiusz, Sperduti, Alessandra, Stankovic Pesterac, Tijana, Teschler-Nicola, Maria, Teul, Iwona, Tončinić, Domagoj, Trapp, Julien, Vulović, Dragana, Waliszewski, Tomasz, Walter, Diethard, Živanović, Miloš, Filah, Mohamed el Mostefa, Čaušević-Bully, Morana, Šlaus, Mario, Borić, Dušan, Novak, Mario, Coppa, Alfredo, Pinhasi, Ron, Pritchard, Jonathan K, "Stable population structure in Europe since the Iron Age, despite high mobility" in eLife, 13 (2024):79714,
https://doi.org/10.7554/eLife.79714 . .

TY  - CONF
AU  - Mladenović, Teodora
AU  - Mladenović, Mladen
AU  - Kajtez, Irina
AU  - Vidosavljević, Vladan
PY  - 2024
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/1588
AB  - Since the late 14th century, throughout the Modern period, the Ottoman conquest of Serbia led to the devastation and desecration of churches and monasteries, looting of their assets, and the conversion of some sacred Christian sites into mosques. Despite this, the Serbian Orthodox Church persisted and even expanded during the late 15th and early 16th centuries. While some monasteries fell into disrepair, others prospered, such as the St. Barbara Monastery, located on Reljina Gradina near Novi Pazar (Southwestern Serbia). Based on written sources, the monastery was built during the 16th century, which was proved by archaeological excavations. It was burned down at the end of the 17th century. The excavations have also confirmed an older Medieval necropolis beneath the monastery buildings. The monastery consists of the church, east and west blocks of buildings, and a surrounding wall. It also includes a well, refectory, and kitchen. During the excavations in 2022 and 2023, a small surface in the western part within and outside of the churchyard was excavated. Archaeological material of the 16th and 17th centuries was not abundant, consisting mostly of kitchen and tableware, and less numerous small finds and faunal remains. This paper aims to present faunal analysis results from St. Barbara Monastery, and reveal the dietary habits and characteristics of everyday life of monastery inhabitants from a zooarchaeological perspective. The analysis suggests that domestic animal meat and fish were predominantly consumed. Caprine remains were the most abundant, as the most significant source for exploitation of primary and secondary products. Albeit small, the faunal assemblage from a few contexts of St. Barbara uncovered by now is significant since it is the only known Modern period monastery faunal collection from the territory of Serbia.
PB  - Barcelona : University of Barcelona
PB  - Tarragona : University Rovira i Virgili
PB  - Barcelona : Royal Monastery of Santa Maria de Pedralbes
C3  - MonBones – Reconstructing Past Monastic Life. Inferences from Archaeological, Bioanthropological and Documentary Perspectives, 25-26th January, Barcelona, Spain
T1  - An Insight into Dietary Habits of St. Barbara Monastery (Southwestern Serbia) During the Early Modern Period: A Zooarchaeological Perspective
EP  - 44
SP  - 44
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1588
ER  - 

@conference{
author = "Mladenović, Teodora and Mladenović, Mladen and Kajtez, Irina and Vidosavljević, Vladan",
year = "2024",
abstract = "Since the late 14th century, throughout the Modern period, the Ottoman conquest of Serbia led to the devastation and desecration of churches and monasteries, looting of their assets, and the conversion of some sacred Christian sites into mosques. Despite this, the Serbian Orthodox Church persisted and even expanded during the late 15th and early 16th centuries. While some monasteries fell into disrepair, others prospered, such as the St. Barbara Monastery, located on Reljina Gradina near Novi Pazar (Southwestern Serbia). Based on written sources, the monastery was built during the 16th century, which was proved by archaeological excavations. It was burned down at the end of the 17th century. The excavations have also confirmed an older Medieval necropolis beneath the monastery buildings. The monastery consists of the church, east and west blocks of buildings, and a surrounding wall. It also includes a well, refectory, and kitchen. During the excavations in 2022 and 2023, a small surface in the western part within and outside of the churchyard was excavated. Archaeological material of the 16th and 17th centuries was not abundant, consisting mostly of kitchen and tableware, and less numerous small finds and faunal remains. This paper aims to present faunal analysis results from St. Barbara Monastery, and reveal the dietary habits and characteristics of everyday life of monastery inhabitants from a zooarchaeological perspective. The analysis suggests that domestic animal meat and fish were predominantly consumed. Caprine remains were the most abundant, as the most significant source for exploitation of primary and secondary products. Albeit small, the faunal assemblage from a few contexts of St. Barbara uncovered by now is significant since it is the only known Modern period monastery faunal collection from the territory of Serbia.",
publisher = "Barcelona : University of Barcelona, Tarragona : University Rovira i Virgili, Barcelona : Royal Monastery of Santa Maria de Pedralbes",
journal = "MonBones – Reconstructing Past Monastic Life. Inferences from Archaeological, Bioanthropological and Documentary Perspectives, 25-26th January, Barcelona, Spain",
title = "An Insight into Dietary Habits of St. Barbara Monastery (Southwestern Serbia) During the Early Modern Period: A Zooarchaeological Perspective",
pages = "44-44",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1588"
}

Mladenović, T., Mladenović, M., Kajtez, I.,& Vidosavljević, V.. (2024). An Insight into Dietary Habits of St. Barbara Monastery (Southwestern Serbia) During the Early Modern Period: A Zooarchaeological Perspective. in MonBones – Reconstructing Past Monastic Life. Inferences from Archaeological, Bioanthropological and Documentary Perspectives, 25-26th January, Barcelona, Spain
Barcelona : University of Barcelona., 44-44.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1588

Mladenović T, Mladenović M, Kajtez I, Vidosavljević V. An Insight into Dietary Habits of St. Barbara Monastery (Southwestern Serbia) During the Early Modern Period: A Zooarchaeological Perspective. in MonBones – Reconstructing Past Monastic Life. Inferences from Archaeological, Bioanthropological and Documentary Perspectives, 25-26th January, Barcelona, Spain. 2024;:44-44.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1588 .

Mladenović, Teodora, Mladenović, Mladen, Kajtez, Irina, Vidosavljević, Vladan, "An Insight into Dietary Habits of St. Barbara Monastery (Southwestern Serbia) During the Early Modern Period: A Zooarchaeological Perspective" in MonBones – Reconstructing Past Monastic Life. Inferences from Archaeological, Bioanthropological and Documentary Perspectives, 25-26th January, Barcelona, Spain (2024):44-44,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1588 .

TY  - CONF
AU  - Vitezović, Selena
AU  - Dimić, Vidan
AU  - Mihailovic, Danica
AU  - Antonović, Dragana
PY  - 2023-12
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/1331
AB  - The area of the Rudnik (rudnik=mine) in central Serbia is the second major volcanic area in central Serbia, exploited today for variety of raw materials, which were also exploited by numerous past communities. Historical and archaeological record showed intensive activities especially during medieval and pre-modern times, regarding exploitation of various ores, such as silver and lead. 
The riches of the Rudnik mountain were exploited in prehistory as well. On the slopes of the Prljuša mountain, a copper mine was discovered in 1980’s. It was briefly excavated in 1980’s, and systematic researches were initiated in 2011 by Institute of Archaeology and are still ongoing. Excavations revealed abundant evidence for malachite ore exploitation during the Bronze Age, and yielded numerous portable finds (in particular, stone hammer-axes), as well as the information that enabled the reconstruction of the ore extraction process. However, very little information is available regarding communities that exploited this mine, and also there is limited evidence for exploitation of other mineral resources in the area. This is why the Institute of Archaeology in Belgrade initiated systematic field reconnaissance with the main scope to search for sources of raw materials exploited in prehistory and associated settlements. 
Here will be presented the preliminary results of the 2021 field survey campaign, which included the areas of the municipalities of Kragujevac and Knić. Particularly interesting are results regarding three modern quarries and their adjacent areas – Ramaća, Rogojevac and Vučkovica. In the vicinity of Rogojevac and Vučkovica, traces of prehistoric inhabitation were found, while Ramaća, although noted previously in archaeological literature, did not yield any archaeological traces during this field survey campaign, and future plans include its revisiting.
PB  - Center for Prehistoric Research, Skopje, Northern Macedoni
C3  - 9th Conference PREHISTORY in the BALKANS, Center for Prehistoric Research, Skopje, Northern Macedonia, 13. Dec. 2023
T1  - Prehistory of the Rudnik mountain and its surroundings: field survey (campaign 2021)
EP  - 13
SP  - 13
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1331
ER  - 

@conference{
author = "Vitezović, Selena and Dimić, Vidan and Mihailovic, Danica and Antonović, Dragana",
year = "2023-12",
abstract = "The area of the Rudnik (rudnik=mine) in central Serbia is the second major volcanic area in central Serbia, exploited today for variety of raw materials, which were also exploited by numerous past communities. Historical and archaeological record showed intensive activities especially during medieval and pre-modern times, regarding exploitation of various ores, such as silver and lead. 
The riches of the Rudnik mountain were exploited in prehistory as well. On the slopes of the Prljuša mountain, a copper mine was discovered in 1980’s. It was briefly excavated in 1980’s, and systematic researches were initiated in 2011 by Institute of Archaeology and are still ongoing. Excavations revealed abundant evidence for malachite ore exploitation during the Bronze Age, and yielded numerous portable finds (in particular, stone hammer-axes), as well as the information that enabled the reconstruction of the ore extraction process. However, very little information is available regarding communities that exploited this mine, and also there is limited evidence for exploitation of other mineral resources in the area. This is why the Institute of Archaeology in Belgrade initiated systematic field reconnaissance with the main scope to search for sources of raw materials exploited in prehistory and associated settlements. 
Here will be presented the preliminary results of the 2021 field survey campaign, which included the areas of the municipalities of Kragujevac and Knić. Particularly interesting are results regarding three modern quarries and their adjacent areas – Ramaća, Rogojevac and Vučkovica. In the vicinity of Rogojevac and Vučkovica, traces of prehistoric inhabitation were found, while Ramaća, although noted previously in archaeological literature, did not yield any archaeological traces during this field survey campaign, and future plans include its revisiting.",
publisher = "Center for Prehistoric Research, Skopje, Northern Macedoni",
journal = "9th Conference PREHISTORY in the BALKANS, Center for Prehistoric Research, Skopje, Northern Macedonia, 13. Dec. 2023",
title = "Prehistory of the Rudnik mountain and its surroundings: field survey (campaign 2021)",
pages = "13-13",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1331"
}

Vitezović, S., Dimić, V., Mihailovic, D.,& Antonović, D.. (2023-12). Prehistory of the Rudnik mountain and its surroundings: field survey (campaign 2021). in 9th Conference PREHISTORY in the BALKANS, Center for Prehistoric Research, Skopje, Northern Macedonia, 13. Dec. 2023
Center for Prehistoric Research, Skopje, Northern Macedoni., 13-13.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1331

Vitezović S, Dimić V, Mihailovic D, Antonović D. Prehistory of the Rudnik mountain and its surroundings: field survey (campaign 2021). in 9th Conference PREHISTORY in the BALKANS, Center for Prehistoric Research, Skopje, Northern Macedonia, 13. Dec. 2023. 2023;:13-13.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1331 .

Vitezović, Selena, Dimić, Vidan, Mihailovic, Danica, Antonović, Dragana, "Prehistory of the Rudnik mountain and its surroundings: field survey (campaign 2021)" in 9th Conference PREHISTORY in the BALKANS, Center for Prehistoric Research, Skopje, Northern Macedonia, 13. Dec. 2023 (2023-12):13-13,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1331 .

TY  - CHAP
AU  - Bjelić, Igor
PY  - 2023
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/1628
AB  - У периоду IV и V века, током верских превирања унутар Римског царства, долази до покушаја римских царева да унутар Империје уреде однос друштва према паганским храмовима кроз законска акта. Нови пагански храмови се све ређе подижу, а према сведочењима античких аутора попут Амијана Марцелина и Зосима, све чешће долази до њиховог разграђивања и коришћења њиховог грађевинског материјала за подизање нових грађевина, међу којима су и античке цркве. Иако је коришћење грађевинског материјала са старијих објеката било познато и раније на територији царства, нагло ширење хришћанства убрзава и ову праксу чини много чешћом него што је то раније био случај. Почев од времена владавине Константина, сви друштвени слојеви царства користе старе паганске меморијалне споменике и храмове како би добили готов грађевински материјал за подизање нових дела монументалне архитектуре угледајући се, између осталог, и на самог цара. Већ Константинов син – Констанције II — био је принуђен да први донесе законе у покушају ограничавања и спречавања ове праксе, што ће бити практиковано и у наредном столећу. Збирка прописа Codex Thedosianus најрeчитији је пример такве законске праксе до V века. Неретко, поједине тачке закона се очигледно карактеришу амбивалетношћу по питању очувања храмова. Међутим, у периоду касне антике, ни сами цареви, као ни њихови претходници нису били изричити поштоваоци својих закона, већ је примена о заштити паганских храмова често зависила од локалних прилика и политичко-религиозних веза са двором.
AB  - The period of religious turmoil within the Roman Empire, in the 4th and 5th centuries, contributed that new pagan temples were being less and less erected, while, according to the ancient written sources, their dismantling was more and more common. This situation urged Roman Emperors to try to regulate through legal acts the society’s attitude towards pagan temples within the Empire. The collection of regulations Codex Theodosianus is the most eloquent testimony of such legal practice until the 5th century. However, since the emperors rely more and more on the increasingly pronounced power of the Christian church, their relationship, even through legal acts, is characterized by great caution towards addressing the afore-mentioned community. Certain articles of the law are often characterized by ambivalence regarding the preservation of temples. However, in the period of late antiquity, neither the emperors nor their subjects were strict observers of their laws, but the application of laws on the protection of pagan temples often depended on local conditions and political-religious ties with the court.
PB  - Београд : Археолошки институт
PB  - Књажевац : Завичајни музеј Књажевац
T2  - Утицај римског права у касној антици и средњем веку - историјски извори и археолошки трагови
T1  - Разградња паганских храмова у римским законским актима и у пракси - период од Константина до Теодосија I
EP  - 43
SP  - 33
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1628
ER  - 

@inbook{
author = "Bjelić, Igor",
year = "2023",
abstract = "У периоду IV и V века, током верских превирања унутар Римског царства, долази до покушаја римских царева да унутар Империје уреде однос друштва према паганским храмовима кроз законска акта. Нови пагански храмови се све ређе подижу, а према сведочењима античких аутора попут Амијана Марцелина и Зосима, све чешће долази до њиховог разграђивања и коришћења њиховог грађевинског материјала за подизање нових грађевина, међу којима су и античке цркве. Иако је коришћење грађевинског материјала са старијих објеката било познато и раније на територији царства, нагло ширење хришћанства убрзава и ову праксу чини много чешћом него што је то раније био случај. Почев од времена владавине Константина, сви друштвени слојеви царства користе старе паганске меморијалне споменике и храмове како би добили готов грађевински материјал за подизање нових дела монументалне архитектуре угледајући се, између осталог, и на самог цара. Већ Константинов син – Констанције II — био је принуђен да први донесе законе у покушају ограничавања и спречавања ове праксе, што ће бити практиковано и у наредном столећу. Збирка прописа Codex Thedosianus најрeчитији је пример такве законске праксе до V века. Неретко, поједине тачке закона се очигледно карактеришу амбивалетношћу по питању очувања храмова. Међутим, у периоду касне антике, ни сами цареви, као ни њихови претходници нису били изричити поштоваоци својих закона, већ је примена о заштити паганских храмова често зависила од локалних прилика и политичко-религиозних веза са двором., The period of religious turmoil within the Roman Empire, in the 4th and 5th centuries, contributed that new pagan temples were being less and less erected, while, according to the ancient written sources, their dismantling was more and more common. This situation urged Roman Emperors to try to regulate through legal acts the society’s attitude towards pagan temples within the Empire. The collection of regulations Codex Theodosianus is the most eloquent testimony of such legal practice until the 5th century. However, since the emperors rely more and more on the increasingly pronounced power of the Christian church, their relationship, even through legal acts, is characterized by great caution towards addressing the afore-mentioned community. Certain articles of the law are often characterized by ambivalence regarding the preservation of temples. However, in the period of late antiquity, neither the emperors nor their subjects were strict observers of their laws, but the application of laws on the protection of pagan temples often depended on local conditions and political-religious ties with the court.",
publisher = "Београд : Археолошки институт, Књажевац : Завичајни музеј Књажевац",
journal = "Утицај римског права у касној антици и средњем веку - историјски извори и археолошки трагови",
booktitle = "Разградња паганских храмова у римским законским актима и у пракси - период од Константина до Теодосија I",
pages = "43-33",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1628"
}

Bjelić, I.. (2023). Разградња паганских храмова у римским законским актима и у пракси - период од Константина до Теодосија I. in Утицај римског права у касној антици и средњем веку - историјски извори и археолошки трагови
Београд : Археолошки институт., 33-43.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1628

Bjelić I. Разградња паганских храмова у римским законским актима и у пракси - период од Константина до Теодосија I. in Утицај римског права у касној антици и средњем веку - историјски извори и археолошки трагови. 2023;:33-43.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1628 .

Bjelić, Igor, "Разградња паганских храмова у римским законским актима и у пракси - период од Константина до Теодосија I" in Утицај римског права у касној антици и средњем веку - историјски извори и археолошки трагови (2023):33-43,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1628 .

TY  - CHAP
AU  - Bogdanović, Ivan
AU  - Stojić, Goran
AU  - Jevtović, Ljubomir
PY  - 2023
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/1488
AB  - Obimna zaštitna arheološka iskopavanja na prostoru viminacijumskog legijskog utvrđenja vršena su od 2016. do 2018. godine. Ovi radovi bili su usmereni na fortifikacioni sistem u severozapadnom delu logora. Od kraja 2018. i tokom 2019. godine vrše se sistematska iskopavanja u unutrašnjosti severozapadnog dela utvrđenja (Sektor I). Navedenim istraživanjima definisane su dve osnovne faze izgradnje kastruma. Prvu fazu, koja se datuje u poslednje decenije 1. veka, odlikuje utvrđenje rađeno crvenkom,3 dok drugoj fazi, datovanoj u 2. vek, odgovara logor izgrađen od škriljca i krečnjaka. Tokom druge faze uočava se nekoliko etapa u izgradnji, koje se prate do početka 4. veka.
PB  - Beograd : Arheološki Institut
T2  - Arheologija u Srbiji: projekti Arheološkog instituta u 2020. godini
T1  - Legijski logor u Viminacijumu: istraživanja severnog dela utvrđenja u 2020. godini
EP  - 71
SP  - 49
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1488
ER  - 

@inbook{
author = "Bogdanović, Ivan and Stojić, Goran and Jevtović, Ljubomir",
year = "2023",
abstract = "Obimna zaštitna arheološka iskopavanja na prostoru viminacijumskog legijskog utvrđenja vršena su od 2016. do 2018. godine. Ovi radovi bili su usmereni na fortifikacioni sistem u severozapadnom delu logora. Od kraja 2018. i tokom 2019. godine vrše se sistematska iskopavanja u unutrašnjosti severozapadnog dela utvrđenja (Sektor I). Navedenim istraživanjima definisane su dve osnovne faze izgradnje kastruma. Prvu fazu, koja se datuje u poslednje decenije 1. veka, odlikuje utvrđenje rađeno crvenkom,3 dok drugoj fazi, datovanoj u 2. vek, odgovara logor izgrađen od škriljca i krečnjaka. Tokom druge faze uočava se nekoliko etapa u izgradnji, koje se prate do početka 4. veka.",
publisher = "Beograd : Arheološki Institut",
journal = "Arheologija u Srbiji: projekti Arheološkog instituta u 2020. godini",
booktitle = "Legijski logor u Viminacijumu: istraživanja severnog dela utvrđenja u 2020. godini",
pages = "71-49",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1488"
}

Bogdanović, I., Stojić, G.,& Jevtović, L.. (2023). Legijski logor u Viminacijumu: istraživanja severnog dela utvrđenja u 2020. godini. in Arheologija u Srbiji: projekti Arheološkog instituta u 2020. godini
Beograd : Arheološki Institut., 49-71.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1488

Bogdanović I, Stojić G, Jevtović L. Legijski logor u Viminacijumu: istraživanja severnog dela utvrđenja u 2020. godini. in Arheologija u Srbiji: projekti Arheološkog instituta u 2020. godini. 2023;:49-71.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1488 .

Bogdanović, Ivan, Stojić, Goran, Jevtović, Ljubomir, "Legijski logor u Viminacijumu: istraživanja severnog dela utvrđenja u 2020. godini" in Arheologija u Srbiji: projekti Arheološkog instituta u 2020. godini (2023):49-71,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1488 .

TY  - CONF
AU  - Bogdanović, Ivan
PY  - 2023
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/1503
AB  - This paper deals with the Roman amphitheatres on the Danube limes. Some buildings are archaeologically attested, while others are assumed according to the appearance of the terrain, epigraphic data and particular archaeological finds. Besides a few inscriptions, the location and construction of the amphitheatres will be discussed, which is important for understanding who built and used these buildings.
PB  - Budapest : Institute of Archaeological Sciences Eötvös Loránd University
C3  - Water: Roman military, commercial and cultural contacts from the Middle Danube to the Black Sea
T1  - Roman amphitheatres, army and civilians on the Danube limes
EP  - 8
SP  - 8
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1503
ER  - 

@conference{
author = "Bogdanović, Ivan",
year = "2023",
abstract = "This paper deals with the Roman amphitheatres on the Danube limes. Some buildings are archaeologically attested, while others are assumed according to the appearance of the terrain, epigraphic data and particular archaeological finds. Besides a few inscriptions, the location and construction of the amphitheatres will be discussed, which is important for understanding who built and used these buildings.",
publisher = "Budapest : Institute of Archaeological Sciences Eötvös Loránd University",
journal = "Water: Roman military, commercial and cultural contacts from the Middle Danube to the Black Sea",
title = "Roman amphitheatres, army and civilians on the Danube limes",
pages = "8-8",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1503"
}

Bogdanović, I.. (2023). Roman amphitheatres, army and civilians on the Danube limes. in Water: Roman military, commercial and cultural contacts from the Middle Danube to the Black Sea
Budapest : Institute of Archaeological Sciences Eötvös Loránd University., 8-8.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1503

Bogdanović I. Roman amphitheatres, army and civilians on the Danube limes. in Water: Roman military, commercial and cultural contacts from the Middle Danube to the Black Sea. 2023;:8-8.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1503 .

Bogdanović, Ivan, "Roman amphitheatres, army and civilians on the Danube limes" in Water: Roman military, commercial and cultural contacts from the Middle Danube to the Black Sea (2023):8-8,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1503 .

TY  - CONF
AU  - Bogdanović, Ivan
PY  - 2023
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/1502
AB  - Viminacium is located in Serbia, at the confluence of the Mlava and Danube rivers. It was an important Roman military base and for most of its history it was home to the Legio VII Claudia. According to the recent archaeological excavations of the fortress, it was found that it lacks the Late Roman construction phase. Based on the destroyed walls and ramparts, the filled defensive ditch, the tombs and the buildings from the late Roman period, it can be assumed that the fortress was abandoned in the 4th century AD.
PB  - Constanta : Muzeul de Istorie Naţională şi Arheologie Constanţa
PB  - Constanta : Centrul de Studii ale Civilizațiilor Mării Negre
C3  - Sesiunea Ştiinţifică Internaţională PONTICA, Ediţia 56: Istorie şi arheologie în spaţiul vest-pontic: programe
T1  - They Were Gone Forever: Late Roman Graves in the Area of the Viminacium Legionary Fortress
EP  - 102
SP  - 102
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1502
ER  - 

@conference{
author = "Bogdanović, Ivan",
year = "2023",
abstract = "Viminacium is located in Serbia, at the confluence of the Mlava and Danube rivers. It was an important Roman military base and for most of its history it was home to the Legio VII Claudia. According to the recent archaeological excavations of the fortress, it was found that it lacks the Late Roman construction phase. Based on the destroyed walls and ramparts, the filled defensive ditch, the tombs and the buildings from the late Roman period, it can be assumed that the fortress was abandoned in the 4th century AD.",
publisher = "Constanta : Muzeul de Istorie Naţională şi Arheologie Constanţa, Constanta : Centrul de Studii ale Civilizațiilor Mării Negre",
journal = "Sesiunea Ştiinţifică Internaţională PONTICA, Ediţia 56: Istorie şi arheologie în spaţiul vest-pontic: programe",
title = "They Were Gone Forever: Late Roman Graves in the Area of the Viminacium Legionary Fortress",
pages = "102-102",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1502"
}

Bogdanović, I.. (2023). They Were Gone Forever: Late Roman Graves in the Area of the Viminacium Legionary Fortress. in Sesiunea Ştiinţifică Internaţională PONTICA, Ediţia 56: Istorie şi arheologie în spaţiul vest-pontic: programe
Constanta : Muzeul de Istorie Naţională şi Arheologie Constanţa., 102-102.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1502

Bogdanović I. They Were Gone Forever: Late Roman Graves in the Area of the Viminacium Legionary Fortress. in Sesiunea Ştiinţifică Internaţională PONTICA, Ediţia 56: Istorie şi arheologie în spaţiul vest-pontic: programe. 2023;:102-102.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1502 .

Bogdanović, Ivan, "They Were Gone Forever: Late Roman Graves in the Area of the Viminacium Legionary Fortress" in Sesiunea Ştiinţifică Internaţională PONTICA, Ediţia 56: Istorie şi arheologie în spaţiul vest-pontic: programe (2023):102-102,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1502 .

TY  - JOUR
AU  - Marković, Dimitrije
AU  - Savić, Milan
AU  - Bogdanović, Ivan
PY  - 2023
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/1327
AB  - During the excavations of
Viminacium in 2016, a red deer tibia, with what seemed like a trauma caused by a weapon, was found in the vicinity of the amphitheatre. Consequently, the aim of this research was to determine whether that was the case and to attempt to reconstruct the potential hunting moment. The analysis of the wound suggested that the animal was hit from its right side with a deltoid or leaf-type long-range weapon, such as throwing spears or arrows. The irregular shape of the trauma on the lateral side of the bone was due to the socket that went through it along with the tip of the weapon. Since this wound is located just beneath the knee of the deer, it would not have been enough to kill the animal instantly, but there are no indications of any bone healing, which leads to an assumption of multiple hits, and thus multiple huntsmen involved in the hunt, which was a common practice. There is also a possibility that this particular animal took part in a
venatio, that is, the beast hunt in the arena, since it was found in a trench related to the amphitheatre, alongside a large number of other wild animals, which undoubtedly participated in the spectacles.
PB  - Sofia : Nous Publishers Ltd
T2  - Archaeologia Bulgarica
T1  - Case of the Wounded Beast: a Red Deer Tibia with Projectile Trauma from Viminacium
EP  - 47
IS  - XXVII
SP  - 37
VL  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1327
ER  - 

@article{
author = "Marković, Dimitrije and Savić, Milan and Bogdanović, Ivan",
year = "2023",
abstract = "During the excavations of
Viminacium in 2016, a red deer tibia, with what seemed like a trauma caused by a weapon, was found in the vicinity of the amphitheatre. Consequently, the aim of this research was to determine whether that was the case and to attempt to reconstruct the potential hunting moment. The analysis of the wound suggested that the animal was hit from its right side with a deltoid or leaf-type long-range weapon, such as throwing spears or arrows. The irregular shape of the trauma on the lateral side of the bone was due to the socket that went through it along with the tip of the weapon. Since this wound is located just beneath the knee of the deer, it would not have been enough to kill the animal instantly, but there are no indications of any bone healing, which leads to an assumption of multiple hits, and thus multiple huntsmen involved in the hunt, which was a common practice. There is also a possibility that this particular animal took part in a
venatio, that is, the beast hunt in the arena, since it was found in a trench related to the amphitheatre, alongside a large number of other wild animals, which undoubtedly participated in the spectacles.",
publisher = "Sofia : Nous Publishers Ltd",
journal = "Archaeologia Bulgarica",
title = "Case of the Wounded Beast: a Red Deer Tibia with Projectile Trauma from Viminacium",
pages = "47-37",
number = "XXVII",
volume = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1327"
}

Marković, D., Savić, M.,& Bogdanović, I.. (2023). Case of the Wounded Beast: a Red Deer Tibia with Projectile Trauma from Viminacium. in Archaeologia Bulgarica
Sofia : Nous Publishers Ltd., 1(XXVII), 37-47.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1327

Marković D, Savić M, Bogdanović I. Case of the Wounded Beast: a Red Deer Tibia with Projectile Trauma from Viminacium. in Archaeologia Bulgarica. 2023;1(XXVII):37-47.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1327 .

Marković, Dimitrije, Savić, Milan, Bogdanović, Ivan, "Case of the Wounded Beast: a Red Deer Tibia with Projectile Trauma from Viminacium" in Archaeologia Bulgarica, 1, no. XXVII (2023):37-47,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1327 .

TY  - CHAP
AU  - Vitezović, Selena
PY  - 2023
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/730
AB  - The Neolithisation process marks one of the most dramatic changes in human past. The long history of research on the origins of the Neolithic way of life, its characteristics, and ways of spreading and adopting includes diverse theoretical and methodological frameworks. Differences in the focus of research may also be noted – while some studies emphasized the economy and subsistence, others paid more attention to the symbolic realms and cultural change. In recent decades, interdisciplinary approaches have brought new directions for research activities as well as new data, such as new, refined absolute dates, ancient DNA, and stable isotope analyses of human and animal remains. 
The Balkan area is particularly important for understanding the spread and adaptation of the so-called “Neolithic package,” with the first studies of the Balkan Early Neolithic conducted as early as the first decades of the 20th century. Recent studies demonstrated that there was a change in population during the Early Neolithic, limiting previous debates on the local vs. imported “Neolithic package,” but also raising questions about the mechanisms of spreading and adopting as well as adapting the Neolithic way of life. This paper will present a critical overview of some of the key studies of the Neolithisation process in prehistoric archaeology in Serbia, as well as current trends and possible future directions for research. One of the insufficiently explored topics is the characteristics and changes in the so-called “Neolithic package” and its adaptations that took place within the Balkan area – such as changes in technological choices, raw material selection and management, or changes in symbolic value and the meaning of some of the elements of material culture.
PB  - Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu
T2  - Archaeological Theory at the Edge(s)
T1  - Neolithisation of the Balkans: One hundred years of research
EP  - 54
SP  - 33
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_730
ER  - 

@inbook{
author = "Vitezović, Selena",
year = "2023",
abstract = "The Neolithisation process marks one of the most dramatic changes in human past. The long history of research on the origins of the Neolithic way of life, its characteristics, and ways of spreading and adopting includes diverse theoretical and methodological frameworks. Differences in the focus of research may also be noted – while some studies emphasized the economy and subsistence, others paid more attention to the symbolic realms and cultural change. In recent decades, interdisciplinary approaches have brought new directions for research activities as well as new data, such as new, refined absolute dates, ancient DNA, and stable isotope analyses of human and animal remains. 
The Balkan area is particularly important for understanding the spread and adaptation of the so-called “Neolithic package,” with the first studies of the Balkan Early Neolithic conducted as early as the first decades of the 20th century. Recent studies demonstrated that there was a change in population during the Early Neolithic, limiting previous debates on the local vs. imported “Neolithic package,” but also raising questions about the mechanisms of spreading and adopting as well as adapting the Neolithic way of life. This paper will present a critical overview of some of the key studies of the Neolithisation process in prehistoric archaeology in Serbia, as well as current trends and possible future directions for research. One of the insufficiently explored topics is the characteristics and changes in the so-called “Neolithic package” and its adaptations that took place within the Balkan area – such as changes in technological choices, raw material selection and management, or changes in symbolic value and the meaning of some of the elements of material culture.",
publisher = "Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu",
journal = "Archaeological Theory at the Edge(s)",
booktitle = "Neolithisation of the Balkans: One hundred years of research",
pages = "54-33",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_730"
}

Vitezović, S.. (2023). Neolithisation of the Balkans: One hundred years of research. in Archaeological Theory at the Edge(s)
Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu., 33-54.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_730

Vitezović S. Neolithisation of the Balkans: One hundred years of research. in Archaeological Theory at the Edge(s). 2023;:33-54.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_730 .

Vitezović, Selena, "Neolithisation of the Balkans: One hundred years of research" in Archaeological Theory at the Edge(s) (2023):33-54,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_730 .

TY  - CONF
AU  - Obradović, Djurdja
AU  - Dimitrijević, Ivana
AU  - Bulatović, Jelena
AU  - Filipović, Dragana
PY  - 2023
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/727
AB  - Architectural, artefactual and subsistence evidence from sites of the Late Neolithic Vinča culture network (5400-4500
BC) in southeast Europe suggests that the autonomous household was the basic socio-economic unit. Archaeological
reconstructions posit that one or several adjacent buildings define individual households, and that these (groups of)
structures were the context of economic, social and ritual activities. How/where/when these activities were conducted
was likely defined at the communal level, prescribed by supra-household social controls and embedded in ideological
framework. Although no clear indications of social stratification are observable at Vinča culture sites, some interhousehold status competition would have been present and was negotiated through mechanisms such as sharing and
exchange, and communal works and events, the latter, for instance, documented by the faunal evidence of feasting.
Within the community-wide pattern of behaviour that ensured cohesion, social differentiation could have been
maintained through household-specific food-related practices, food choices and culinary traditions. These could have
served to emphasise individual affinities and identities, to delineate the smallest social units, without damaging the
sense of community. As such, they may have even been encouraged. In this presentation, we look at the archaeobotanical
and zooarchaeological evidence of food production and consumption from a selection of Vinča culture households, and
reconstruct the sources of food, their origin and seasonality. We compare the observations for individual cases, in order
to identify potential inter-household differences in the choice and use of (key) resources. We speculate on what effect
such differences could have had on the social fabric of the community: whether through them the social bonds were
strengthened, undermined, or both; and whether this was of relevance in the context of the dissolution of the Vinča
culture.
PB  - Kiel : Kiel University Publishing
C3  - Kiel Conference 2023: Scales of Social, Environmental and Cultural Change in Past Societies, 13-18 March 2023, Kiel, Abstract book
T1  - Household-based food production and the social fabric in the Neolithic Vinča culture of the central Balkans
SP  - 46
DO  - 10.38071/2023-00120-3
ER  - 

@conference{
author = "Obradović, Djurdja and Dimitrijević, Ivana and Bulatović, Jelena and Filipović, Dragana",
year = "2023",
abstract = "Architectural, artefactual and subsistence evidence from sites of the Late Neolithic Vinča culture network (5400-4500
BC) in southeast Europe suggests that the autonomous household was the basic socio-economic unit. Archaeological
reconstructions posit that one or several adjacent buildings define individual households, and that these (groups of)
structures were the context of economic, social and ritual activities. How/where/when these activities were conducted
was likely defined at the communal level, prescribed by supra-household social controls and embedded in ideological
framework. Although no clear indications of social stratification are observable at Vinča culture sites, some interhousehold status competition would have been present and was negotiated through mechanisms such as sharing and
exchange, and communal works and events, the latter, for instance, documented by the faunal evidence of feasting.
Within the community-wide pattern of behaviour that ensured cohesion, social differentiation could have been
maintained through household-specific food-related practices, food choices and culinary traditions. These could have
served to emphasise individual affinities and identities, to delineate the smallest social units, without damaging the
sense of community. As such, they may have even been encouraged. In this presentation, we look at the archaeobotanical
and zooarchaeological evidence of food production and consumption from a selection of Vinča culture households, and
reconstruct the sources of food, their origin and seasonality. We compare the observations for individual cases, in order
to identify potential inter-household differences in the choice and use of (key) resources. We speculate on what effect
such differences could have had on the social fabric of the community: whether through them the social bonds were
strengthened, undermined, or both; and whether this was of relevance in the context of the dissolution of the Vinča
culture.",
publisher = "Kiel : Kiel University Publishing",
journal = "Kiel Conference 2023: Scales of Social, Environmental and Cultural Change in Past Societies, 13-18 March 2023, Kiel, Abstract book",
title = "Household-based food production and the social fabric in the Neolithic Vinča culture of the central Balkans",
pages = "46",
doi = "10.38071/2023-00120-3"
}

Obradović, D., Dimitrijević, I., Bulatović, J.,& Filipović, D.. (2023). Household-based food production and the social fabric in the Neolithic Vinča culture of the central Balkans. in Kiel Conference 2023: Scales of Social, Environmental and Cultural Change in Past Societies, 13-18 March 2023, Kiel, Abstract book
Kiel : Kiel University Publishing., 46.
https://doi.org/10.38071/2023-00120-3

Obradović D, Dimitrijević I, Bulatović J, Filipović D. Household-based food production and the social fabric in the Neolithic Vinča culture of the central Balkans. in Kiel Conference 2023: Scales of Social, Environmental and Cultural Change in Past Societies, 13-18 March 2023, Kiel, Abstract book. 2023;:46.
doi:10.38071/2023-00120-3 .

Obradović, Djurdja, Dimitrijević, Ivana, Bulatović, Jelena, Filipović, Dragana, "Household-based food production and the social fabric in the Neolithic Vinča culture of the central Balkans" in Kiel Conference 2023: Scales of Social, Environmental and Cultural Change in Past Societies, 13-18 March 2023, Kiel, Abstract book (2023):46,
https://doi.org/10.38071/2023-00120-3 . .

TY  - CONF
AU  - De Smedt, Philippe
AU  - French, Charles
AU  - Kinnaird, Timothy
AU  - Rajkovača, Tonko
AU  - Milekić, Aleksandar
AU  - Chatzimpaloglou, Petros
AU  - Verhegge, Jeroen
AU  - Hermans, Thomas
AU  - Veirana, Gaston M.
AU  - Obradović, Djurdja
AU  - Popović, Vesna
AU  - Perić, Slaviša
PY  - 2023
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/726
AB  - A multi-method geoarchaeological investigation was performed to reconstruct multi-phase Neolithic settlement.
Invasive and non-invasive surveys showed potential for providing archaeological and environmental landscape data
in this complex setting. Large-area geophysical surveys showed potential for deriving stratigraphic information.
PB  - Kiel : Kiel University Publishing
C3  - Advances in On- and Offshore Archaeological Prospection, Proceedings of the 15th International Conference of Archaeological Prospection
T1  - An integrated geoarchaeological approach to the investigation of multi-period prehistoric settlements – the case of Neolithic Drenovac
EP  - 114
SP  - 111
DO  - 10.38072/978-3-928794-83-1/p20
ER  - 

@conference{
author = "De Smedt, Philippe and French, Charles and Kinnaird, Timothy and Rajkovača, Tonko and Milekić, Aleksandar and Chatzimpaloglou, Petros and Verhegge, Jeroen and Hermans, Thomas and Veirana, Gaston M. and Obradović, Djurdja and Popović, Vesna and Perić, Slaviša",
year = "2023",
abstract = "A multi-method geoarchaeological investigation was performed to reconstruct multi-phase Neolithic settlement.
Invasive and non-invasive surveys showed potential for providing archaeological and environmental landscape data
in this complex setting. Large-area geophysical surveys showed potential for deriving stratigraphic information.",
publisher = "Kiel : Kiel University Publishing",
journal = "Advances in On- and Offshore Archaeological Prospection, Proceedings of the 15th International Conference of Archaeological Prospection",
title = "An integrated geoarchaeological approach to the investigation of multi-period prehistoric settlements – the case of Neolithic Drenovac",
pages = "114-111",
doi = "10.38072/978-3-928794-83-1/p20"
}

De Smedt, P., French, C., Kinnaird, T., Rajkovača, T., Milekić, A., Chatzimpaloglou, P., Verhegge, J., Hermans, T., Veirana, G. M., Obradović, D., Popović, V.,& Perić, S.. (2023). An integrated geoarchaeological approach to the investigation of multi-period prehistoric settlements – the case of Neolithic Drenovac. in Advances in On- and Offshore Archaeological Prospection, Proceedings of the 15th International Conference of Archaeological Prospection
Kiel : Kiel University Publishing., 111-114.
https://doi.org/10.38072/978-3-928794-83-1/p20

De Smedt P, French C, Kinnaird T, Rajkovača T, Milekić A, Chatzimpaloglou P, Verhegge J, Hermans T, Veirana GM, Obradović D, Popović V, Perić S. An integrated geoarchaeological approach to the investigation of multi-period prehistoric settlements – the case of Neolithic Drenovac. in Advances in On- and Offshore Archaeological Prospection, Proceedings of the 15th International Conference of Archaeological Prospection. 2023;:111-114.
doi:10.38072/978-3-928794-83-1/p20 .

De Smedt, Philippe, French, Charles, Kinnaird, Timothy, Rajkovača, Tonko, Milekić, Aleksandar, Chatzimpaloglou, Petros, Verhegge, Jeroen, Hermans, Thomas, Veirana, Gaston M., Obradović, Djurdja, Popović, Vesna, Perić, Slaviša, "An integrated geoarchaeological approach to the investigation of multi-period prehistoric settlements – the case of Neolithic Drenovac" in Advances in On- and Offshore Archaeological Prospection, Proceedings of the 15th International Conference of Archaeological Prospection (2023):111-114,
https://doi.org/10.38072/978-3-928794-83-1/p20 . .

TY  - CONF
AU  - Radišić, Milica
PY  - 2023
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/723
AB  - The use of wire had an important place in the European crafts milieu during the Antiquity and the Middle Ages, however, jewellery made entirely by twisting wires was specific only to particular periods and geographical areas. It is well known that twisted neck-rings (torcs) and arm-rings were widespread in the north and east of Europe – a huge number of such finds come from famous Viking-age silver hoards. Similar twisted items, mainly made of bronze, were also popular in the Carpathian basin during the last decades of the 10 th and the 11th century, but they are less known to a wider scientific audience. Nearly four hundred torcs and probably several hundred twisted bracelets and finger-rings originate from cemeteries of the so-called Arpad period. This paper will discuss archaeological contexts, as well as morphological and technological characteristics of twisted jewellery in order to gain a better understanding of the nature of the relationships between East–Central Europe and the surrounding world in the beginning of the High Middle ages.
PB  - Belfast : European Association of Archaeologists
C3  - 29th EAA Annual Meeting, Belfast, Northern Ireland, 30th August-2nd September
T1  - Why Did It Become So Popular? Twisted Jewellery from the Formative Period of the Hungarian State in the Carpathian Basin
SP  - 156
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_723
ER  - 

@conference{
author = "Radišić, Milica",
year = "2023",
abstract = "The use of wire had an important place in the European crafts milieu during the Antiquity and the Middle Ages, however, jewellery made entirely by twisting wires was specific only to particular periods and geographical areas. It is well known that twisted neck-rings (torcs) and arm-rings were widespread in the north and east of Europe – a huge number of such finds come from famous Viking-age silver hoards. Similar twisted items, mainly made of bronze, were also popular in the Carpathian basin during the last decades of the 10 th and the 11th century, but they are less known to a wider scientific audience. Nearly four hundred torcs and probably several hundred twisted bracelets and finger-rings originate from cemeteries of the so-called Arpad period. This paper will discuss archaeological contexts, as well as morphological and technological characteristics of twisted jewellery in order to gain a better understanding of the nature of the relationships between East–Central Europe and the surrounding world in the beginning of the High Middle ages.",
publisher = "Belfast : European Association of Archaeologists",
journal = "29th EAA Annual Meeting, Belfast, Northern Ireland, 30th August-2nd September",
title = "Why Did It Become So Popular? Twisted Jewellery from the Formative Period of the Hungarian State in the Carpathian Basin",
pages = "156",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_723"
}

Radišić, M.. (2023). Why Did It Become So Popular? Twisted Jewellery from the Formative Period of the Hungarian State in the Carpathian Basin. in 29th EAA Annual Meeting, Belfast, Northern Ireland, 30th August-2nd September
Belfast : European Association of Archaeologists., 156.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_723

Radišić M. Why Did It Become So Popular? Twisted Jewellery from the Formative Period of the Hungarian State in the Carpathian Basin. in 29th EAA Annual Meeting, Belfast, Northern Ireland, 30th August-2nd September. 2023;:156.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_723 .

Radišić, Milica, "Why Did It Become So Popular? Twisted Jewellery from the Formative Period of the Hungarian State in the Carpathian Basin" in 29th EAA Annual Meeting, Belfast, Northern Ireland, 30th August-2nd September (2023):156,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_723 .