Urbanization and transformation of the city centers of civil, military and residential character in the region of the Roman Provinces Moesia, Pannonia and Dalmatia

Link to this page

http://rai.ai.ac.rs/APP/faces/project.xhtml?project_id=info%3Aeu-repo%2FgrantAgreement%2FMESTD%2FMPN2006-2010%2F147001%2FRS%2F%2F&item_offset=0&author_offset=0&sort_by=dc.date.issued

info:eu-repo/grantAgreement/MESTD/MPN2006-2010/147001/RS//

Urbanization and transformation of the city centers of civil, military and residential character in the region of the Roman Provinces Moesia, Pannonia and Dalmatia (en)
Урбанизација и трансформација градских центара цивилног, војног и резиденцијалног карактера на простору римских провинција Moesia, Pannonia, Dalmatia (sr)
Urbanizacija i transformacija gradskih centara civilnog, vojnog i rezidencijalnog karaktera na prostoru rimskih provincija Moesia, Pannonia, Dalmatia (sr_RS)
Authors

Publications

Rimske fibule u Srbiji od I do V veka n. e.

Petković, Sofija

(Beograd : Arheološki institut, 2010) 

TY  - BOOK
AU  - Petković, Sofija
PY  - 2010
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/533
AB  - Fibule, kao predmet arheoloških istraživanja, predstavljaju jednu od najstarijih manifestacija
materijalne kulture. Takođe, pripadaju grupi najzastupljenijih arheoloških nalaza, ujedno
najraznovrsnijih po obliku.
Ideja fibule nastala je u starijem Bronzanom dobu, da bi se potpuno razvila tokom Gvozdenog
doba, kada se već naslućuje raznovrsnost oblika koji će se pojaviti kasnije, u istorijskim
periodima.
Osnovna funkcija fibule je pričvršćivanje tkanine od koje je sačinjena odeća, što govori i
sam njen naziv (lat. fibula, - ae, od lat. glagola figere, figo, -xi, -xum, pričvrstiti, zakopčati). Premda
bi odgovarajući naziv u srpskom jeziku bio kopča, pređica ili spona, u našoj, a i svetskoj arheologiji,
prihvaćen je termin fibula. Osim reči fibula, u latinskom jeziku su poznati i drugi nazivi
za ovu vrstu predmeta, kao nusca, lacinia, bulla, lunula, monile, ligula. U rimskom periodu, osim
funkcije pričvršćivanja odeće, fibule su mogle biti namenjene spajanju kose u složenim ženskim
frizurama ili su mogle služiti za zakopčavanje vojnih ogrtača (paludamentum, sagum) i pojaseva
(cingulum).
Svaka fibula sastoji se od igle (accus) i tela (corpus), koje se može raščlaniti na glavu, za
koju je igla pričvršćena, luk i stopu sa držačem, koji pridržava slobodan kraj igle. Igla može biti
vezana za glavu fibule pomoću mehanizma opruge ili zglobnog mehanizma. Osim što pričvršćuju
iglu za telo fibule, ovi mehanizmi je potiskuju na dole i tako omogućavaju sigurnije zatvaranje.
Držači igle na stopi fibule mogu biti različitog oblika, a ponekad imaju dodatni osigurač, koji
učvršćuje iglu u željenom položaju. Od osnovne ideje fibule vremenom se razvijaju mnogobrojni
tipovi, koji se razlikuju po konstrukciji i ukrasu.
PB  - Beograd : Arheološki institut
T1  - Rimske fibule u Srbiji od I do V veka n. e.
T1  - Römische Fibeln in Serbien von 1. bis 5. Jh. nach Chr.
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_533
ER  - 
@book{
author = "Petković, Sofija",
year = "2010",
abstract = "Fibule, kao predmet arheoloških istraživanja, predstavljaju jednu od najstarijih manifestacija
materijalne kulture. Takođe, pripadaju grupi najzastupljenijih arheoloških nalaza, ujedno
najraznovrsnijih po obliku.
Ideja fibule nastala je u starijem Bronzanom dobu, da bi se potpuno razvila tokom Gvozdenog
doba, kada se već naslućuje raznovrsnost oblika koji će se pojaviti kasnije, u istorijskim
periodima.
Osnovna funkcija fibule je pričvršćivanje tkanine od koje je sačinjena odeća, što govori i
sam njen naziv (lat. fibula, - ae, od lat. glagola figere, figo, -xi, -xum, pričvrstiti, zakopčati). Premda
bi odgovarajući naziv u srpskom jeziku bio kopča, pređica ili spona, u našoj, a i svetskoj arheologiji,
prihvaćen je termin fibula. Osim reči fibula, u latinskom jeziku su poznati i drugi nazivi
za ovu vrstu predmeta, kao nusca, lacinia, bulla, lunula, monile, ligula. U rimskom periodu, osim
funkcije pričvršćivanja odeće, fibule su mogle biti namenjene spajanju kose u složenim ženskim
frizurama ili su mogle služiti za zakopčavanje vojnih ogrtača (paludamentum, sagum) i pojaseva
(cingulum).
Svaka fibula sastoji se od igle (accus) i tela (corpus), koje se može raščlaniti na glavu, za
koju je igla pričvršćena, luk i stopu sa držačem, koji pridržava slobodan kraj igle. Igla može biti
vezana za glavu fibule pomoću mehanizma opruge ili zglobnog mehanizma. Osim što pričvršćuju
iglu za telo fibule, ovi mehanizmi je potiskuju na dole i tako omogućavaju sigurnije zatvaranje.
Držači igle na stopi fibule mogu biti različitog oblika, a ponekad imaju dodatni osigurač, koji
učvršćuje iglu u željenom položaju. Od osnovne ideje fibule vremenom se razvijaju mnogobrojni
tipovi, koji se razlikuju po konstrukciji i ukrasu.",
publisher = "Beograd : Arheološki institut",
title = "Rimske fibule u Srbiji od I do V veka n. e., Römische Fibeln in Serbien von 1. bis 5. Jh. nach Chr.",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_533"
}
Petković, S.. (2010). Rimske fibule u Srbiji od I do V veka n. e.. 
Beograd : Arheološki institut..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_533
Petković S. Rimske fibule u Srbiji od I do V veka n. e.. 2010;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_533 .
Petković, Sofija, "Rimske fibule u Srbiji od I do V veka n. e." (2010),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_533 .