TY  - CHAP
AU  - Vulović, Dragana
AU  - Miladinović-Radmilović, Nataša
AU  - Petković, Sofija
PY  - 2023
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/721
AB  - Zubi su, kao najčvršća komponenta u ljudskom organizmu, otporniji na dekompoziciju i tafonomske faktore u odnosu na ostali koštani materijal. Analiza zubnog materijala iz arheološkog konteksta pruža obilje informacija o zdravlju analizirane individue, ali i cele populacije, o sličnostima i razlikama u vrsti i načinu ishrane, kao i razlikama u odnosu na individualnu starost, pol, socijalni status, kako unutar jedne populacije, tako i između dve i više populacija, kroz različite periode. U radu će biti prikazano dentalno zdravlje stanovnika sahranjenih na kasnoantičkoj nekropoli Begov Most – Staničenje (okolina Pirota). Tokom istraživanja 2014. i 2015. godine konstatovane su 132 grobne celine. Za analizu je bilo dostupno 128 skeleta, od kojih su 92 individue imale očuvani dentalni materijal (1.448 mlečnih i stalnih zuba). Posebna pažnja je usmerena na učestalost pojave karijesa, zaživotnog gubitka zuba, kamenca i periapikalnog apscesa, u celoj populaciji, kao i na razlici između starosnih i polnih kategorija. Rezultati su pokazali da skoro u svim ispitivanim kategorijama individue ženskog pola imaju najveću učestalost dentalnih oboljenja, što se poklapa i sa rezultatima dobijenim u ostalim delovima Rimskog carstva, ali i u drugim istorijskim periodima.
AB  - Teeth, as the strongest component in the human body, are more resistant to decomposition and
taphonomic factors compared to other bone material. The analysis of dental material from an archaeological context provides an abundance of information about the health of the analysed individual, but also of the entire population, about similarities and differences in the type and manner of nutrition, as well as differences in relation to individual age, gender, social status, both within one population and between two or more populations, through different periods. This paper will present data on the dental health of the population buried at the Late Antique necropolis of Begov Most – Staničenje (vicinity of Pirot). During the research in 2014 and 2015, 132 grave units were identified. A total of 128 skeletons were available for analysis, out of which 92 individuals had preserved dental material (1448 deciduous and permanent teeth). A special attention was given to the frequency of caries, ante mortem tooth loss, calculus and periapical abscess, in the entire population, as well as the difference between the age and sex categories. The results showed that in almost all of the examined categories, female individuals had the highest frequency of dental diseases, which coincides with the results obtained in other parts of the Roman Empire, as well as in other historical periods.
PB  - Beograd : Srpsko arheološko društvo
PB  - Sremska Mitrovica : Blago Sirmijuma
T2  - Bioarchaeology in Balkans. Studies in anthropology and zooarchaeology. Papers of the Bioarchaeological section of The Serbian Archaeological Society (Bioarheologija na Balkanu. Studije iz antropologije i zooarheologije. Radovi Bioarheološke sekcije Srpskog arheološkog društva
T1  - Dentalno zdravlje stanovnika sahranjenih na lokalitetu Begov Most – Staničenje
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_721
ER  - 

@inbook{
author = "Vulović, Dragana and Miladinović-Radmilović, Nataša and Petković, Sofija",
year = "2023",
abstract = "Zubi su, kao najčvršća komponenta u ljudskom organizmu, otporniji na dekompoziciju i tafonomske faktore u odnosu na ostali koštani materijal. Analiza zubnog materijala iz arheološkog konteksta pruža obilje informacija o zdravlju analizirane individue, ali i cele populacije, o sličnostima i razlikama u vrsti i načinu ishrane, kao i razlikama u odnosu na individualnu starost, pol, socijalni status, kako unutar jedne populacije, tako i između dve i više populacija, kroz različite periode. U radu će biti prikazano dentalno zdravlje stanovnika sahranjenih na kasnoantičkoj nekropoli Begov Most – Staničenje (okolina Pirota). Tokom istraživanja 2014. i 2015. godine konstatovane su 132 grobne celine. Za analizu je bilo dostupno 128 skeleta, od kojih su 92 individue imale očuvani dentalni materijal (1.448 mlečnih i stalnih zuba). Posebna pažnja je usmerena na učestalost pojave karijesa, zaživotnog gubitka zuba, kamenca i periapikalnog apscesa, u celoj populaciji, kao i na razlici između starosnih i polnih kategorija. Rezultati su pokazali da skoro u svim ispitivanim kategorijama individue ženskog pola imaju najveću učestalost dentalnih oboljenja, što se poklapa i sa rezultatima dobijenim u ostalim delovima Rimskog carstva, ali i u drugim istorijskim periodima., Teeth, as the strongest component in the human body, are more resistant to decomposition and
taphonomic factors compared to other bone material. The analysis of dental material from an archaeological context provides an abundance of information about the health of the analysed individual, but also of the entire population, about similarities and differences in the type and manner of nutrition, as well as differences in relation to individual age, gender, social status, both within one population and between two or more populations, through different periods. This paper will present data on the dental health of the population buried at the Late Antique necropolis of Begov Most – Staničenje (vicinity of Pirot). During the research in 2014 and 2015, 132 grave units were identified. A total of 128 skeletons were available for analysis, out of which 92 individuals had preserved dental material (1448 deciduous and permanent teeth). A special attention was given to the frequency of caries, ante mortem tooth loss, calculus and periapical abscess, in the entire population, as well as the difference between the age and sex categories. The results showed that in almost all of the examined categories, female individuals had the highest frequency of dental diseases, which coincides with the results obtained in other parts of the Roman Empire, as well as in other historical periods.",
publisher = "Beograd : Srpsko arheološko društvo, Sremska Mitrovica : Blago Sirmijuma",
journal = "Bioarchaeology in Balkans. Studies in anthropology and zooarchaeology. Papers of the Bioarchaeological section of The Serbian Archaeological Society (Bioarheologija na Balkanu. Studije iz antropologije i zooarheologije. Radovi Bioarheološke sekcije Srpskog arheološkog društva",
booktitle = "Dentalno zdravlje stanovnika sahranjenih na lokalitetu Begov Most – Staničenje",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_721"
}

Vulović, D., Miladinović-Radmilović, N.,& Petković, S.. (2023). Dentalno zdravlje stanovnika sahranjenih na lokalitetu Begov Most – Staničenje. in Bioarchaeology in Balkans. Studies in anthropology and zooarchaeology. Papers of the Bioarchaeological section of The Serbian Archaeological Society (Bioarheologija na Balkanu. Studije iz antropologije i zooarheologije. Radovi Bioarheološke sekcije Srpskog arheološkog društva
Beograd : Srpsko arheološko društvo..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_721

Vulović D, Miladinović-Radmilović N, Petković S. Dentalno zdravlje stanovnika sahranjenih na lokalitetu Begov Most – Staničenje. in Bioarchaeology in Balkans. Studies in anthropology and zooarchaeology. Papers of the Bioarchaeological section of The Serbian Archaeological Society (Bioarheologija na Balkanu. Studije iz antropologije i zooarheologije. Radovi Bioarheološke sekcije Srpskog arheološkog društva. 2023;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_721 .

Vulović, Dragana, Miladinović-Radmilović, Nataša, Petković, Sofija, "Dentalno zdravlje stanovnika sahranjenih na lokalitetu Begov Most – Staničenje" in Bioarchaeology in Balkans. Studies in anthropology and zooarchaeology. Papers of the Bioarchaeological section of The Serbian Archaeological Society (Bioarheologija na Balkanu. Studije iz antropologije i zooarheologije. Radovi Bioarheološke sekcije Srpskog arheološkog društva (2023),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_721 .

TY  - CHAP
AU  - Петковић, Софија
PY  - 2023
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/1556
AB  - Потреба за интеграцијом италских градова у Римску републику довела је до стварања институције муниципијума (municipium), Муниципијум је чинила заједница његових становника, која је имала мање-више ограничена права и обавезе римских грађана, међу којима је најзначајније плаћање пореза (munera) и обезбе- ђивање одређеног контигента опремљених војника, али не и право да бирају и буду бирани. Ширењем Римске државе, пре свега у царском периоду, оснивани су муни- ципијуми у провинцијама, који су имали различит степен римског грађанског права. У Подунавским провинцијама оснивање муниципија и колонија је у раноцарском периоду повезано са фортификацијама на лимесу, где су се развијали из цивилних насеља у близини утврђења (canabae). Доношењем Каракалине Constitutio Antoniniana 212. године правни значај муниципијума је престао да постоји иако су остале институције градске самоуправе и градских територија. У Горњој Мезији статус града стекла су урбана насеља поред легијских логора (Singidunum, Viminacium), урбана насеља из предримског периода на раскршћима значајних путева (Horreum Margi, Naissus, Ratiania, Scupi) u рудничка и металуршка средишта (Ulpiana, Municipium Dardanorum). Неки од ових градова добили су статус муниципијума, а неки колонија. Од Диоклецијанових административних реформи, у провинцијама насталим на територији Горње Мезије настају градови (civitas), који никада нису стекли статус муниципијума или колоније, али су имали велики економски значај и обимне градске територије, као што су Remesiana u Aquae, o чему сведочи и Прокопијево дело De aedifгciis. Ови градови су током касне антике (1У VI век) били и епископска седишта.
PB  - Београд : Археолошки институт
PB  - Књажевац : Завичајни музеј Књажевац
T2  - Утицај римског права у касној антици и средњем веку : историјски извори и археолошки трагови
T1  - Развој града у Горњој Мезији: municipium et civitas
EP  - 61
SP  - 45
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1556
ER  - 

@inbook{
author = "Петковић, Софија",
year = "2023",
abstract = "Потреба за интеграцијом италских градова у Римску републику довела је до стварања институције муниципијума (municipium), Муниципијум је чинила заједница његових становника, која је имала мање-више ограничена права и обавезе римских грађана, међу којима је најзначајније плаћање пореза (munera) и обезбе- ђивање одређеног контигента опремљених војника, али не и право да бирају и буду бирани. Ширењем Римске државе, пре свега у царском периоду, оснивани су муни- ципијуми у провинцијама, који су имали различит степен римског грађанског права. У Подунавским провинцијама оснивање муниципија и колонија је у раноцарском периоду повезано са фортификацијама на лимесу, где су се развијали из цивилних насеља у близини утврђења (canabae). Доношењем Каракалине Constitutio Antoniniana 212. године правни значај муниципијума је престао да постоји иако су остале институције градске самоуправе и градских територија. У Горњој Мезији статус града стекла су урбана насеља поред легијских логора (Singidunum, Viminacium), урбана насеља из предримског периода на раскршћима значајних путева (Horreum Margi, Naissus, Ratiania, Scupi) u рудничка и металуршка средишта (Ulpiana, Municipium Dardanorum). Неки од ових градова добили су статус муниципијума, а неки колонија. Од Диоклецијанових административних реформи, у провинцијама насталим на територији Горње Мезије настају градови (civitas), који никада нису стекли статус муниципијума или колоније, али су имали велики економски значај и обимне градске територије, као што су Remesiana u Aquae, o чему сведочи и Прокопијево дело De aedifгciis. Ови градови су током касне антике (1У VI век) били и епископска седишта.",
publisher = "Београд : Археолошки институт, Књажевац : Завичајни музеј Књажевац",
journal = "Утицај римског права у касној антици и средњем веку : историјски извори и археолошки трагови",
booktitle = "Развој града у Горњој Мезији: municipium et civitas",
pages = "61-45",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1556"
}

Петковић, С.. (2023). Развој града у Горњој Мезији: municipium et civitas. in Утицај римског права у касној антици и средњем веку : историјски извори и археолошки трагови
Београд : Археолошки институт., 45-61.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1556

Петковић С. Развој града у Горњој Мезији: municipium et civitas. in Утицај римског права у касној антици и средњем веку : историјски извори и археолошки трагови. 2023;:45-61.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1556 .

Петковић, Софија, "Развој града у Горњој Мезији: municipium et civitas" in Утицај римског права у касној антици и средњем веку : историјски извори и археолошки трагови (2023):45-61,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1556 .

TY  - JOUR
AU  - Olalde, Inigo
AU  - Carrion, Pablo
AU  - Mikić, Ilija
AU  - Rohland, Nadin
AU  - Mallick, Swapan
AU  - Lazaridis, Iosif
AU  - Mah, Matthew
AU  - Korać, Miomir
AU  - Golubović, Snežana
AU  - Petković, Sofija
AU  - Miladinović-Radmilović, Nataša
AU  - Vulović, Dragana
AU  - Alihodžić, Timka
AU  - Ash, Abigail
AU  - Baeta, Miriam
AU  - Bartık, Juraj
AU  - Bedić, Željka
AU  - Bilić, Maja
AU  - Bonsall, Clive
AU  - Bunčić, Maja
AU  - Bunčić, Domagoj
AU  - Carić, Mario
AU  - Čataj, Lea
AU  - Cvetko, Mirna
AU  - Drnić, Ivan
AU  - Dugonjić, Anita
AU  - Đukić, Ana
AU  - Đukić, Ksenija
AU  - Farkaš, Zdenek
AU  - Jelınek, Pavol
AU  - Jovanovic, Marija
AU  - Kaić, Iva
AU  - Kalafatić, Hrvoje
AU  - Krmpotić, Marijana
AU  - Krznar, Siniša
AU  - Leleković, Tino
AU  - M. de Pancorbo, Marian
AU  - Matijević, Vinka
AU  - Milosević Zakić, Branka
AU  - J. Osterholtz, Anna
AU  - M. Paige, Julianne
AU  - Dinko, Tresić Pavičić
AU  - Premužić, Zrinka
AU  - Rajić Sikanjić, Petra
AU  - Rapan Papeša, Anita
AU  - Paraman, Lujana
AU  - Sanader, Mirjana
AU  - Radovanović, Ivana
AU  - Roksandic, Mirjana
AU  - Sefcakova, Alena
AU  - Stefanović, Sofia
AU  - Teschler-Nicola, Maria
AU  - Toncinić, Domagoj
PY  - 2023
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/1175
AB  - The rise and fall of the Roman Empire was a socio-political process with enormous ramifications for human
history. The Middle Danube was a crucial frontier and a crossroads for population and cultural movement.
Here, we present genome-wide data from 136 Balkan individuals dated to the 1st millennium CE. Despite
extensive militarization and cultural influence, we find little ancestry contribution from peoples of Italic
descent. However, we trace a large-scale influx of people of Anatolian ancestry during the Imperial period.
Between  250 and 550 CE, we detect migrants with ancestry from Central/Northern Europe and the Steppe,
confirming that ‘‘barbarian’’ migrations were propelled by ethnically diverse confederations. Following the
end of Roman control, we detect the large-scale arrival of individuals who were genetically similar to modern
Eastern European Slavic-speaking populations, who contributed 30%–60% of the ancestry of Balkan people,
representing one of the largest permanent demographic changes anywhere in Europe during the Migration
Period.
PB  - CELL Press
T2  - CELL
T1  - A genetic history of the Balkans from Roman frontier to Slavic migrations
IS  - 186
DO  - https://doi.org/10.1016/j.cell.2023.10.018
ER  - 

@article{
author = "Olalde, Inigo and Carrion, Pablo and Mikić, Ilija and Rohland, Nadin and Mallick, Swapan and Lazaridis, Iosif and Mah, Matthew and Korać, Miomir and Golubović, Snežana and Petković, Sofija and Miladinović-Radmilović, Nataša and Vulović, Dragana and Alihodžić, Timka and Ash, Abigail and Baeta, Miriam and Bartık, Juraj and Bedić, Željka and Bilić, Maja and Bonsall, Clive and Bunčić, Maja and Bunčić, Domagoj and Carić, Mario and Čataj, Lea and Cvetko, Mirna and Drnić, Ivan and Dugonjić, Anita and Đukić, Ana and Đukić, Ksenija and Farkaš, Zdenek and Jelınek, Pavol and Jovanovic, Marija and Kaić, Iva and Kalafatić, Hrvoje and Krmpotić, Marijana and Krznar, Siniša and Leleković, Tino and M. de Pancorbo, Marian and Matijević, Vinka and Milosević Zakić, Branka and J. Osterholtz, Anna and M. Paige, Julianne and Dinko, Tresić Pavičić and Premužić, Zrinka and Rajić Sikanjić, Petra and Rapan Papeša, Anita and Paraman, Lujana and Sanader, Mirjana and Radovanović, Ivana and Roksandic, Mirjana and Sefcakova, Alena and Stefanović, Sofia and Teschler-Nicola, Maria and Toncinić, Domagoj",
year = "2023",
abstract = "The rise and fall of the Roman Empire was a socio-political process with enormous ramifications for human
history. The Middle Danube was a crucial frontier and a crossroads for population and cultural movement.
Here, we present genome-wide data from 136 Balkan individuals dated to the 1st millennium CE. Despite
extensive militarization and cultural influence, we find little ancestry contribution from peoples of Italic
descent. However, we trace a large-scale influx of people of Anatolian ancestry during the Imperial period.
Between  250 and 550 CE, we detect migrants with ancestry from Central/Northern Europe and the Steppe,
confirming that ‘‘barbarian’’ migrations were propelled by ethnically diverse confederations. Following the
end of Roman control, we detect the large-scale arrival of individuals who were genetically similar to modern
Eastern European Slavic-speaking populations, who contributed 30%–60% of the ancestry of Balkan people,
representing one of the largest permanent demographic changes anywhere in Europe during the Migration
Period.",
publisher = "CELL Press",
journal = "CELL",
title = "A genetic history of the Balkans from Roman frontier to Slavic migrations",
number = "186",
doi = "https://doi.org/10.1016/j.cell.2023.10.018"
}

Olalde, I., Carrion, P., Mikić, I., Rohland, N., Mallick, S., Lazaridis, I., Mah, M., Korać, M., Golubović, S., Petković, S., Miladinović-Radmilović, N., Vulović, D., Alihodžić, T., Ash, A., Baeta, M., Bartık, J., Bedić, Ž., Bilić, M., Bonsall, C., Bunčić, M., Bunčić, D., Carić, M., Čataj, L., Cvetko, M., Drnić, I., Dugonjić, A., Đukić, A., Đukić, K., Farkaš, Z., Jelınek, P., Jovanovic, M., Kaić, I., Kalafatić, H., Krmpotić, M., Krznar, S., Leleković, T., M. de Pancorbo, M., Matijević, V., Milosević Zakić, B., J. Osterholtz, A., M. Paige, J., Dinko, T. P., Premužić, Z., Rajić Sikanjić, P., Rapan Papeša, A., Paraman, L., Sanader, M., Radovanović, I., Roksandic, M., Sefcakova, A., Stefanović, S., Teschler-Nicola, M.,& Toncinić, D.. (2023). A genetic history of the Balkans from Roman frontier to Slavic migrations. in CELL
CELL Press.(186).
https://doi.org/https://doi.org/10.1016/j.cell.2023.10.018

Olalde I, Carrion P, Mikić I, Rohland N, Mallick S, Lazaridis I, Mah M, Korać M, Golubović S, Petković S, Miladinović-Radmilović N, Vulović D, Alihodžić T, Ash A, Baeta M, Bartık J, Bedić Ž, Bilić M, Bonsall C, Bunčić M, Bunčić D, Carić M, Čataj L, Cvetko M, Drnić I, Dugonjić A, Đukić A, Đukić K, Farkaš Z, Jelınek P, Jovanovic M, Kaić I, Kalafatić H, Krmpotić M, Krznar S, Leleković T, M. de Pancorbo M, Matijević V, Milosević Zakić B, J. Osterholtz A, M. Paige J, Dinko TP, Premužić Z, Rajić Sikanjić P, Rapan Papeša A, Paraman L, Sanader M, Radovanović I, Roksandic M, Sefcakova A, Stefanović S, Teschler-Nicola M, Toncinić D. A genetic history of the Balkans from Roman frontier to Slavic migrations. in CELL. 2023;(186).
doi:https://doi.org/10.1016/j.cell.2023.10.018 .

Olalde, Inigo, Carrion, Pablo, Mikić, Ilija, Rohland, Nadin, Mallick, Swapan, Lazaridis, Iosif, Mah, Matthew, Korać, Miomir, Golubović, Snežana, Petković, Sofija, Miladinović-Radmilović, Nataša, Vulović, Dragana, Alihodžić, Timka, Ash, Abigail, Baeta, Miriam, Bartık, Juraj, Bedić, Željka, Bilić, Maja, Bonsall, Clive, Bunčić, Maja, Bunčić, Domagoj, Carić, Mario, Čataj, Lea, Cvetko, Mirna, Drnić, Ivan, Dugonjić, Anita, Đukić, Ana, Đukić, Ksenija, Farkaš, Zdenek, Jelınek, Pavol, Jovanovic, Marija, Kaić, Iva, Kalafatić, Hrvoje, Krmpotić, Marijana, Krznar, Siniša, Leleković, Tino, M. de Pancorbo, Marian, Matijević, Vinka, Milosević Zakić, Branka, J. Osterholtz, Anna, M. Paige, Julianne, Dinko, Tresić Pavičić, Premužić, Zrinka, Rajić Sikanjić, Petra, Rapan Papeša, Anita, Paraman, Lujana, Sanader, Mirjana, Radovanović, Ivana, Roksandic, Mirjana, Sefcakova, Alena, Stefanović, Sofia, Teschler-Nicola, Maria, Toncinić, Domagoj, "A genetic history of the Balkans from Roman frontier to Slavic migrations" in CELL, no. 186 (2023),
https://doi.org/https://doi.org/10.1016/j.cell.2023.10.018 . .

TY  - CHAP
AU  - Petković, Sofija
AU  - Bjelić, Igor
AU  - Jović, Marija
AU  - Ilijić, Bojana
AU  - Radinović, Nikola
PY  - 2021
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/714
AB  - Na lokalitetu Timacum Minus – Ravna, u okviru projekta Arheološkog instituta iz Beograda i Zavičajnog muzeja Knjaževac Arheološka istraživanja, prezentacija i promocija rimskog utvrđenja i grada Timacum Minus u Ravni kod Knjaževca, u 2019. godini obnovljena su arheološka istraživanja na sektoru južne kapije, na prostoru velike kasnontičke kule (kula S4), u cilju prezentacije i promocije utvrđenja na ovom lokalitetu. Arheološka iskopavanja na sektoru južne kapije 2019. godine obuhvatala su tri celine.
1. Započeto je iskopavanje u okviru kvadrata N-O-P-Q/XXIX-XXX (sonda 1/19), koji obuhvataju prostor južno od kula južne kapije (S2-S3) i južnog bedema, na prostoru velike kule četvorougaone osnove, kojom je u poslednjoj trećini 4. veka zatvorena južna kapija
2. Istočno od istočne kule južne kapije (S3) nastavljena su iskopavanja (započeta 1998. godine) u kvadratima N /XXVII-XXVIII da bi se u celosti otkrila građevina od suvozida i spoj ove kule sa južnim bedemom.
3. Zapadno od zapadne kule S2 škarpiran je zapadni profil starog iskopa (1996–1998. godine) s ciljem da se otkrije južni bedem i, eventualno njegov spoj sa zapadnom kulom južne kapije (kula S2), ali osim građevinskog šuta, nisu otkriveni jasniji ostaci zida.
Gotovo svi ciljevi iskopavanja u kampanji 2019. godine su ostvareni. Ipak, spojevi južne kapije sa južnim bedemom nisu otkriveni, a konstatovano je da deo zida istočno od kule S3, nije južni bedem, već njegov obrušeni deo. U sledećoj kampanji treba proširiti iskop ka istoku i zapadu, da bi se došlo do južnog bedema ili bar njegovog traga u temeljnoj zoni.
PB  - Beograd : Arheološki institut
T2  - Arheologija u Srbiji : projekti Arheološkog instituta u 2019. godini
T1  - Arheološka istraživanja rimskog utvrđenja Timacum Minus. Sektor južne kapije 2019. godine
EP  - 176
SP  - 157
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_714
ER  - 

@inbook{
author = "Petković, Sofija and Bjelić, Igor and Jović, Marija and Ilijić, Bojana and Radinović, Nikola",
year = "2021",
abstract = "Na lokalitetu Timacum Minus – Ravna, u okviru projekta Arheološkog instituta iz Beograda i Zavičajnog muzeja Knjaževac Arheološka istraživanja, prezentacija i promocija rimskog utvrđenja i grada Timacum Minus u Ravni kod Knjaževca, u 2019. godini obnovljena su arheološka istraživanja na sektoru južne kapije, na prostoru velike kasnontičke kule (kula S4), u cilju prezentacije i promocije utvrđenja na ovom lokalitetu. Arheološka iskopavanja na sektoru južne kapije 2019. godine obuhvatala su tri celine.
1. Započeto je iskopavanje u okviru kvadrata N-O-P-Q/XXIX-XXX (sonda 1/19), koji obuhvataju prostor južno od kula južne kapije (S2-S3) i južnog bedema, na prostoru velike kule četvorougaone osnove, kojom je u poslednjoj trećini 4. veka zatvorena južna kapija
2. Istočno od istočne kule južne kapije (S3) nastavljena su iskopavanja (započeta 1998. godine) u kvadratima N /XXVII-XXVIII da bi se u celosti otkrila građevina od suvozida i spoj ove kule sa južnim bedemom.
3. Zapadno od zapadne kule S2 škarpiran je zapadni profil starog iskopa (1996–1998. godine) s ciljem da se otkrije južni bedem i, eventualno njegov spoj sa zapadnom kulom južne kapije (kula S2), ali osim građevinskog šuta, nisu otkriveni jasniji ostaci zida.
Gotovo svi ciljevi iskopavanja u kampanji 2019. godine su ostvareni. Ipak, spojevi južne kapije sa južnim bedemom nisu otkriveni, a konstatovano je da deo zida istočno od kule S3, nije južni bedem, već njegov obrušeni deo. U sledećoj kampanji treba proširiti iskop ka istoku i zapadu, da bi se došlo do južnog bedema ili bar njegovog traga u temeljnoj zoni.",
publisher = "Beograd : Arheološki institut",
journal = "Arheologija u Srbiji : projekti Arheološkog instituta u 2019. godini",
booktitle = "Arheološka istraživanja rimskog utvrđenja Timacum Minus. Sektor južne kapije 2019. godine",
pages = "176-157",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_714"
}

Petković, S., Bjelić, I., Jović, M., Ilijić, B.,& Radinović, N.. (2021). Arheološka istraživanja rimskog utvrđenja Timacum Minus. Sektor južne kapije 2019. godine. in Arheologija u Srbiji : projekti Arheološkog instituta u 2019. godini
Beograd : Arheološki institut., 157-176.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_714

Petković S, Bjelić I, Jović M, Ilijić B, Radinović N. Arheološka istraživanja rimskog utvrđenja Timacum Minus. Sektor južne kapije 2019. godine. in Arheologija u Srbiji : projekti Arheološkog instituta u 2019. godini. 2021;:157-176.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_714 .

Petković, Sofija, Bjelić, Igor, Jović, Marija, Ilijić, Bojana, Radinović, Nikola, "Arheološka istraživanja rimskog utvrđenja Timacum Minus. Sektor južne kapije 2019. godine" in Arheologija u Srbiji : projekti Arheološkog instituta u 2019. godini (2021):157-176,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_714 .

TY  - CHAP
AU  - Petković, Sofija
AU  - Bjelić, Igor
AU  - Jović, Marija
AU  - Janjić, Gordan
PY  - 2021
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/713
AB  - Prema planu arheoloških istraživanja na lokalitetu Vrelo–Šarkamen, u okviru projekta Arheološkog instituta, Beograd i Muzeja Krajine u Negotinu Vrelo – Šarkamen, arheološka istraživanja, prezentacija i promocija, nastavljena su sistematska zaštitna iskopavanja. Ova istraživanja su realizovana u periodu od 14. 07. do 11. 08. 2019. godine, u cilju prezentacije i promocije utvrđene tetrarhijske rezidencije na ovom lokalitetu, usmerene na sektor zapadne kapije, odnosno zapadnu kapiju sa pripadajućim kulama, južnom (kula 1) i severnom (kula 2). Utvrđeno je da je zapadni bedem, čitavom dužinom između kula zapadne kapije, odnosno od severne kule (kule 2) do južne kule (kule 1) monumentalnih dimenzija, odnosno širine od 5,50 m. Da bi se u celosti istražio niz prostorija duž unutrašnjeg lica zapadnog bedema, čije je postojanje konstatovano u prethodnoj kampanji iskopavanja, na postoru iza kule 2 i uz zapadni bedem sve do zapadne kapije otvorene su tri sonde. U navedenim sondama, konstatovan je niz od tri prostorije, od severa ka jugu. Na prostoru same zapadne kapije nije bilo prostorija u unutrašnjosti utvrđenja. Na prostoru sonde 2/1994, izvršena su reviziona iskopavanja. Otkriven je severni bedem duž čitave sonde, očuvan u temeljnoj zoni i u nadzemnoj u visini od dva do tri tesanika, koji je širok 2,70 m.
PB  - Beograd : Arheološki institut
T2  - Arheologija u Srbiji : projekti Arheološkog instituta u 2019. godini
T1  - Vrelo – Šarkamen: arheološka iskopavanja, prezentacija i promocija 2019. godine
EP  - 186
SP  - 177
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_713
ER  - 

@inbook{
author = "Petković, Sofija and Bjelić, Igor and Jović, Marija and Janjić, Gordan",
year = "2021",
abstract = "Prema planu arheoloških istraživanja na lokalitetu Vrelo–Šarkamen, u okviru projekta Arheološkog instituta, Beograd i Muzeja Krajine u Negotinu Vrelo – Šarkamen, arheološka istraživanja, prezentacija i promocija, nastavljena su sistematska zaštitna iskopavanja. Ova istraživanja su realizovana u periodu od 14. 07. do 11. 08. 2019. godine, u cilju prezentacije i promocije utvrđene tetrarhijske rezidencije na ovom lokalitetu, usmerene na sektor zapadne kapije, odnosno zapadnu kapiju sa pripadajućim kulama, južnom (kula 1) i severnom (kula 2). Utvrđeno je da je zapadni bedem, čitavom dužinom između kula zapadne kapije, odnosno od severne kule (kule 2) do južne kule (kule 1) monumentalnih dimenzija, odnosno širine od 5,50 m. Da bi se u celosti istražio niz prostorija duž unutrašnjeg lica zapadnog bedema, čije je postojanje konstatovano u prethodnoj kampanji iskopavanja, na postoru iza kule 2 i uz zapadni bedem sve do zapadne kapije otvorene su tri sonde. U navedenim sondama, konstatovan je niz od tri prostorije, od severa ka jugu. Na prostoru same zapadne kapije nije bilo prostorija u unutrašnjosti utvrđenja. Na prostoru sonde 2/1994, izvršena su reviziona iskopavanja. Otkriven je severni bedem duž čitave sonde, očuvan u temeljnoj zoni i u nadzemnoj u visini od dva do tri tesanika, koji je širok 2,70 m.",
publisher = "Beograd : Arheološki institut",
journal = "Arheologija u Srbiji : projekti Arheološkog instituta u 2019. godini",
booktitle = "Vrelo – Šarkamen: arheološka iskopavanja, prezentacija i promocija 2019. godine",
pages = "186-177",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_713"
}

Petković, S., Bjelić, I., Jović, M.,& Janjić, G.. (2021). Vrelo – Šarkamen: arheološka iskopavanja, prezentacija i promocija 2019. godine. in Arheologija u Srbiji : projekti Arheološkog instituta u 2019. godini
Beograd : Arheološki institut., 177-186.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_713

Petković S, Bjelić I, Jović M, Janjić G. Vrelo – Šarkamen: arheološka iskopavanja, prezentacija i promocija 2019. godine. in Arheologija u Srbiji : projekti Arheološkog instituta u 2019. godini. 2021;:177-186.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_713 .

Petković, Sofija, Bjelić, Igor, Jović, Marija, Janjić, Gordan, "Vrelo – Šarkamen: arheološka iskopavanja, prezentacija i promocija 2019. godine" in Arheologija u Srbiji : projekti Arheološkog instituta u 2019. godini (2021):177-186,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_713 .

TY  - CHAP
AU  - Petković, Sofija
AU  - Bjelić, Igor
AU  - Janjić, Gordan
AU  - Radinović, Nikola
PY  - 2021
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/712
AB  - Prema planu arheoloških istraživanja na lokalitetu Vrelo–Šarkamen,1 u okviru projekta Arheološkog instituta u Beogradu i Muzeja Krajine u Negotinu Vrelo – Šarkamen, arheološka istraživanja, prezentacija i promocija, u julu i avgustu 2018. godine izvršena su iskopavanja na sektoru zapadne kapije. Iskopavanja predstavljaju nastavak arheoloških istraživanja započetih 2013. godine, koja bi trebala da obezbede uslove za realizaciju projekta konzervatorsko-restauratorskih radova i prezentacije utvrđene carske rezidencije. Pošto su tokom kampanja 2016–2017. godine u celosti istražene južna kula zapadne kapije (kula 1) i njena severna kula (kula 2), u 2018. planirana su istraživanja ulaza u severnu kulu kapije iz unutrašnjosti utvrđenja, unutrašnjost zapadne kapije, kao i deo zapadnog bedema od kapije do spoja sa njenom južnom kulom. Konstatovano je da je zapadna kapija bila monumentalnih dimenzija. Tako širina unutrašnjosti kapije (istok–zapad) iznosi između 5,50 i 6,00 m, a njena dužina, u pravcu sever–jug, iznosi monumentalnih 7,80 m. Izuzetno je značajno podsetiti da je duž zapadnog bedema, kao i duž južnog bedema, što je konstatovano ranijim kampanjama 2015–2016. godine otkriven niz prostorija različite namene (prostorije 1–4), što tlocrt rezidencije na lokalitetu Vrelo–Šarkamen povezuje je s jedne strane sa kasnoantičkim vilama rustikama u Dalmaciji (Mogorjelo) i u Priobalnoj Dakiji (Kostol, Krivelj), a sa druge sa Dioklecijanovom palatom u Splitu, dok je u odnosu na njih koncepcija arhitektonskog sklopa Galerijeve utvrđene palate na Gamzigradu drugačija.
PB  - Beograd : Arheološki institut
T2  - Arheologija u Srbiji - projekti Arheološkog instituta u 2018. godini
T1  - Vrelo – Šarkamen, arheološka istraživanja, prezentacija i promocija u 2018. godini
EP  - 79
SP  - 71
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_712
ER  - 

@inbook{
author = "Petković, Sofija and Bjelić, Igor and Janjić, Gordan and Radinović, Nikola",
year = "2021",
abstract = "Prema planu arheoloških istraživanja na lokalitetu Vrelo–Šarkamen,1 u okviru projekta Arheološkog instituta u Beogradu i Muzeja Krajine u Negotinu Vrelo – Šarkamen, arheološka istraživanja, prezentacija i promocija, u julu i avgustu 2018. godine izvršena su iskopavanja na sektoru zapadne kapije. Iskopavanja predstavljaju nastavak arheoloških istraživanja započetih 2013. godine, koja bi trebala da obezbede uslove za realizaciju projekta konzervatorsko-restauratorskih radova i prezentacije utvrđene carske rezidencije. Pošto su tokom kampanja 2016–2017. godine u celosti istražene južna kula zapadne kapije (kula 1) i njena severna kula (kula 2), u 2018. planirana su istraživanja ulaza u severnu kulu kapije iz unutrašnjosti utvrđenja, unutrašnjost zapadne kapije, kao i deo zapadnog bedema od kapije do spoja sa njenom južnom kulom. Konstatovano je da je zapadna kapija bila monumentalnih dimenzija. Tako širina unutrašnjosti kapije (istok–zapad) iznosi između 5,50 i 6,00 m, a njena dužina, u pravcu sever–jug, iznosi monumentalnih 7,80 m. Izuzetno je značajno podsetiti da je duž zapadnog bedema, kao i duž južnog bedema, što je konstatovano ranijim kampanjama 2015–2016. godine otkriven niz prostorija različite namene (prostorije 1–4), što tlocrt rezidencije na lokalitetu Vrelo–Šarkamen povezuje je s jedne strane sa kasnoantičkim vilama rustikama u Dalmaciji (Mogorjelo) i u Priobalnoj Dakiji (Kostol, Krivelj), a sa druge sa Dioklecijanovom palatom u Splitu, dok je u odnosu na njih koncepcija arhitektonskog sklopa Galerijeve utvrđene palate na Gamzigradu drugačija.",
publisher = "Beograd : Arheološki institut",
journal = "Arheologija u Srbiji - projekti Arheološkog instituta u 2018. godini",
booktitle = "Vrelo – Šarkamen, arheološka istraživanja, prezentacija i promocija u 2018. godini",
pages = "79-71",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_712"
}

Petković, S., Bjelić, I., Janjić, G.,& Radinović, N.. (2021). Vrelo – Šarkamen, arheološka istraživanja, prezentacija i promocija u 2018. godini. in Arheologija u Srbiji - projekti Arheološkog instituta u 2018. godini
Beograd : Arheološki institut., 71-79.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_712

Petković S, Bjelić I, Janjić G, Radinović N. Vrelo – Šarkamen, arheološka istraživanja, prezentacija i promocija u 2018. godini. in Arheologija u Srbiji - projekti Arheološkog instituta u 2018. godini. 2021;:71-79.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_712 .

Petković, Sofija, Bjelić, Igor, Janjić, Gordan, Radinović, Nikola, "Vrelo – Šarkamen, arheološka istraživanja, prezentacija i promocija u 2018. godini" in Arheologija u Srbiji - projekti Arheološkog instituta u 2018. godini (2021):71-79,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_712 .

TY  - CONF
AU  - Илијић, Бојана
AU  - Петковић, Софија
PY  - 2021
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/1395
AB  - Рад је посвећен археолошком материјалу, пронађеном на налазишту Timacum Minus код Књажевца, који поткрепљује присуство култа Марса нарочито међу припадницима војних, коњичких јединица. Епиграф ски споменици посвећени овом божанству на којима се јављају епитети equitum и campestri недвосмилено наглашавају карактер следбеника овог култа. Натпис на вотивној плочи посвећеној Марсу Еквитуму потврђује и постојање храма. Фрагмент жртвеника који је посвећен Марсу Кампестрију, постављен је од стране кохорте II Aureliae Dardanorum, која је у свом саставу имала и коњицу. Жртвеник посвећен Марсу Кампестрију, уз остале олтаре овом божанству можда указују на постојање кампсе (campsa), вежбалишта коњичких одреда, која се налазила ван утврђења. У кампси се често налазило и мало светилиште посвећено Марсу, одакле поменути олтари највероветније потичу. За сада, локација кампсе у Тимакум Минусу није идентификована. Нови налаз прстена са гемом на којој је представљен Марс Осветник (Mars Ultor), пронађен надомак Тимакум Минуса, такође указује на значај и популарност овог божанства. Већина налаза може се датирати у период II и III века, али собзиром да су римске коњичке јединице боравиле у Равни током читавог античког периода може се претпоставити да је култ Марса наставио да живи до краја IV века када посаду утврђења чини помоћни коњички одред pseudocomitatenses Timacenses auxiliarii.
PB  - Београд : Српско археолошко друштво
PB  - Параћин : Завичајни музеј
C3  - XLIV скупштина и годишњи скуп, Параћин 14-16. октобар 2021/ Антички култ на централном Балкану. Светилишта, вотивни споменици и олтари као света места
T1  - Нова археолошка сведочанства култа бога Марса на простору Тимакум Минуса
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1395
ER  - 

@conference{
author = "Илијић, Бојана and Петковић, Софија",
year = "2021",
abstract = "Рад је посвећен археолошком материјалу, пронађеном на налазишту Timacum Minus код Књажевца, који поткрепљује присуство култа Марса нарочито међу припадницима војних, коњичких јединица. Епиграф ски споменици посвећени овом божанству на којима се јављају епитети equitum и campestri недвосмилено наглашавају карактер следбеника овог култа. Натпис на вотивној плочи посвећеној Марсу Еквитуму потврђује и постојање храма. Фрагмент жртвеника који је посвећен Марсу Кампестрију, постављен је од стране кохорте II Aureliae Dardanorum, која је у свом саставу имала и коњицу. Жртвеник посвећен Марсу Кампестрију, уз остале олтаре овом божанству можда указују на постојање кампсе (campsa), вежбалишта коњичких одреда, која се налазила ван утврђења. У кампси се често налазило и мало светилиште посвећено Марсу, одакле поменути олтари највероветније потичу. За сада, локација кампсе у Тимакум Минусу није идентификована. Нови налаз прстена са гемом на којој је представљен Марс Осветник (Mars Ultor), пронађен надомак Тимакум Минуса, такође указује на значај и популарност овог божанства. Већина налаза може се датирати у период II и III века, али собзиром да су римске коњичке јединице боравиле у Равни током читавог античког периода може се претпоставити да је култ Марса наставио да живи до краја IV века када посаду утврђења чини помоћни коњички одред pseudocomitatenses Timacenses auxiliarii.",
publisher = "Београд : Српско археолошко друштво, Параћин : Завичајни музеј",
journal = "XLIV скупштина и годишњи скуп, Параћин 14-16. октобар 2021/ Антички култ на централном Балкану. Светилишта, вотивни споменици и олтари као света места",
title = "Нова археолошка сведочанства култа бога Марса на простору Тимакум Минуса",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1395"
}

Илијић, Б.,& Петковић, С.. (2021). Нова археолошка сведочанства култа бога Марса на простору Тимакум Минуса. in XLIV скупштина и годишњи скуп, Параћин 14-16. октобар 2021/ Антички култ на централном Балкану. Светилишта, вотивни споменици и олтари као света места
Београд : Српско археолошко друштво..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1395

Илијић Б, Петковић С. Нова археолошка сведочанства култа бога Марса на простору Тимакум Минуса. in XLIV скупштина и годишњи скуп, Параћин 14-16. октобар 2021/ Антички култ на централном Балкану. Светилишта, вотивни споменици и олтари као света места. 2021;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1395 .

Илијић, Бојана, Петковић, Софија, "Нова археолошка сведочанства култа бога Марса на простору Тимакум Минуса" in XLIV скупштина и годишњи скуп, Параћин 14-16. октобар 2021/ Антички култ на централном Балкану. Светилишта, вотивни споменици и олтари као света места (2021),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1395 .

TY  - BOOK
AU  - Janjić, Gordan
AU  - Petković, Sofija
AU  - Bjelić, Igor
PY  - 2021
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/1215
AB  - Путујући кроз Србију крајем 19. века, аустроугарски истраживач Феликс Каниц је на
крајњем истоку забележио постојање два античка
утврђења. Једно се налазило у близини Зајечара
и данас нам је познато као царска палата императора Галерија, Felix Romuliana или Гамзиград,
једини археолошки локалитет у Србији који се налази на листи Светске баштине УНЕСКО-а.
Друго утврђење, које се налази на Шаркамену код Неготина, није делило срећну судбину
Гамзиграда. Смештено на тешко приступачном
терену, у густим шумама источне Србије, дуго је
сакривало своје тајне од истраживача. Повремена
археолошка истраживања мањих обима доносила
су информације које су се опречно тумачиле, не
дозвољавајући да се открије права намена монументалних грађевина далеко од знаних нам античких путева.
Откриће маузолеја чланице царске породице, са јединственим примерцима накита, 1994.
године разрешило је многе дилеме и повело истраживаче ка поузданом опредељењу комплекса
на Шаркамену као тетрархијске резиденције императора Максимина Даје.
AB  - Travelling through Serbia at the end of the 19th
century, the Austro-Hungarian explorer Felix Kanitz
marked in its far east the existence of two antique fortifications. One was situated near Zaječar and is today
known as the imperial palace of emperor Galerius,
Felix Romuliana or Gamzigrad, the only archaeological site in Serbia not on UNESCO’s World Heritage
List.
The second fortification, situated at Šarkamen
near Negotin, had no share in Gamzigrad’s lucky fate.
Located on terrain difficult to access in the thick forests of Eastern Serbia, it hid its secrets from the researchers for a long time. Occasional archaeological
research of lesser scope brought information widely
differing in interpretation, not allowing the uncovering of the true purpose of monumental edifices far
from the antique roads known to us.
The discovery of the mausoleum of a female
member of the imperial family with unique jewellery
items in 1994 solved many dilemmas and led the researchers towards the reliable stance on the complex
at Šarkamen as the tetrarchic residence of emperor
Maximinus Daia.
PB  - Negotin : Muzej Krajine
T1  - Врело – Шаркамен код Неготина. Тетрархијска резиденција Максимина Даје
T1  - Vrelo – Šarkamen near Negotin : Vrelo – Šarkamen near Negotin
EP  - 139
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1215
ER  - 

@book{
author = "Janjić, Gordan and Petković, Sofija and Bjelić, Igor",
year = "2021",
abstract = "Путујући кроз Србију крајем 19. века, аустроугарски истраживач Феликс Каниц је на
крајњем истоку забележио постојање два античка
утврђења. Једно се налазило у близини Зајечара
и данас нам је познато као царска палата императора Галерија, Felix Romuliana или Гамзиград,
једини археолошки локалитет у Србији који се налази на листи Светске баштине УНЕСКО-а.
Друго утврђење, које се налази на Шаркамену код Неготина, није делило срећну судбину
Гамзиграда. Смештено на тешко приступачном
терену, у густим шумама источне Србије, дуго је
сакривало своје тајне од истраживача. Повремена
археолошка истраживања мањих обима доносила
су информације које су се опречно тумачиле, не
дозвољавајући да се открије права намена монументалних грађевина далеко од знаних нам античких путева.
Откриће маузолеја чланице царске породице, са јединственим примерцима накита, 1994.
године разрешило је многе дилеме и повело истраживаче ка поузданом опредељењу комплекса
на Шаркамену као тетрархијске резиденције императора Максимина Даје., Travelling through Serbia at the end of the 19th
century, the Austro-Hungarian explorer Felix Kanitz
marked in its far east the existence of two antique fortifications. One was situated near Zaječar and is today
known as the imperial palace of emperor Galerius,
Felix Romuliana or Gamzigrad, the only archaeological site in Serbia not on UNESCO’s World Heritage
List.
The second fortification, situated at Šarkamen
near Negotin, had no share in Gamzigrad’s lucky fate.
Located on terrain difficult to access in the thick forests of Eastern Serbia, it hid its secrets from the researchers for a long time. Occasional archaeological
research of lesser scope brought information widely
differing in interpretation, not allowing the uncovering of the true purpose of monumental edifices far
from the antique roads known to us.
The discovery of the mausoleum of a female
member of the imperial family with unique jewellery
items in 1994 solved many dilemmas and led the researchers towards the reliable stance on the complex
at Šarkamen as the tetrarchic residence of emperor
Maximinus Daia.",
publisher = "Negotin : Muzej Krajine",
title = "Врело – Шаркамен код Неготина. Тетрархијска резиденција Максимина Даје, Vrelo – Šarkamen near Negotin : Vrelo – Šarkamen near Negotin",
pages = "139",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1215"
}

Janjić, G., Petković, S.,& Bjelić, I.. (2021). Врело – Шаркамен код Неготина. Тетрархијска резиденција Максимина Даје. 
Negotin : Muzej Krajine..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1215

Janjić G, Petković S, Bjelić I. Врело – Шаркамен код Неготина. Тетрархијска резиденција Максимина Даје. 2021;:null-139.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1215 .

Janjić, Gordan, Petković, Sofija, Bjelić, Igor, "Врело – Шаркамен код Неготина. Тетрархијска резиденција Максимина Даје" (2021),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1215 .

TY  - JOUR
AU  - Petković, Sofija
PY  - 2021
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/1216
AB  - Приликом археолошких истраживања централне грађевине (principia) у унутрашњости утврђења Timacum Minus у Равни код Књажевца, 2020. године откривен је део појасне гарнитуре, оков од легуре бакра, украшен у техници ажурирања. Мрежасти украс средишњег дела правоугаоног окова, с волутама и палметом на једном крају, састоји се од крстастих перфорација. Налаз потиче из слоја нивелације старијег хоризонта, који је претходио грађевинским активностима у IV веку. На простору данашње Србије, аналогни налази су ретки и углавном потичу с некропола Виминацијума, а по два примерка су из Сингидунума и утврђења Равна – Campsa на дунавском лимесу. Ти предмети су већином откривени у археолошким целинама из друге половине II и прве половине III века. Занимљиво је да из једног гроба кремираног покојника из Тимакум Минуса (гроб I, некропола Ропински поток)
потиче уникатна коленаста сребрна фибула, с луком украшеним мотивом врежа у техници opus interrasile, док су у Нишевцу (Timacum Maius) илегални копачи открили аналогну фибулу с луком на који је уметнута сребрна, позлаћена плочица, украшена у истој техници мотивом саћа. Фибула из гроба у Равни датује се у другу половину III века. Све то показује да су лични предмети украшени у техници ажурирања и opus interrasile били омиљени у III веку међу локалном елитом у области Горњег Тимока. Тако луксузне делове одеће, појасне гарнитуре и фибуле, могли су да приуште само припадници вишег социјално-економског статуса, који су били из војничког сталежа. Може се претпоставити да су делови појасних гарнитура, фибуле и накит украшени ажурирањем били израђивани у неком већем занатском центру Горње Мезије, највероватније у Наису.
AB  - During archeological excavations of the central building (principia) in the interior of the
Timacum Minus fortification in Ravna near Knjaževac in 2020 (Figs. 1-2, 4), a part of the
belt set, a copper alloy fitting, decorated in the technique of openwork (opus interrasile), was
discovered. The openwork decoration of the central part of rectangular fitting, with volutes
and palmetto at one end, consists of cross perforations (Fig. 9). The find originates from the
leveling layer of the earlier horizon of the building (layer C), which preceded the construction activities in the 4th century (Figs. 5-8). This layer contained the findings dated in the
period from the 2nd to 4th centuries, like fragments of ceramic and glass vessels from the 3rd
- the beginning of 4th century, a fragment of the antler double-row comb from the 4th century, a part of a marble tombstone (pinia) and a brick fragment with a stamp of cohors I Cretum, which was probably stationed in Timacum Minus in the first half of 2nd century (Fig. 3).
In the area of today’s Serbia, analogous finds are rare and mostly originate from the necropolis of Viminacium, and two specimens each are from Singidunum and the fortification
of Ravna - Campsa on the Danube Limes and one from Rakovac in Srem. These finds were
mostly discovered in archeological units from the second half of 2nd and the first half of 3rd
century. The most luxurious belt set with the fittings analogous to the specimen from Timacum Minus, decorated in openwork cross motives originate from „Više grobalja“ necropolis in Viminacium. The openwork fittings had a golden foil in the background. It comes
from a disturbed grave of cremated individual. According to the belt buckle type with volutes of the set, this finding is dated to the 2nd – the beginning of 3rd crntury.
It is interesting that from one grave of a cremated individual from Timacum Minus
(grave I, necropolis Ropinski potok) comes an unique elbow-shaped silver fibula, with the
arc decorated in opus interrasile with a vine motif, while in Niševac near Svrljig (Timacum
Maius) illegal diggers discovered an analogous fibula with the arc with an inserted silver,
gilded sheet, decorated in the same technique with a honeycomb motif (Fig. 10). The fibula
from the tomb in Ravna dates back to the second half of 3rd century. All this indicates that
personal items decorated in openwork and opus interrasile technique were popular in the 3rd
century among the local elite in the area of Gornji Timok. Such luxurious pieces of clothing, belt sets and fibulae could only be afforded by members of higher socio-economic status, who belonged to the military class. It can be assumed that parts of belt sets, fibulae and
jewelry decorated in the openwork were produced in a larger craft center of Upper Moesia,
most likely Naissus.
PB  - Beograd : Narodni muzej
T2  - Зборник Народног музеја. Археологија = Recueil du Musèe national. Archéologie
T1  - Нови налаз дела појасне гарнитуре украшене ажурирањем из Равне (Timacum Minus)
T1  - New Finding of a Part of The Belt Set Decorated with Openwork from Ravna (Timacum Minus)
IS  - 1
VL  - XXV
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1216
ER  - 

@article{
author = "Petković, Sofija",
year = "2021",
abstract = "Приликом археолошких истраживања централне грађевине (principia) у унутрашњости утврђења Timacum Minus у Равни код Књажевца, 2020. године откривен је део појасне гарнитуре, оков од легуре бакра, украшен у техници ажурирања. Мрежасти украс средишњег дела правоугаоног окова, с волутама и палметом на једном крају, састоји се од крстастих перфорација. Налаз потиче из слоја нивелације старијег хоризонта, који је претходио грађевинским активностима у IV веку. На простору данашње Србије, аналогни налази су ретки и углавном потичу с некропола Виминацијума, а по два примерка су из Сингидунума и утврђења Равна – Campsa на дунавском лимесу. Ти предмети су већином откривени у археолошким целинама из друге половине II и прве половине III века. Занимљиво је да из једног гроба кремираног покојника из Тимакум Минуса (гроб I, некропола Ропински поток)
потиче уникатна коленаста сребрна фибула, с луком украшеним мотивом врежа у техници opus interrasile, док су у Нишевцу (Timacum Maius) илегални копачи открили аналогну фибулу с луком на који је уметнута сребрна, позлаћена плочица, украшена у истој техници мотивом саћа. Фибула из гроба у Равни датује се у другу половину III века. Све то показује да су лични предмети украшени у техници ажурирања и opus interrasile били омиљени у III веку међу локалном елитом у области Горњег Тимока. Тако луксузне делове одеће, појасне гарнитуре и фибуле, могли су да приуште само припадници вишег социјално-економског статуса, који су били из војничког сталежа. Може се претпоставити да су делови појасних гарнитура, фибуле и накит украшени ажурирањем били израђивани у неком већем занатском центру Горње Мезије, највероватније у Наису., During archeological excavations of the central building (principia) in the interior of the
Timacum Minus fortification in Ravna near Knjaževac in 2020 (Figs. 1-2, 4), a part of the
belt set, a copper alloy fitting, decorated in the technique of openwork (opus interrasile), was
discovered. The openwork decoration of the central part of rectangular fitting, with volutes
and palmetto at one end, consists of cross perforations (Fig. 9). The find originates from the
leveling layer of the earlier horizon of the building (layer C), which preceded the construction activities in the 4th century (Figs. 5-8). This layer contained the findings dated in the
period from the 2nd to 4th centuries, like fragments of ceramic and glass vessels from the 3rd
- the beginning of 4th century, a fragment of the antler double-row comb from the 4th century, a part of a marble tombstone (pinia) and a brick fragment with a stamp of cohors I Cretum, which was probably stationed in Timacum Minus in the first half of 2nd century (Fig. 3).
In the area of today’s Serbia, analogous finds are rare and mostly originate from the necropolis of Viminacium, and two specimens each are from Singidunum and the fortification
of Ravna - Campsa on the Danube Limes and one from Rakovac in Srem. These finds were
mostly discovered in archeological units from the second half of 2nd and the first half of 3rd
century. The most luxurious belt set with the fittings analogous to the specimen from Timacum Minus, decorated in openwork cross motives originate from „Više grobalja“ necropolis in Viminacium. The openwork fittings had a golden foil in the background. It comes
from a disturbed grave of cremated individual. According to the belt buckle type with volutes of the set, this finding is dated to the 2nd – the beginning of 3rd crntury.
It is interesting that from one grave of a cremated individual from Timacum Minus
(grave I, necropolis Ropinski potok) comes an unique elbow-shaped silver fibula, with the
arc decorated in opus interrasile with a vine motif, while in Niševac near Svrljig (Timacum
Maius) illegal diggers discovered an analogous fibula with the arc with an inserted silver,
gilded sheet, decorated in the same technique with a honeycomb motif (Fig. 10). The fibula
from the tomb in Ravna dates back to the second half of 3rd century. All this indicates that
personal items decorated in openwork and opus interrasile technique were popular in the 3rd
century among the local elite in the area of Gornji Timok. Such luxurious pieces of clothing, belt sets and fibulae could only be afforded by members of higher socio-economic status, who belonged to the military class. It can be assumed that parts of belt sets, fibulae and
jewelry decorated in the openwork were produced in a larger craft center of Upper Moesia,
most likely Naissus.",
publisher = "Beograd : Narodni muzej",
journal = "Зборник Народног музеја. Археологија = Recueil du Musèe national. Archéologie",
title = "Нови налаз дела појасне гарнитуре украшене ажурирањем из Равне (Timacum Minus), New Finding of a Part of The Belt Set Decorated with Openwork from Ravna (Timacum Minus)",
number = "1",
volume = "XXV",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1216"
}

Petković, S.. (2021). Нови налаз дела појасне гарнитуре украшене ажурирањем из Равне (Timacum Minus). in Зборник Народног музеја. Археологија = Recueil du Musèe national. Archéologie
Beograd : Narodni muzej., XXV(1).
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1216

Petković S. Нови налаз дела појасне гарнитуре украшене ажурирањем из Равне (Timacum Minus). in Зборник Народног музеја. Археологија = Recueil du Musèe national. Archéologie. 2021;XXV(1).
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1216 .

Petković, Sofija, "Нови налаз дела појасне гарнитуре украшене ажурирањем из Равне (Timacum Minus)" in Зборник Народног музеја. Археологија = Recueil du Musèe national. Archéologie, XXV, no. 1 (2021),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1216 .

TY  - CONF
AU  - Miladinović-Radmilović, Nataša
AU  - Vulović, Dragana
AU  - Petković, Sofija
PY  - 2021
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/1217
AB  - Аномалије на зубима могу да се јаве како на млечним, тако и на сталним зубима. Термини као што су дупли или двоструки зуб, спојени зуби и зуби спојени фузијом се често користе да опишу и фузију и геминацију. Фузија представља аномалију у развоју, коју карактерише спајање два, или ређе три, суседна зубна заметка у један, док геминација представља поделу једног зубног заметка на два. У случају фузије спој два одвојена зубна заметка може бити потпун или непотпун, круна је спојена енамелом и/или дентином, и присутна су два корена или два канала у једном корену. Геминација, са друге стране, је аномалија у развоју која подразумева дељење, односно удвајање самог заметка зуба. У том случају се формира један већи зуб са бифидном круном који обично има један заједнички корен и канал. Постоји правило, да уколико се дупли зуб у анализама рачуна као један, односно уколико у зубном низу недостаје један зуб, то се обично третира као фузија, а када су сви зуби у зубном низу на броју, онда се то сматра геминацијом. Утврђивање присуства фузије или геминације приликом денталних анализа може бити додатно отежано уколико је, нпр. у зубном низу присутан додатни зуб, односно када се фузија деси између нормалног и додатног зуба. Такође, обе аномалије могу бити унилатералне и билатералне, и погађају обе дентиције, иако су чешће код млечних зуба. Фузија је чешћа код инцизива у мандибули, док је геминација чешћа код инцизива у максилама.
PB  - Beograd : Srpsko arheološko društvo
C3  - Српско археолошко друштво, XLIV скупштина и годишњи скуп, Параћин 14–16. октобар 2021
T1  - Фузија и геминација сталних зуба на два касноантичка локалитета у Србији
SP  - 75
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1217
ER  - 

@conference{
author = "Miladinović-Radmilović, Nataša and Vulović, Dragana and Petković, Sofija",
year = "2021",
abstract = "Аномалије на зубима могу да се јаве како на млечним, тако и на сталним зубима. Термини као што су дупли или двоструки зуб, спојени зуби и зуби спојени фузијом се често користе да опишу и фузију и геминацију. Фузија представља аномалију у развоју, коју карактерише спајање два, или ређе три, суседна зубна заметка у један, док геминација представља поделу једног зубног заметка на два. У случају фузије спој два одвојена зубна заметка може бити потпун или непотпун, круна је спојена енамелом и/или дентином, и присутна су два корена или два канала у једном корену. Геминација, са друге стране, је аномалија у развоју која подразумева дељење, односно удвајање самог заметка зуба. У том случају се формира један већи зуб са бифидном круном који обично има један заједнички корен и канал. Постоји правило, да уколико се дупли зуб у анализама рачуна као један, односно уколико у зубном низу недостаје један зуб, то се обично третира као фузија, а када су сви зуби у зубном низу на броју, онда се то сматра геминацијом. Утврђивање присуства фузије или геминације приликом денталних анализа може бити додатно отежано уколико је, нпр. у зубном низу присутан додатни зуб, односно када се фузија деси између нормалног и додатног зуба. Такође, обе аномалије могу бити унилатералне и билатералне, и погађају обе дентиције, иако су чешће код млечних зуба. Фузија је чешћа код инцизива у мандибули, док је геминација чешћа код инцизива у максилама.",
publisher = "Beograd : Srpsko arheološko društvo",
journal = "Српско археолошко друштво, XLIV скупштина и годишњи скуп, Параћин 14–16. октобар 2021",
title = "Фузија и геминација сталних зуба на два касноантичка локалитета у Србији",
pages = "75",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1217"
}

Miladinović-Radmilović, N., Vulović, D.,& Petković, S.. (2021). Фузија и геминација сталних зуба на два касноантичка локалитета у Србији. in Српско археолошко друштво, XLIV скупштина и годишњи скуп, Параћин 14–16. октобар 2021
Beograd : Srpsko arheološko društvo., 75.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1217

Miladinović-Radmilović N, Vulović D, Petković S. Фузија и геминација сталних зуба на два касноантичка локалитета у Србији. in Српско археолошко друштво, XLIV скупштина и годишњи скуп, Параћин 14–16. октобар 2021. 2021;:75.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1217 .

Miladinović-Radmilović, Nataša, Vulović, Dragana, Petković, Sofija, "Фузија и геминација сталних зуба на два касноантичка локалитета у Србији" in Српско археолошко друштво, XLIV скупштина и годишњи скуп, Параћин 14–16. октобар 2021 (2021):75,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1217 .

TY  - CONF
AU  - Petković, Sofija
AU  - Ilijić, Bojana
PY  - 2021
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/1218
AB  - Rimsko arheološko nalazište TImacum MInus uglavnom je poznato po velikom broju epigrafskih spomenika, koje su njegovi istraživači Nikola Vulić i Petar Petrović većim delom publikovali. Međutim, dalja arheološka istraživanja iznedrila su nove nalaze. U ovom radu predstavićemo dva epitafska spomenika: veći fragment votivnog spomenika postavljenog od strane vojne jedinice, koja je činila posadu Timacum Minusa cohors II aurelia dandanorum i bazu stuba sa votivnim natpisom koga su posvetili velikodostojnici vojske i administracije.
PB  - Beograd : Srpsko arheološko društvo
PB  - Paraćin : Zavičajni muzej
C3  - XLIV скупштина и годишњи скуп, Параћин 14-16. октобар 2021/ Антички култ на централном Балкану. Светилишта, вотивни споменици и олтари као света места
T1  - Два нова вотивна натписа из Тимакум Минуса
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1218
ER  - 

@conference{
author = "Petković, Sofija and Ilijić, Bojana",
year = "2021",
abstract = "Rimsko arheološko nalazište TImacum MInus uglavnom je poznato po velikom broju epigrafskih spomenika, koje su njegovi istraživači Nikola Vulić i Petar Petrović većim delom publikovali. Međutim, dalja arheološka istraživanja iznedrila su nove nalaze. U ovom radu predstavićemo dva epitafska spomenika: veći fragment votivnog spomenika postavljenog od strane vojne jedinice, koja je činila posadu Timacum Minusa cohors II aurelia dandanorum i bazu stuba sa votivnim natpisom koga su posvetili velikodostojnici vojske i administracije.",
publisher = "Beograd : Srpsko arheološko društvo, Paraćin : Zavičajni muzej",
journal = "XLIV скупштина и годишњи скуп, Параћин 14-16. октобар 2021/ Антички култ на централном Балкану. Светилишта, вотивни споменици и олтари као света места",
title = "Два нова вотивна натписа из Тимакум Минуса",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1218"
}

Petković, S.,& Ilijić, B.. (2021). Два нова вотивна натписа из Тимакум Минуса. in XLIV скупштина и годишњи скуп, Параћин 14-16. октобар 2021/ Антички култ на централном Балкану. Светилишта, вотивни споменици и олтари као света места
Beograd : Srpsko arheološko društvo..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1218

Petković S, Ilijić B. Два нова вотивна натписа из Тимакум Минуса. in XLIV скупштина и годишњи скуп, Параћин 14-16. октобар 2021/ Антички култ на централном Балкану. Светилишта, вотивни споменици и олтари као света места. 2021;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1218 .

Petković, Sofija, Ilijić, Bojana, "Два нова вотивна натписа из Тимакум Минуса" in XLIV скупштина и годишњи скуп, Параћин 14-16. октобар 2021/ Антички култ на централном Балкану. Светилишта, вотивни споменици и олтари као света места (2021),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1218 .

TY  - CHAP
AU  - Petković, Sofija
PY  - 2020
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/1119
AB  - Among Roman Brooches originating from the territory of today's Serbia, in nearly every typo-logical group there are types or specimens with a cult function or symbolism. In the group of early Roman fibulae there is a type in the form of pincers related to metallurgy and Vulcanus. In the group of strongly-profiled arch brooches there are several types connected to cult issues: anchor-fibu-lae and some variants of a hybrid-type, like zoomorphic and anthropomorphic strongly-profiled arch fibu-lae. In the group of elbow-brooches there is a luxurious specimen made of silver, ornamented with gold foil and with a votive inscription. Nearly all types of plate brooches could have had a cultic meaning or function, especially the type in the form of a swastika. The types of the group of figural modelled fibulae are obviously associated with certain deities, as they appear in the form of different animals as well as in form of cult scenes. There is a type of brooches in the form of cult objects, like a jug, thyrsus, caduceus and horn of plenty (cornu copia) (Petkovie Types 27 A-D). In the group of arch fibulae some types could be referred to as cult objects, like crossbow brooches decorated with imperial portraits or Christian symbols, but also with a rep-resentation of an obscure deity.
PB  - Serbian Archaeological Society
T2  - Ancient Cult in the Balkans through Archaeological Findings and Icoography/ Антички култ на Балкану кроз археолошке налазе и иконографију
T1  - Roman Brooches from Serbia as Cult Objects
EP  - 156
SP  - 133
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1119
ER  - 

@inbook{
author = "Petković, Sofija",
year = "2020",
abstract = "Among Roman Brooches originating from the territory of today's Serbia, in nearly every typo-logical group there are types or specimens with a cult function or symbolism. In the group of early Roman fibulae there is a type in the form of pincers related to metallurgy and Vulcanus. In the group of strongly-profiled arch brooches there are several types connected to cult issues: anchor-fibu-lae and some variants of a hybrid-type, like zoomorphic and anthropomorphic strongly-profiled arch fibu-lae. In the group of elbow-brooches there is a luxurious specimen made of silver, ornamented with gold foil and with a votive inscription. Nearly all types of plate brooches could have had a cultic meaning or function, especially the type in the form of a swastika. The types of the group of figural modelled fibulae are obviously associated with certain deities, as they appear in the form of different animals as well as in form of cult scenes. There is a type of brooches in the form of cult objects, like a jug, thyrsus, caduceus and horn of plenty (cornu copia) (Petkovie Types 27 A-D). In the group of arch fibulae some types could be referred to as cult objects, like crossbow brooches decorated with imperial portraits or Christian symbols, but also with a rep-resentation of an obscure deity.",
publisher = "Serbian Archaeological Society",
journal = "Ancient Cult in the Balkans through Archaeological Findings and Icoography/ Антички култ на Балкану кроз археолошке налазе и иконографију",
booktitle = "Roman Brooches from Serbia as Cult Objects",
pages = "156-133",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1119"
}

Petković, S.. (2020). Roman Brooches from Serbia as Cult Objects. in Ancient Cult in the Balkans through Archaeological Findings and Icoography/ Антички култ на Балкану кроз археолошке налазе и иконографију
Serbian Archaeological Society., 133-156.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1119

Petković S. Roman Brooches from Serbia as Cult Objects. in Ancient Cult in the Balkans through Archaeological Findings and Icoography/ Антички култ на Балкану кроз археолошке налазе и иконографију. 2020;:133-156.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1119 .

Petković, Sofija, "Roman Brooches from Serbia as Cult Objects" in Ancient Cult in the Balkans through Archaeological Findings and Icoography/ Антички култ на Балкану кроз археолошке налазе и иконографију (2020):133-156,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1119 .

TY  - BOOK
AU  - Петковић, Софија
AU  - Тапавички-Илић, Милица
PY  - 2020
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/468
AB  - Ова књига настала je на основу археолошких ископавања утврђења римског
града Horreum Margi у периоду 1986-1990. године, која су у сарадњи спровели
Археолошки институт и Војни музеј у Београду. Истраживања су нагло прекинута
1991. године неочекиваниим почетком грађанског рата у СФР Југославији, који је,
нажалост, трајао све до 1999. године. У овој ситуацији, истраживачи су се посветили
анализи резултата краткотрајних ископавања и археолошких налаза. Ипак, у
очекивању наставка истаживања, деценијама је изостала финална публикација
резултата добијених на основу ископавања 1986-1990. године.
AB  - Horreum Margi is situated in the middle of Morava valley, on the right bank of
the Velika Morava. Modern day Ćuprija is located on the remains of this very important
Roman fort.
The geo-strategic position of Horreum Margi determined its development and
destiny. It was established in the middle of the Roman province of Upper Moesia (Moesia
Superior), that included the central part of the Balkan peninsula. It shared its borders
with the province Pannonia to the north, Dacia and Lower Moesia (Moesia Inferior)
in the east, Macedonia in the south and Dalmatia in the west. However, its position becomes
even more relevant when two important axes of communication are considered:
the fluvial one, along the river Velika Morava (Margus) and another on land, known as
Via militaris. The Roman military road reached the Upper Moesia from the north, from
Pannonia and led via the two legionary camps on the Limes, Singidunum and Viminacium.
Further on, it ran towards Horreum Margi and continued towards the south, i.e. Naissus.
One of the most important crossroads of the Roman Empire was situated in Naissus,
that connected the Danubian Limes to the north with Bosporus to the east, the Aegean
Sea to the south and the Adriatic Sea to the west. Horreum Margi was also an important
connection between the cities on the Danubian limes of the Upper Moesia that developed
around the legionary camps Singidunum (camp of the legion IIII Flavia) and Viminacium
(camp of the legion VII Claudia), further on Margum on the mouth of the river Velika
Morava into the Danube and the economic centers inland the province, such as Naissus,
Ulpiana and Scupi.
PB  - Београд : Археолошки институт
T1  - Касноантичко утврђење Horreum Margi
T1  - Late Roman Fortification Horreum Margi
EP  - 249 стр., XLIV листова с таблама
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_468
ER  - 

@book{
author = "Петковић, Софија and Тапавички-Илић, Милица",
year = "2020",
abstract = "Ова књига настала je на основу археолошких ископавања утврђења римског
града Horreum Margi у периоду 1986-1990. године, која су у сарадњи спровели
Археолошки институт и Војни музеј у Београду. Истраживања су нагло прекинута
1991. године неочекиваниим почетком грађанског рата у СФР Југославији, који је,
нажалост, трајао све до 1999. године. У овој ситуацији, истраживачи су се посветили
анализи резултата краткотрајних ископавања и археолошких налаза. Ипак, у
очекивању наставка истаживања, деценијама је изостала финална публикација
резултата добијених на основу ископавања 1986-1990. године., Horreum Margi is situated in the middle of Morava valley, on the right bank of
the Velika Morava. Modern day Ćuprija is located on the remains of this very important
Roman fort.
The geo-strategic position of Horreum Margi determined its development and
destiny. It was established in the middle of the Roman province of Upper Moesia (Moesia
Superior), that included the central part of the Balkan peninsula. It shared its borders
with the province Pannonia to the north, Dacia and Lower Moesia (Moesia Inferior)
in the east, Macedonia in the south and Dalmatia in the west. However, its position becomes
even more relevant when two important axes of communication are considered:
the fluvial one, along the river Velika Morava (Margus) and another on land, known as
Via militaris. The Roman military road reached the Upper Moesia from the north, from
Pannonia and led via the two legionary camps on the Limes, Singidunum and Viminacium.
Further on, it ran towards Horreum Margi and continued towards the south, i.e. Naissus.
One of the most important crossroads of the Roman Empire was situated in Naissus,
that connected the Danubian Limes to the north with Bosporus to the east, the Aegean
Sea to the south and the Adriatic Sea to the west. Horreum Margi was also an important
connection between the cities on the Danubian limes of the Upper Moesia that developed
around the legionary camps Singidunum (camp of the legion IIII Flavia) and Viminacium
(camp of the legion VII Claudia), further on Margum on the mouth of the river Velika
Morava into the Danube and the economic centers inland the province, such as Naissus,
Ulpiana and Scupi.",
publisher = "Београд : Археолошки институт",
title = "Касноантичко утврђење Horreum Margi, Late Roman Fortification Horreum Margi",
pages = "249 стр., XLIV листова с таблама",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_468"
}

Петковић, С.,& Тапавички-Илић, М.. (2020). Касноантичко утврђење Horreum Margi. 
Београд : Археолошки институт..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_468

Петковић С, Тапавички-Илић М. Касноантичко утврђење Horreum Margi. 2020;:null-249 стр., XLIV листова с таблама.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_468 .

Петковић, Софија, Тапавички-Илић, Милица, "Касноантичко утврђење Horreum Margi" (2020),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_468 .

TY  - CHAP
AU  - Petković, Sofija
PY  - 2020
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/1181
AB  - Eastern Serbia is famous for its complex of the imperial palace Felix Romuliana and memorial – funeral monuments on the Magura Hill, built by Emperor Galerius at the beginning of the 4th century, inscribed on the List of the World Cultural Heritage Sites by UNESCO in 2007. Systematical archaeological investigations of the Late Roman fortified imperial place at Gamzigrad had started in distant 1953. These excavations were con ducted until 1967 by the Institute of Archaeology of Serbian Academy of Sciences and Art (SASA), under the direction of Đorđe Mano Zisi and Đorđe Starčević. From 1970 the director was academian Dragoslav Srejovic and investigations were conducted by the Committee for archaeology of SASA, and from 1997 coordinator of the project has become the director of the Institute of Archaeology
PB  - Römisch-Germanische Forschungen
T2  - Gamzigrad-Studien I. Ergebnisse der deutsch-serbischen Forschungen im Umfeld des Palastes Romuliana
T1  - The Results of Archaeological Research in the South Tower of the West Gate of Later Fortification of Felix Romuliana
EP  - 204
SP  - 171
VL  - I
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1181
ER  - 

@inbook{
author = "Petković, Sofija",
year = "2020",
abstract = "Eastern Serbia is famous for its complex of the imperial palace Felix Romuliana and memorial – funeral monuments on the Magura Hill, built by Emperor Galerius at the beginning of the 4th century, inscribed on the List of the World Cultural Heritage Sites by UNESCO in 2007. Systematical archaeological investigations of the Late Roman fortified imperial place at Gamzigrad had started in distant 1953. These excavations were con ducted until 1967 by the Institute of Archaeology of Serbian Academy of Sciences and Art (SASA), under the direction of Đorđe Mano Zisi and Đorđe Starčević. From 1970 the director was academian Dragoslav Srejovic and investigations were conducted by the Committee for archaeology of SASA, and from 1997 coordinator of the project has become the director of the Institute of Archaeology",
publisher = "Römisch-Germanische Forschungen",
journal = "Gamzigrad-Studien I. Ergebnisse der deutsch-serbischen Forschungen im Umfeld des Palastes Romuliana",
booktitle = "The Results of Archaeological Research in the South Tower of the West Gate of Later Fortification of Felix Romuliana",
pages = "204-171",
volume = "I",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1181"
}

Petković, S.. (2020). The Results of Archaeological Research in the South Tower of the West Gate of Later Fortification of Felix Romuliana. in Gamzigrad-Studien I. Ergebnisse der deutsch-serbischen Forschungen im Umfeld des Palastes Romuliana
Römisch-Germanische Forschungen., I, 171-204.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1181

Petković S. The Results of Archaeological Research in the South Tower of the West Gate of Later Fortification of Felix Romuliana. in Gamzigrad-Studien I. Ergebnisse der deutsch-serbischen Forschungen im Umfeld des Palastes Romuliana. 2020;I:171-204.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1181 .

Petković, Sofija, "The Results of Archaeological Research in the South Tower of the West Gate of Later Fortification of Felix Romuliana" in Gamzigrad-Studien I. Ergebnisse der deutsch-serbischen Forschungen im Umfeld des Palastes Romuliana, I (2020):171-204,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1181 .

TY  - CHAP
AU  - Petković, Sofija
PY  - 2020
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/1182
AB  - Roman ceramic oil-lamps are chronologically sensitive archaeological finds, as their forms and ornamentation often changed through their production history. Typological analyses of these items has resulted in numerous typologies of Roman ceramic lamps from all across the Roman Empire. Although some types of Roman lamps were very precisely dated, sometimes they do not correspond to the relative chronology of the stratigraphy at archaeological sites. In this paper we present the results of the typological and chronological analysis of Roman ceramic lamps related to relative chronology based on the stratigraphy of cultural layers, construction phases and archaeological units in the fortification of Čezava – Castrum Novae at the Roman Danube Limes, dated from the end of 1st to the 6th century.
PB  - Institute of Archaeology
T2  - Illyricum Romanum. Studiola in honorem Miloje Vasić
T1  - Lamps from the Roman Fortification of Čezava – Castrum Novae as Chronological Indicators of the Startigraphy of Cultural Layers
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1182
ER  - 

@inbook{
author = "Petković, Sofija",
year = "2020",
abstract = "Roman ceramic oil-lamps are chronologically sensitive archaeological finds, as their forms and ornamentation often changed through their production history. Typological analyses of these items has resulted in numerous typologies of Roman ceramic lamps from all across the Roman Empire. Although some types of Roman lamps were very precisely dated, sometimes they do not correspond to the relative chronology of the stratigraphy at archaeological sites. In this paper we present the results of the typological and chronological analysis of Roman ceramic lamps related to relative chronology based on the stratigraphy of cultural layers, construction phases and archaeological units in the fortification of Čezava – Castrum Novae at the Roman Danube Limes, dated from the end of 1st to the 6th century.",
publisher = "Institute of Archaeology",
journal = "Illyricum Romanum. Studiola in honorem Miloje Vasić",
booktitle = "Lamps from the Roman Fortification of Čezava – Castrum Novae as Chronological Indicators of the Startigraphy of Cultural Layers",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1182"
}

Petković, S.. (2020). Lamps from the Roman Fortification of Čezava – Castrum Novae as Chronological Indicators of the Startigraphy of Cultural Layers. in Illyricum Romanum. Studiola in honorem Miloje Vasić
Institute of Archaeology..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1182

Petković S. Lamps from the Roman Fortification of Čezava – Castrum Novae as Chronological Indicators of the Startigraphy of Cultural Layers. in Illyricum Romanum. Studiola in honorem Miloje Vasić. 2020;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1182 .

Petković, Sofija, "Lamps from the Roman Fortification of Čezava – Castrum Novae as Chronological Indicators of the Startigraphy of Cultural Layers" in Illyricum Romanum. Studiola in honorem Miloje Vasić (2020),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1182 .

TY  - CHAP
AU  - Miladinović-Radmilović, Nataša
AU  - Petković, Sofija
PY  - 2020
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/1060
AB  - Timacum Minus is a Roman fortification and settlement in Eastern Serbia dated from the 1st to the mid-5th century AD. One of its necropolises is situated on the eastern slope of Slog Hill. There were two horizons of burial at this necropolis – Late Roman, from the mid-4th to the mid-5th century (phase I: 350–380 AD; phase II: 380–410 AD; phase III: 410–450 AD) and Early Medieval, from the 8th to the 11th century. In the periods 1994–1996 and 2013–2015, 113 Late Roman graves were excavated at Slog, 28 of which were children’s burials. Although the human osteological material was extensively decomposed due to the acidity of the soil, to the point that a large number of bones were missing, we tried to reconstruct the health status of the discovered children in Timacum Minus in the 4th and 5th centuries. This paper will discuss diseases which directly left traces on the osteological material and diseases that left no visible marks on the bones, but may indeed have been the direct cause of death of children in Timacum Minus. In order to properly interpret the data collected by anthropological analysis, it is necessary to know the additional causes of child mortality and take into consideration the archaeological and historical background as well.
PB  - Belgrade : Institute of Archaeology
T2  - Illyricvm Romanvm, Studiola in Honorem Miloje Vasić
T1  - Health and Social Status of Children in the Late Roman Timacum Minus
EP  - 240
EP  - 267
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1060
ER  - 

@inbook{
author = "Miladinović-Radmilović, Nataša and Petković, Sofija",
year = "2020",
abstract = "Timacum Minus is a Roman fortification and settlement in Eastern Serbia dated from the 1st to the mid-5th century AD. One of its necropolises is situated on the eastern slope of Slog Hill. There were two horizons of burial at this necropolis – Late Roman, from the mid-4th to the mid-5th century (phase I: 350–380 AD; phase II: 380–410 AD; phase III: 410–450 AD) and Early Medieval, from the 8th to the 11th century. In the periods 1994–1996 and 2013–2015, 113 Late Roman graves were excavated at Slog, 28 of which were children’s burials. Although the human osteological material was extensively decomposed due to the acidity of the soil, to the point that a large number of bones were missing, we tried to reconstruct the health status of the discovered children in Timacum Minus in the 4th and 5th centuries. This paper will discuss diseases which directly left traces on the osteological material and diseases that left no visible marks on the bones, but may indeed have been the direct cause of death of children in Timacum Minus. In order to properly interpret the data collected by anthropological analysis, it is necessary to know the additional causes of child mortality and take into consideration the archaeological and historical background as well.",
publisher = "Belgrade : Institute of Archaeology",
journal = "Illyricvm Romanvm, Studiola in Honorem Miloje Vasić",
booktitle = "Health and Social Status of Children in the Late Roman Timacum Minus",
pages = "240-267",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1060"
}

Miladinović-Radmilović, N.,& Petković, S.. (2020). Health and Social Status of Children in the Late Roman Timacum Minus. in Illyricvm Romanvm, Studiola in Honorem Miloje Vasić
Belgrade : Institute of Archaeology..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1060

Miladinović-Radmilović N, Petković S. Health and Social Status of Children in the Late Roman Timacum Minus. in Illyricvm Romanvm, Studiola in Honorem Miloje Vasić. 2020;:null-240.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1060 .

Miladinović-Radmilović, Nataša, Petković, Sofija, "Health and Social Status of Children in the Late Roman Timacum Minus" in Illyricvm Romanvm, Studiola in Honorem Miloje Vasić (2020),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1060 .

TY  - JOUR
AU  - Petković, Sofija
AU  - Petković, Sofija
AU  - Gojković, Dragica
AU  - Bulatović, Jelena
PY  - 2020
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/339
AB  - Na istočnim padinama brda Slog u Ravni, oko 400 m zapadno od rimskog utvrđenja Timacum Minus, u periodu između 1994. i 1996. i između 2013. i 2015. godine, na višeslojnoj nekropoli sprovedena su arheološka istraživanja. Dva glavna horizonta korišćenja nekropole hronološki su opredeljena u kasnorimski i ranosrednjovekovni period. Kasnorimska nekropola sa tri faze datovana je u period od sredine 4. do sredine 5. veka, dok je za ranosrednjovekovnu nekropolu, na osnovu novih arheoloških iskopavanja, utvrđeno da je imala dve faze: raniju - datovanu u period 8-9. veka, i kasniju - od kraja 9. do početka 11. veka. Tokom iskopavanja 2014. godine, u starijem ranosrednjovekovnom horizontu nekropole otkriven je jedan zanimljiv grob (G 159), koji predstavlja jedinstven nalaz na čitavoj nekropoli. Žena u ovom grobu (G 159) bila je sahranjena u jednostavnoj ovalnoj raki, na leđima i s rukama ispruženim pored tela. Grob je bio orijentisan u pravcu zapad-istok, sa devijacijom manjom od 5º ka jugu. Ceo skelet žene bio je slabo očuvan - neke kosti su bile dislocirane, a neke su nedostajale. Posebno zanimljiv nalaz jeste skelet životinje koji je pronađen zapadno od ženine glave, u savijenom položaju, tako što je glava životinje bila naslonjena na levu stranu glave žene. Žena je bila sahranjena sa brojnim grobnim prilozima, na osnovu kojih je TA sahrana opredeljena u period 8-9. veka. Antropološka analiza je pokazala da je žena u trenutku smrti imala između 40 i 45 godina. Uočene patološke promene na njenim kostima svedoče da je patila od osteoartritisa. Te osteoartričine lezije, zajedno sa naglašenim pripojima mišića, upućuju na to da se tokom života bavila teškim fizičkim aktivnostima. Ante-mortem gubitak svih zuba iz njene donje vilice predstavlja veoma zanimljivu i još uvek nerazjašnjenu pojavu. S jedne strane, moguće je da je to stanje posledica nekog dentalnog oboljenja, dok je, s druge, možda i rezultat mutilacije - namernog sakaćenja pokojnice. Međutim, ovo tumačenje treba uzeti sa dozom rezerve budući da adekvatne analogije takve prakse još nisu pronađene. Arheozoološka analiza je pokazala da skelet životinje sahranjene u grobu sa ženom pripada odrasloj lisici, staroj između dve i četiri godine. Budući da se izračunata visina grebena ove jedinke od 41,3 cm nalazi u gornjem opsegu visina grebena lisica, može se pretpostaviti da skelet pripada mužjaku lisice, a nepostojanje tragova glodanja i raspadanja na skeletnim ostacima ukazuje na to da je životinja pohranjena brzo posle smrti. Ako se ima u vidu položaj lisice i njeno mesto u grobu u odnosu na sahranjenu ženu, može se zaključiti da se radi o istovremenom događaju, to jest sahrani. Na osnovu svih podataka kao i detaljne arheološke, antropološke i arheozoološke analize groba 159 (G 159) na nekropoli Slog u Ravni, može se zaključiti sledeće: da je ova sredovečna žena bila istaknutog društvenog statusa u ranosrednjovekovnom naselju u Ravni, da je imala antemortem gubitak svih zuba iz donje vilice (mutilacija ?), da je bila sahranjena sa odraslim mužjakom lisice, s kojim je verovatno imala neku posebnu vrstu veze, i da se ova pogrebna praksa možda može povezati sa šamanizmom. Jedina analogija za takvu pogrebnu praksu kod nas do sada je zabeležena na avarskoj nekropoli Pionirska ulica - Bečej (grob 16) u Vojvodini i datuje se u ranoavarski period. Sahrana u grobu 159 sa nekropole Slog mlađa je jedno stoleće i ukazuje na moguće uticaje stepsko-nomadskih zajednica, pre svega Bugara.
AB  - On the Eastern slope of Slog Hill in Ravna, some 400 m to the West of the Roman fortification of Timacum Minus, a multilayered necropolis was investigated from 1994 to 1996 and from 2013 to 2015. There are two main horizons of the necropolis - Late Roman and Early Medieval. The late Roman necropolis has three phases dated from the middle of the 4th to the middle of the 5th century. The early medieval necropolis, according to the new excavations, has two phases, the earlier dated to the 8th - 9th centuries and the later from the end of the 9th to the beginning of the 11th century. An interesting grave (G 159), belonging to the earlier medieval phase of necropolis, was discovered in 2014. It is a unique burial of a woman and a fox, which has its only analogy in a disturbed woman and fox grave (grave 16) at the early Avar necropolis in Bečej. The burial with a fox could be interpreted in two ways - that the animal has a cult - ritual - magic meaning or that the fox was a pet of the deceased.
PB  - Arheološki institut, Beograd
T2  - Starinar
T1  - Ranosrednjovekovna sahrana žene i lisice na nekropoli Slog u Ravni (Timacum Minus) u istočnoj Srbiji
T1  - Early medieval burial of woman and fox at the Slog necropolis in Ravna (Timacum Minus) in Eastern Serbia
EP  - 255
IS  - 70
SP  - 239
DO  - 10.2298/STA2070239P
ER  - 

@article{
author = "Petković, Sofija and Petković, Sofija and Gojković, Dragica and Bulatović, Jelena",
year = "2020",
abstract = "Na istočnim padinama brda Slog u Ravni, oko 400 m zapadno od rimskog utvrđenja Timacum Minus, u periodu između 1994. i 1996. i između 2013. i 2015. godine, na višeslojnoj nekropoli sprovedena su arheološka istraživanja. Dva glavna horizonta korišćenja nekropole hronološki su opredeljena u kasnorimski i ranosrednjovekovni period. Kasnorimska nekropola sa tri faze datovana je u period od sredine 4. do sredine 5. veka, dok je za ranosrednjovekovnu nekropolu, na osnovu novih arheoloških iskopavanja, utvrđeno da je imala dve faze: raniju - datovanu u period 8-9. veka, i kasniju - od kraja 9. do početka 11. veka. Tokom iskopavanja 2014. godine, u starijem ranosrednjovekovnom horizontu nekropole otkriven je jedan zanimljiv grob (G 159), koji predstavlja jedinstven nalaz na čitavoj nekropoli. Žena u ovom grobu (G 159) bila je sahranjena u jednostavnoj ovalnoj raki, na leđima i s rukama ispruženim pored tela. Grob je bio orijentisan u pravcu zapad-istok, sa devijacijom manjom od 5º ka jugu. Ceo skelet žene bio je slabo očuvan - neke kosti su bile dislocirane, a neke su nedostajale. Posebno zanimljiv nalaz jeste skelet životinje koji je pronađen zapadno od ženine glave, u savijenom položaju, tako što je glava životinje bila naslonjena na levu stranu glave žene. Žena je bila sahranjena sa brojnim grobnim prilozima, na osnovu kojih je TA sahrana opredeljena u period 8-9. veka. Antropološka analiza je pokazala da je žena u trenutku smrti imala između 40 i 45 godina. Uočene patološke promene na njenim kostima svedoče da je patila od osteoartritisa. Te osteoartričine lezije, zajedno sa naglašenim pripojima mišića, upućuju na to da se tokom života bavila teškim fizičkim aktivnostima. Ante-mortem gubitak svih zuba iz njene donje vilice predstavlja veoma zanimljivu i još uvek nerazjašnjenu pojavu. S jedne strane, moguće je da je to stanje posledica nekog dentalnog oboljenja, dok je, s druge, možda i rezultat mutilacije - namernog sakaćenja pokojnice. Međutim, ovo tumačenje treba uzeti sa dozom rezerve budući da adekvatne analogije takve prakse još nisu pronađene. Arheozoološka analiza je pokazala da skelet životinje sahranjene u grobu sa ženom pripada odrasloj lisici, staroj između dve i četiri godine. Budući da se izračunata visina grebena ove jedinke od 41,3 cm nalazi u gornjem opsegu visina grebena lisica, može se pretpostaviti da skelet pripada mužjaku lisice, a nepostojanje tragova glodanja i raspadanja na skeletnim ostacima ukazuje na to da je životinja pohranjena brzo posle smrti. Ako se ima u vidu položaj lisice i njeno mesto u grobu u odnosu na sahranjenu ženu, može se zaključiti da se radi o istovremenom događaju, to jest sahrani. Na osnovu svih podataka kao i detaljne arheološke, antropološke i arheozoološke analize groba 159 (G 159) na nekropoli Slog u Ravni, može se zaključiti sledeće: da je ova sredovečna žena bila istaknutog društvenog statusa u ranosrednjovekovnom naselju u Ravni, da je imala antemortem gubitak svih zuba iz donje vilice (mutilacija ?), da je bila sahranjena sa odraslim mužjakom lisice, s kojim je verovatno imala neku posebnu vrstu veze, i da se ova pogrebna praksa možda može povezati sa šamanizmom. Jedina analogija za takvu pogrebnu praksu kod nas do sada je zabeležena na avarskoj nekropoli Pionirska ulica - Bečej (grob 16) u Vojvodini i datuje se u ranoavarski period. Sahrana u grobu 159 sa nekropole Slog mlađa je jedno stoleće i ukazuje na moguće uticaje stepsko-nomadskih zajednica, pre svega Bugara., On the Eastern slope of Slog Hill in Ravna, some 400 m to the West of the Roman fortification of Timacum Minus, a multilayered necropolis was investigated from 1994 to 1996 and from 2013 to 2015. There are two main horizons of the necropolis - Late Roman and Early Medieval. The late Roman necropolis has three phases dated from the middle of the 4th to the middle of the 5th century. The early medieval necropolis, according to the new excavations, has two phases, the earlier dated to the 8th - 9th centuries and the later from the end of the 9th to the beginning of the 11th century. An interesting grave (G 159), belonging to the earlier medieval phase of necropolis, was discovered in 2014. It is a unique burial of a woman and a fox, which has its only analogy in a disturbed woman and fox grave (grave 16) at the early Avar necropolis in Bečej. The burial with a fox could be interpreted in two ways - that the animal has a cult - ritual - magic meaning or that the fox was a pet of the deceased.",
publisher = "Arheološki institut, Beograd",
journal = "Starinar",
title = "Ranosrednjovekovna sahrana žene i lisice na nekropoli Slog u Ravni (Timacum Minus) u istočnoj Srbiji, Early medieval burial of woman and fox at the Slog necropolis in Ravna (Timacum Minus) in Eastern Serbia",
pages = "255-239",
number = "70",
doi = "10.2298/STA2070239P"
}

Petković, S., Petković, S., Gojković, D.,& Bulatović, J.. (2020). Ranosrednjovekovna sahrana žene i lisice na nekropoli Slog u Ravni (Timacum Minus) u istočnoj Srbiji. in Starinar
Arheološki institut, Beograd.(70), 239-255.
https://doi.org/10.2298/STA2070239P

Petković S, Petković S, Gojković D, Bulatović J. Ranosrednjovekovna sahrana žene i lisice na nekropoli Slog u Ravni (Timacum Minus) u istočnoj Srbiji. in Starinar. 2020;(70):239-255.
doi:10.2298/STA2070239P .

Petković, Sofija, Petković, Sofija, Gojković, Dragica, Bulatović, Jelena, "Ranosrednjovekovna sahrana žene i lisice na nekropoli Slog u Ravni (Timacum Minus) u istočnoj Srbiji" in Starinar, no. 70 (2020):239-255,
https://doi.org/10.2298/STA2070239P . .

TY  - CONF
AU  - Петковић, Софија
PY  - 2019
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/1592
AB  - У селу Мироч, на истоименој планини, налази се римско утврђење
и цивилно насеље Gerulatae, које је штитило пут који је спајао долину
Поречке реке и римско утврђење и град у близини данашње Брзе Паланке
(Egeta). Овај пут, који се рачвао од главне подунвске комуникације (Via
militaris) на 6 km југозападно од утврђења на Великом Грацу (Taliata),
код кастела на ушћу Голубињске реке (Columbina), био је пречица војне
цесте дуж лимеса у области Кључа, а имао је и економски значај.
Иако нису вршена археолошка ископавања, рекогносцирањем терена
и геофизичком проспекцијом (геомагнетска снимања терена), утврђено
је да се ради о каструму правоугаоне основе, димензија 144 х 120 m,
који је дужим странама оријентисан у правцу северсевероисток –
југјугозапад. Утврђење, подигнуто на узвишеном, заравњеном платоу,
имало је куле на угловима и више кула и по једну капију на сва четири
бедема. Моћни бедми, широки око 3 m, зидани су од тесаника везаних
кречним малтером, a на појединим местима очувани су до висине од
1–1, 50 m. Каструм је био опасан и одбрамбеним ровом.
У средишњем делу унутрашњости утврђења геомагнетном методом
геофизичке проспекције 2010. године је откривена велика грађевина
правоугаоног тлоцрта, зграда команде каструма, principia.
У околини каструма Gerulatae, у данашњем селу Мироч,
констатовани су трагови великог урбаног насеља (vicus, civitas). Према
архитектури утврђења и археолошким налазима из цивилног насеља,
може се претпоставити да је Герулата настала почетком II века, у време
великих грађевинских подухвата цара Трајана у Подунављу, и да је
живела све до краја VI– почетка VII века.
PB  - Београд : Српско археолошко друштво
PB  - Неготин : Музеј Крајине
C3  - Српско археолошко друштво, XLII скупштина и годишњи скуп, Неготин 30. мај – 1. јун 2019. године. Програм, извештаји и апстракти
T1  - Gerulatae – Мироч, римско утврђење на алтернативном путу Taliata – Egeta
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1592
ER  - 

@conference{
author = "Петковић, Софија",
year = "2019",
abstract = "У селу Мироч, на истоименој планини, налази се римско утврђење
и цивилно насеље Gerulatae, које је штитило пут који је спајао долину
Поречке реке и римско утврђење и град у близини данашње Брзе Паланке
(Egeta). Овај пут, који се рачвао од главне подунвске комуникације (Via
militaris) на 6 km југозападно од утврђења на Великом Грацу (Taliata),
код кастела на ушћу Голубињске реке (Columbina), био је пречица војне
цесте дуж лимеса у области Кључа, а имао је и економски значај.
Иако нису вршена археолошка ископавања, рекогносцирањем терена
и геофизичком проспекцијом (геомагнетска снимања терена), утврђено
је да се ради о каструму правоугаоне основе, димензија 144 х 120 m,
који је дужим странама оријентисан у правцу северсевероисток –
југјугозапад. Утврђење, подигнуто на узвишеном, заравњеном платоу,
имало је куле на угловима и више кула и по једну капију на сва четири
бедема. Моћни бедми, широки око 3 m, зидани су од тесаника везаних
кречним малтером, a на појединим местима очувани су до висине од
1–1, 50 m. Каструм је био опасан и одбрамбеним ровом.
У средишњем делу унутрашњости утврђења геомагнетном методом
геофизичке проспекције 2010. године је откривена велика грађевина
правоугаоног тлоцрта, зграда команде каструма, principia.
У околини каструма Gerulatae, у данашњем селу Мироч,
констатовани су трагови великог урбаног насеља (vicus, civitas). Према
архитектури утврђења и археолошким налазима из цивилног насеља,
може се претпоставити да је Герулата настала почетком II века, у време
великих грађевинских подухвата цара Трајана у Подунављу, и да је
живела све до краја VI– почетка VII века.",
publisher = "Београд : Српско археолошко друштво, Неготин : Музеј Крајине",
journal = "Српско археолошко друштво, XLII скупштина и годишњи скуп, Неготин 30. мај – 1. јун 2019. године. Програм, извештаји и апстракти",
title = "Gerulatae – Мироч, римско утврђење на алтернативном путу Taliata – Egeta",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1592"
}

Петковић, С.. (2019). Gerulatae – Мироч, римско утврђење на алтернативном путу Taliata – Egeta. in Српско археолошко друштво, XLII скупштина и годишњи скуп, Неготин 30. мај – 1. јун 2019. године. Програм, извештаји и апстракти
Београд : Српско археолошко друштво..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1592

Петковић С. Gerulatae – Мироч, римско утврђење на алтернативном путу Taliata – Egeta. in Српско археолошко друштво, XLII скупштина и годишњи скуп, Неготин 30. мај – 1. јун 2019. године. Програм, извештаји и апстракти. 2019;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1592 .

Петковић, Софија, "Gerulatae – Мироч, римско утврђење на алтернативном путу Taliata – Egeta" in Српско археолошко друштво, XLII скупштина и годишњи скуп, Неготин 30. мај – 1. јун 2019. године. Програм, извештаји и апстракти (2019),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1592 .

TY  - JOUR
AU  - Petković, Sofija
AU  - Bjelić, Igor
AU  - Vulović, Dragana
AU  - Janjić, Gordan
AU  - Radinović, Nikola
PY  - 2019
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/1180
AB  - Istraživanja utvrđenja tetrarhijske rezidencije, realizovana prema planu arheoloških iskopavanja za 2017. godinu i na osnovu projekta Vrelo – Šarkamen, arheološka istraživanja, prezentacija i promocija Arheološkog instituta u Beogradu i Muzeja Krajine u Negotinu, trajala su tokom četiri sedmice meseca jula.2 U okviru tog projekta, iskopavanja na Vrelu se izvode od 2013. godine, kako bi se otkrili karakteristični delovi utvrđenja carske rezidencije i na njima izvršili konzervatorsko-restauratorski radovi u cilju prezentacije i promocije ovog arheološkog nalazišta.
PB  - Arheološki institut
T2  - Arheologija u Srbiji : Projekti Arheološkog instituta u 2017. godini
T1  - Vrelo – Šarkamen, arheološka istraživanja, prezentacija i promocija 2017. godine
EP  - 142
IS  - 6
SP  - 135
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1180
ER  - 

@article{
author = "Petković, Sofija and Bjelić, Igor and Vulović, Dragana and Janjić, Gordan and Radinović, Nikola",
year = "2019",
abstract = "Istraživanja utvrđenja tetrarhijske rezidencije, realizovana prema planu arheoloških iskopavanja za 2017. godinu i na osnovu projekta Vrelo – Šarkamen, arheološka istraživanja, prezentacija i promocija Arheološkog instituta u Beogradu i Muzeja Krajine u Negotinu, trajala su tokom četiri sedmice meseca jula.2 U okviru tog projekta, iskopavanja na Vrelu se izvode od 2013. godine, kako bi se otkrili karakteristični delovi utvrđenja carske rezidencije i na njima izvršili konzervatorsko-restauratorski radovi u cilju prezentacije i promocije ovog arheološkog nalazišta.",
publisher = "Arheološki institut",
journal = "Arheologija u Srbiji : Projekti Arheološkog instituta u 2017. godini",
title = "Vrelo – Šarkamen, arheološka istraživanja, prezentacija i promocija 2017. godine",
pages = "142-135",
number = "6",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1180"
}

Petković, S., Bjelić, I., Vulović, D., Janjić, G.,& Radinović, N.. (2019). Vrelo – Šarkamen, arheološka istraživanja, prezentacija i promocija 2017. godine. in Arheologija u Srbiji : Projekti Arheološkog instituta u 2017. godini
Arheološki institut.(6), 135-142.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1180

Petković S, Bjelić I, Vulović D, Janjić G, Radinović N. Vrelo – Šarkamen, arheološka istraživanja, prezentacija i promocija 2017. godine. in Arheologija u Srbiji : Projekti Arheološkog instituta u 2017. godini. 2019;(6):135-142.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1180 .

Petković, Sofija, Bjelić, Igor, Vulović, Dragana, Janjić, Gordan, Radinović, Nikola, "Vrelo – Šarkamen, arheološka istraživanja, prezentacija i promocija 2017. godine" in Arheologija u Srbiji : Projekti Arheološkog instituta u 2017. godini, no. 6 (2019):135-142,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1180 .

TY  - BOOK
AU  - Živković, Dragana
AU  - Štrbac, Nada
AU  - Petković, Sofija
AU  - Lamut, Jakov
PY  - 2018
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/1178
AB  - Preliminary results of the archeological investigations of early Byzantine
metallurgical object at Felix Romuliana - Gamzigrad locality, as well as physicochemical examinations and characterization of archaeometallurgical findings from
mentioned object are presented in this monograph. The conclusions of such
multidiciplinary apporach indicate to additional aspect and importance of Felix
Romuliana locality, and confirm once again that Timok region is one of the oldest
metallurgical regions of the South-Eastern Europe, which main charcateristic is
continuous development of technologies and culture from prehistory up today
AB  - U ovoj monografiji su predstavljeni preliminarni rezultati arheoloških istraživanja
ranovizantijskog metalurškog objekta na lokalitetu Felix Romuliana, kao i fizičko-hemijskih ispitivanja
i karakterizacije arheometalurških nalaza sa istoimenog objekta. Zaključci ovakvog multidisciplinarnog
pristupa ukazuju na dodatni aspekt i značaj lokaliteta Felix Romuliana - Gamzigrad, i još jednom
potvrdjuju da je Timočka Krajina jedan od najstarijih metalurških regiona jugoistočne Evrope, čije je
osnovno obeležje kontinuirani razvoj tehnologija i kulture od praistorije do danas
PB  - Univerzitet u Beogradu
PB  - Tehnički fakultet Bor
T1  - Felix Romuliana kao ranovizantijski arheometalurški centar
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1178
ER  - 

@book{
author = "Živković, Dragana and Štrbac, Nada and Petković, Sofija and Lamut, Jakov",
year = "2018",
abstract = "Preliminary results of the archeological investigations of early Byzantine
metallurgical object at Felix Romuliana - Gamzigrad locality, as well as physicochemical examinations and characterization of archaeometallurgical findings from
mentioned object are presented in this monograph. The conclusions of such
multidiciplinary apporach indicate to additional aspect and importance of Felix
Romuliana locality, and confirm once again that Timok region is one of the oldest
metallurgical regions of the South-Eastern Europe, which main charcateristic is
continuous development of technologies and culture from prehistory up today, U ovoj monografiji su predstavljeni preliminarni rezultati arheoloških istraživanja
ranovizantijskog metalurškog objekta na lokalitetu Felix Romuliana, kao i fizičko-hemijskih ispitivanja
i karakterizacije arheometalurških nalaza sa istoimenog objekta. Zaključci ovakvog multidisciplinarnog
pristupa ukazuju na dodatni aspekt i značaj lokaliteta Felix Romuliana - Gamzigrad, i još jednom
potvrdjuju da je Timočka Krajina jedan od najstarijih metalurških regiona jugoistočne Evrope, čije je
osnovno obeležje kontinuirani razvoj tehnologija i kulture od praistorije do danas",
publisher = "Univerzitet u Beogradu, Tehnički fakultet Bor",
title = "Felix Romuliana kao ranovizantijski arheometalurški centar",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1178"
}

Živković, D., Štrbac, N., Petković, S.,& Lamut, J.. (2018). Felix Romuliana kao ranovizantijski arheometalurški centar. 
Univerzitet u Beogradu..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1178

Živković D, Štrbac N, Petković S, Lamut J. Felix Romuliana kao ranovizantijski arheometalurški centar. 2018;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1178 .

Živković, Dragana, Štrbac, Nada, Petković, Sofija, Lamut, Jakov, "Felix Romuliana kao ranovizantijski arheometalurški centar" (2018),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1178 .

TY  - CHAP
AU  - Petković, Sofija
AU  - Janjić, Gordan
AU  - Jović, Marija
AU  - Bjelić, Igor
PY  - 2018
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/458
AB  - Arheološka istraživanja na lokalitetu Vrelo-Šarkamen trajala su 40 dana tokom jula i avgusta
2016. godine.2 U cilju prezentacije i promocije utvrđene tetrarhijske rezidencije na ovom
lokalitetu, nastavljena su iskopavanja na dva sektora nalazišta: u jugoistočnom uglu utvrđenja i
na sektoru zapadne kapije, odnosno u kulama 1 i 2 koje je flankiraju.
PB  - Beograd : Arheološki institut
T2  - Arheologija u Srbiji : projekti Arheološkog instituta u 2016. godini
T1  - Vrelo – Šarkamen, arheološka istraživanja, prezentacija i promocija 2016. godine
EP  - 98
SP  - 91
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_458
ER  - 

@inbook{
author = "Petković, Sofija and Janjić, Gordan and Jović, Marija and Bjelić, Igor",
year = "2018",
abstract = "Arheološka istraživanja na lokalitetu Vrelo-Šarkamen trajala su 40 dana tokom jula i avgusta
2016. godine.2 U cilju prezentacije i promocije utvrđene tetrarhijske rezidencije na ovom
lokalitetu, nastavljena su iskopavanja na dva sektora nalazišta: u jugoistočnom uglu utvrđenja i
na sektoru zapadne kapije, odnosno u kulama 1 i 2 koje je flankiraju.",
publisher = "Beograd : Arheološki institut",
journal = "Arheologija u Srbiji : projekti Arheološkog instituta u 2016. godini",
booktitle = "Vrelo – Šarkamen, arheološka istraživanja, prezentacija i promocija 2016. godine",
pages = "98-91",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_458"
}

Petković, S., Janjić, G., Jović, M.,& Bjelić, I.. (2018). Vrelo – Šarkamen, arheološka istraživanja, prezentacija i promocija 2016. godine. in Arheologija u Srbiji : projekti Arheološkog instituta u 2016. godini
Beograd : Arheološki institut., 91-98.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_458

Petković S, Janjić G, Jović M, Bjelić I. Vrelo – Šarkamen, arheološka istraživanja, prezentacija i promocija 2016. godine. in Arheologija u Srbiji : projekti Arheološkog instituta u 2016. godini. 2018;:91-98.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_458 .

Petković, Sofija, Janjić, Gordan, Jović, Marija, Bjelić, Igor, "Vrelo – Šarkamen, arheološka istraživanja, prezentacija i promocija 2016. godine" in Arheologija u Srbiji : projekti Arheološkog instituta u 2016. godini (2018):91-98,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_458 .

TY  - CHAP
AU  - Petković, Sofija
PY  - 2018
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/396
AB  - During the Roman period, fibulae, beside their primary function of fastening clothes,
also functioned as jewellery and status symbols and, hence, were richly and diversely
decorated. For this reason, the fibula exposed on the right shoulder, fastening a military
cape sagum, pallium or paludamentum, could denote the military unit, rank
or a kind of a decoration in the Roman army. The military fibulae from the Danube
Limes of Upper Moesia (later Limes of the provinces of Moesia Prima and Dacia
Ripensis) also have traits related to this region, specifically: the military character
of this border province is reflected in the number and variety of types of military
fibulae, most of these types were produced locally, while some also originated from
the Danube Limes of Moesia Superior. The local production, intended for the army,
began as early as the 2nd century and continued until the end of Antiquity, that is,
until the first quarter/middle of the 7th century. Consequently, half a millennium of
production of military fibulae in the lower Danube basin left a rich archaeological
heritage in the area of present-day Serbia.
PB  - Belgrade : Institute of Archaeology
T2  - Vivere Militare Est : From Populus to Emperors - Living on the Frontier
T1  - Fibulae and the Roman Army on the Danube in Moesia Superior
EP  - 131
SP  - 65
VL  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_396
ER  - 

@inbook{
author = "Petković, Sofija",
year = "2018",
abstract = "During the Roman period, fibulae, beside their primary function of fastening clothes,
also functioned as jewellery and status symbols and, hence, were richly and diversely
decorated. For this reason, the fibula exposed on the right shoulder, fastening a military
cape sagum, pallium or paludamentum, could denote the military unit, rank
or a kind of a decoration in the Roman army. The military fibulae from the Danube
Limes of Upper Moesia (later Limes of the provinces of Moesia Prima and Dacia
Ripensis) also have traits related to this region, specifically: the military character
of this border province is reflected in the number and variety of types of military
fibulae, most of these types were produced locally, while some also originated from
the Danube Limes of Moesia Superior. The local production, intended for the army,
began as early as the 2nd century and continued until the end of Antiquity, that is,
until the first quarter/middle of the 7th century. Consequently, half a millennium of
production of military fibulae in the lower Danube basin left a rich archaeological
heritage in the area of present-day Serbia.",
publisher = "Belgrade : Institute of Archaeology",
journal = "Vivere Militare Est : From Populus to Emperors - Living on the Frontier",
booktitle = "Fibulae and the Roman Army on the Danube in Moesia Superior",
pages = "131-65",
volume = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_396"
}

Petković, S.. (2018). Fibulae and the Roman Army on the Danube in Moesia Superior. in Vivere Militare Est : From Populus to Emperors - Living on the Frontier
Belgrade : Institute of Archaeology., 1, 65-131.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_396

Petković S. Fibulae and the Roman Army on the Danube in Moesia Superior. in Vivere Militare Est : From Populus to Emperors - Living on the Frontier. 2018;1:65-131.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_396 .

Petković, Sofija, "Fibulae and the Roman Army on the Danube in Moesia Superior" in Vivere Militare Est : From Populus to Emperors - Living on the Frontier, 1 (2018):65-131,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_396 .

TY  - CHAP
AU  - Petković, Sofija
PY  - 2018
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/1177
AB  - This paper presents a review of more than 50 years of archaeological research in Gamzigrad – Felix Romuliana. This site in the Timok valley, near Zaječar in Eastern Serbia is
well known as the residence of the Roman emperor Galerius (294 – 305 AD), one of the
rulers of the First Tetrarchy. The fortified imperial palace and the imperial funeral complex on Magura Hill, to the east of the residence, were inscribed on the UNESCO world
cultural heritage list in 2007. The author presents the new findings of the archaeological
research in the first decade of the 21st century in Gamzigrad, which shed a new light on
the periods before and after the construction of the imperial palace. The new data relating to the Roman settlement prior to Galerius’ palace and the continuity of life in the Late
Roman Romuliana and Medieval Gamzigrad are also discussed in the article.
PB  - Университетско издателство „Св. Климент Охридски
T2  - Изследвания и материали за Видин и региона
T1  - Roman and Early Byzantine Town and Fortifications in Gamzigrad, Eastern Serbia
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1177
ER  - 

@inbook{
author = "Petković, Sofija",
year = "2018",
abstract = "This paper presents a review of more than 50 years of archaeological research in Gamzigrad – Felix Romuliana. This site in the Timok valley, near Zaječar in Eastern Serbia is
well known as the residence of the Roman emperor Galerius (294 – 305 AD), one of the
rulers of the First Tetrarchy. The fortified imperial palace and the imperial funeral complex on Magura Hill, to the east of the residence, were inscribed on the UNESCO world
cultural heritage list in 2007. The author presents the new findings of the archaeological
research in the first decade of the 21st century in Gamzigrad, which shed a new light on
the periods before and after the construction of the imperial palace. The new data relating to the Roman settlement prior to Galerius’ palace and the continuity of life in the Late
Roman Romuliana and Medieval Gamzigrad are also discussed in the article.",
publisher = "Университетско издателство „Св. Климент Охридски",
journal = "Изследвания и материали за Видин и региона",
booktitle = "Roman and Early Byzantine Town and Fortifications in Gamzigrad, Eastern Serbia",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1177"
}

Petković, S.. (2018). Roman and Early Byzantine Town and Fortifications in Gamzigrad, Eastern Serbia. in Изследвания и материали за Видин и региона
Университетско издателство „Св. Климент Охридски.(2).
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1177

Petković S. Roman and Early Byzantine Town and Fortifications in Gamzigrad, Eastern Serbia. in Изследвания и материали за Видин и региона. 2018;(2).
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1177 .

Petković, Sofija, "Roman and Early Byzantine Town and Fortifications in Gamzigrad, Eastern Serbia" in Изследвания и материали за Видин и региона, no. 2 (2018),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1177 .

TY  - CHAP
AU  - Petković, Sofija
PY  - 2017
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/780
AB  - In 2011, at the site Davidovac - Gradište, archaeological rescue excavations were performed by a team from the Institute of Archaeology in Belgrade, conducted by Soija Petković. he excavations were performed in the expropriation zone, along the route of the new highway Е 75 - Coridor 10, to the south-west from the Davidovac village, at the site Gradište, on both sides of the road from Vranje to Bujanovac. In this zone a trace of Roman road Naissus - Scupi, Via publica, was discovered, as well as a Roman settlement formed along the communication, which lasted from the 4th to the mid-5th century, probably mansium. Necropolisеs of this settlement were also discovered - the cremation necropolis from the 2nd -3rd centuries (39 graves) and an inhumation necropolis from the second half of the 4th and the irst half of the 5th century (67 graves). he graves of Mala Kopašnica - Sase type were discovered at the cremation necropolis, as well as shallow graves with or without an urn. In this necropolis ive types of burials were conirmed, diferentiated by the form of the grave and by funeral ritual.
PB  - Belgrade : University of Belgrade, Faculty of philosophy
T2  - Ante portam auream. Studia in honorem professoris Aleksandar Jovanović
T1  - Roman Necropolis with Cremation in Davidovac near Vranje – Contribution to Study of Mala Kopašnica – Sase Type Graves
EP  - 176
SP  - 151
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_780
ER  - 

@inbook{
author = "Petković, Sofija",
year = "2017",
abstract = "In 2011, at the site Davidovac - Gradište, archaeological rescue excavations were performed by a team from the Institute of Archaeology in Belgrade, conducted by Soija Petković. he excavations were performed in the expropriation zone, along the route of the new highway Е 75 - Coridor 10, to the south-west from the Davidovac village, at the site Gradište, on both sides of the road from Vranje to Bujanovac. In this zone a trace of Roman road Naissus - Scupi, Via publica, was discovered, as well as a Roman settlement formed along the communication, which lasted from the 4th to the mid-5th century, probably mansium. Necropolisеs of this settlement were also discovered - the cremation necropolis from the 2nd -3rd centuries (39 graves) and an inhumation necropolis from the second half of the 4th and the irst half of the 5th century (67 graves). he graves of Mala Kopašnica - Sase type were discovered at the cremation necropolis, as well as shallow graves with or without an urn. In this necropolis ive types of burials were conirmed, diferentiated by the form of the grave and by funeral ritual.",
publisher = "Belgrade : University of Belgrade, Faculty of philosophy",
journal = "Ante portam auream. Studia in honorem professoris Aleksandar Jovanović",
booktitle = "Roman Necropolis with Cremation in Davidovac near Vranje – Contribution to Study of Mala Kopašnica – Sase Type Graves",
pages = "176-151",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_780"
}

Petković, S.. (2017). Roman Necropolis with Cremation in Davidovac near Vranje – Contribution to Study of Mala Kopašnica – Sase Type Graves. in Ante portam auream. Studia in honorem professoris Aleksandar Jovanović
Belgrade : University of Belgrade, Faculty of philosophy., 176, 151-176.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_780

Petković S. Roman Necropolis with Cremation in Davidovac near Vranje – Contribution to Study of Mala Kopašnica – Sase Type Graves. in Ante portam auream. Studia in honorem professoris Aleksandar Jovanović. 2017;176:151-176.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_780 .

Petković, Sofija, "Roman Necropolis with Cremation in Davidovac near Vranje – Contribution to Study of Mala Kopašnica – Sase Type Graves" in Ante portam auream. Studia in honorem professoris Aleksandar Jovanović, 176 (2017):151-176,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_780 .

TY  - CONF
AU  - Петковић, Софија
PY  - 2017
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/1598
AB  - Римско налазиште Врело налази се на левој обали Врелске реке, 6 km
западно од села Шаркамен, код Неготина. Овај локалитет први је забележио Феликс Каниц 1889. године, а архитекта Ђурђе Бошковић је 1947.
године скицирао видљиве објекте: утврђење, мост и храм на левој обали
Врелске река, и терме на десној обали. Прва археолошка истраживања
на Шаркамену предузели су 1975. године кустоси археолошке збирке
Музеја Крајине Неготин, Милица и Ђорђе Јанковић, када су нађени
делови царске порфирне скулптуре. Од 1994. до 2002. године САНУ,
Археолошки институт у Београду и Музеј Крајине Неготин вршили су
систематска археолошка истраживања овог налазишта, на основу иницијативе археолога из Музеја Крајине, Гордана Јањића, тада директора музеја и Ђока Јовановића, кустоса археолошке збирке. Под управом
Акад. Драгослава Срејовића, археолошким истраживањима руководио
је Др. Миодраг Томовић испред Археолошког института
PB  - Београд : Српско археолошко друштво
PB  - Београд : Археолошки институт
C3  - Српско археолошко друштво. XXXIX годишња скупштина и скуп. Београд 5-7. јун 2017. године. Програм, извештаји и апстракти
T1  - Врело – Шаркамен, царска резиденција из времена тетрархије
EP  - 134
SP  - 133
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1598
ER  - 

@conference{
author = "Петковић, Софија",
year = "2017",
abstract = "Римско налазиште Врело налази се на левој обали Врелске реке, 6 km
западно од села Шаркамен, код Неготина. Овај локалитет први је забележио Феликс Каниц 1889. године, а архитекта Ђурђе Бошковић је 1947.
године скицирао видљиве објекте: утврђење, мост и храм на левој обали
Врелске река, и терме на десној обали. Прва археолошка истраживања
на Шаркамену предузели су 1975. године кустоси археолошке збирке
Музеја Крајине Неготин, Милица и Ђорђе Јанковић, када су нађени
делови царске порфирне скулптуре. Од 1994. до 2002. године САНУ,
Археолошки институт у Београду и Музеј Крајине Неготин вршили су
систематска археолошка истраживања овог налазишта, на основу иницијативе археолога из Музеја Крајине, Гордана Јањића, тада директора музеја и Ђока Јовановића, кустоса археолошке збирке. Под управом
Акад. Драгослава Срејовића, археолошким истраживањима руководио
је Др. Миодраг Томовић испред Археолошког института",
publisher = "Београд : Српско археолошко друштво, Београд : Археолошки институт",
journal = "Српско археолошко друштво. XXXIX годишња скупштина и скуп. Београд 5-7. јун 2017. године. Програм, извештаји и апстракти",
title = "Врело – Шаркамен, царска резиденција из времена тетрархије",
pages = "134-133",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1598"
}

Петковић, С.. (2017). Врело – Шаркамен, царска резиденција из времена тетрархије. in Српско археолошко друштво. XXXIX годишња скупштина и скуп. Београд 5-7. јун 2017. године. Програм, извештаји и апстракти
Београд : Српско археолошко друштво., 133-134.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1598

Петковић С. Врело – Шаркамен, царска резиденција из времена тетрархије. in Српско археолошко друштво. XXXIX годишња скупштина и скуп. Београд 5-7. јун 2017. године. Програм, извештаји и апстракти. 2017;:133-134.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1598 .

Петковић, Софија, "Врело – Шаркамен, царска резиденција из времена тетрархије" in Српско археолошко друштво. XXXIX годишња скупштина и скуп. Београд 5-7. јун 2017. године. Програм, извештаји и апстракти (2017):133-134,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1598 .