Нинчић, Иван

Link to this page

Authority KeyName Variants
86f08cd3-e048-4a48-b3ac-c1c5bd83c47e
  • Нинчић, Иван (2)
Projects
No records found.

Author's Bibliography

Анализа фауне и археолошких објеката из касног бронзаног доба на локалитету Жуто Брдо на Дунаву

Грујић, Даница; Нинчић, Иван; Булатовић, Александар; Митровић, Јован; Живановић, Саша; Јацановић, Драган; Филиповић, Војислав

(Београд : Српско археолошко друштво, 2024)

TY  - CONF
AU  - Грујић, Даница
AU  - Нинчић, Иван
AU  - Булатовић, Александар
AU  - Митровић, Јован
AU  - Живановић, Саша
AU  - Јацановић, Драган
AU  - Филиповић, Војислав
PY  - 2024
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/1635
AB  - Археолошко налазиште Жуто брдо налази се недалеко од ушћа Туманске реке у Дунав, непосредно пре улазак у Ђердапску клисуру. Прва археолошка истраживања локалитета извршена су почетком XX века, а касније је локалитет више пута ископаван. Током 2022. године, због изградње брзе саобраћајнице Пожаревац – Велико Градиште – Голубац, извршена су заштитна археолошка истраживања на простору већем од 900 m2. Места ископа дефинисана су на основу претходних геомагнетних и георадарских снимања. Током ископавања откривен је већи број археолошких налаза из периода касног бронзаног доба (група Жуто брдо), као и неколико налаза из периода римске доминације овим просторима. Распрострањеност и степен уситњености фауналног и керамичког материјала упућују на то да је истражено подручје археолошког локалитета Жуто брдо служило као сметлиште непосредно уз потенцијално насеље, које се вероватно налазило ближе самој реци. Резултати археозоолошке анализе показали су да су најзаступљенији остаци домаћих животиња, односно остаци домаћег говеда, коза/оваца, домаћих свиња и паса. Дивљи сисари су били заступљени јеленом, срном, дивљом свињом, зецом и дивљим говедом. Покретни археолошки материјал био је фрагментован на већим дубинама и целих предмета је било релативно мало. Поједини керамички комади украшене су типичном Жутобрдском богатом декорацијом са белом инкрустацијом. Пронађено је неколико целих и фрагментованих антропоморфних и зооморфних фигурина, као и керамичких амулета. Специфични налази представљени су калупом за типичне лунуласте привеске позног бронзаног доба и, јединствени налаз палеонтолошког налаза, шкољке Potamides Bidentatus који би могао бити јасна потврда употребе и коришћења фосила, јер је врх шкољке очигледно употребљаван и отупео. Лежиште ових фосилних шкољки налази се на неколико десетина километара ка југу, па је извесно да су људи из позног бронзаног доба са локалитета Жуто брдо одлазили тамо и узимали фосиле.
PB  - Београд : Српско археолошко друштво
PB  - Ниш : Завод за заштиту споменика културе
C3  - Програм, извештаји и апстракти : Српско археолошко друштво, 44. годишњи скуп, Ниш, 30. мај - 1. јун 2024
T1  - Анализа фауне и археолошких објеката из касног бронзаног доба на локалитету Жуто Брдо на Дунаву
EP  - 75
SP  - 74
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1635
ER  - 
@conference{
author = "Грујић, Даница and Нинчић, Иван and Булатовић, Александар and Митровић, Јован and Живановић, Саша and Јацановић, Драган and Филиповић, Војислав",
year = "2024",
abstract = "Археолошко налазиште Жуто брдо налази се недалеко од ушћа Туманске реке у Дунав, непосредно пре улазак у Ђердапску клисуру. Прва археолошка истраживања локалитета извршена су почетком XX века, а касније је локалитет више пута ископаван. Током 2022. године, због изградње брзе саобраћајнице Пожаревац – Велико Градиште – Голубац, извршена су заштитна археолошка истраживања на простору већем од 900 m2. Места ископа дефинисана су на основу претходних геомагнетних и георадарских снимања. Током ископавања откривен је већи број археолошких налаза из периода касног бронзаног доба (група Жуто брдо), као и неколико налаза из периода римске доминације овим просторима. Распрострањеност и степен уситњености фауналног и керамичког материјала упућују на то да је истражено подручје археолошког локалитета Жуто брдо служило као сметлиште непосредно уз потенцијално насеље, које се вероватно налазило ближе самој реци. Резултати археозоолошке анализе показали су да су најзаступљенији остаци домаћих животиња, односно остаци домаћег говеда, коза/оваца, домаћих свиња и паса. Дивљи сисари су били заступљени јеленом, срном, дивљом свињом, зецом и дивљим говедом. Покретни археолошки материјал био је фрагментован на већим дубинама и целих предмета је било релативно мало. Поједини керамички комади украшене су типичном Жутобрдском богатом декорацијом са белом инкрустацијом. Пронађено је неколико целих и фрагментованих антропоморфних и зооморфних фигурина, као и керамичких амулета. Специфични налази представљени су калупом за типичне лунуласте привеске позног бронзаног доба и, јединствени налаз палеонтолошког налаза, шкољке Potamides Bidentatus који би могао бити јасна потврда употребе и коришћења фосила, јер је врх шкољке очигледно употребљаван и отупео. Лежиште ових фосилних шкољки налази се на неколико десетина километара ка југу, па је извесно да су људи из позног бронзаног доба са локалитета Жуто брдо одлазили тамо и узимали фосиле.",
publisher = "Београд : Српско археолошко друштво, Ниш : Завод за заштиту споменика културе",
journal = "Програм, извештаји и апстракти : Српско археолошко друштво, 44. годишњи скуп, Ниш, 30. мај - 1. јун 2024",
title = "Анализа фауне и археолошких објеката из касног бронзаног доба на локалитету Жуто Брдо на Дунаву",
pages = "75-74",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1635"
}
Грујић, Д., Нинчић, И., Булатовић, А., Митровић, Ј., Живановић, С., Јацановић, Д.,& Филиповић, В.. (2024). Анализа фауне и археолошких објеката из касног бронзаног доба на локалитету Жуто Брдо на Дунаву. in Програм, извештаји и апстракти : Српско археолошко друштво, 44. годишњи скуп, Ниш, 30. мај - 1. јун 2024
Београд : Српско археолошко друштво., 74-75.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1635
Грујић Д, Нинчић И, Булатовић А, Митровић Ј, Живановић С, Јацановић Д, Филиповић В. Анализа фауне и археолошких објеката из касног бронзаног доба на локалитету Жуто Брдо на Дунаву. in Програм, извештаји и апстракти : Српско археолошко друштво, 44. годишњи скуп, Ниш, 30. мај - 1. јун 2024. 2024;:74-75.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1635 .
Грујић, Даница, Нинчић, Иван, Булатовић, Александар, Митровић, Јован, Живановић, Саша, Јацановић, Драган, Филиповић, Војислав, "Анализа фауне и археолошких објеката из касног бронзаног доба на локалитету Жуто Брдо на Дунаву" in Програм, извештаји и апстракти : Српско археолошко друштво, 44. годишњи скуп, Ниш, 30. мај - 1. јун 2024 (2024):74-75,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1635 .

Градина Врагочаница и њен однос према рудним лежиштима бакра у непосредној околини – резултати прве године пројекта

Ђенић, Ђорђе; Филиповић, Војислав; Нинчић, Иван; Продановић, Милан; Булатовић, Александар; Младеновић, Огњен; Веселиновић, Милан

(Београд : Српско археолошко друштво, 2024)

TY  - CONF
AU  - Ђенић, Ђорђе
AU  - Филиповић, Војислав
AU  - Нинчић, Иван
AU  - Продановић, Милан
AU  - Булатовић, Александар
AU  - Младеновић, Огњен
AU  - Веселиновић, Милан
PY  - 2024
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/1634
AB  - Локалитет Остењак налази се у атару села Врагочаница, на око 15 km југоисточно од варошице Осечине и на око 20 km западно од Ваљева. Током 2021. године, Археолошки институт извршио је рекогносцирања горње долине реке Јадар и том приликом, обиђен је поменути локалитет, за који је пре више од три деценије утврђено да се ради о насељу из периода позне Винчанске културе.На основу бројних покретних налаза, преко стотину уломака енеолитске керамике, жрвњева, кремених алатки, тегова од печене земље које је током деценија обрађивања земље сакупио локални мештанин и уредно их остављао по страни, а који су сакупљени приликом рекогносцирања 2021. године, испоставило се да се ово градинско насеље може определити у период од раног до позног енеолита.Посебну занимљивост представља чињеница да се насеље налази у близини два налазишта бакарне руде на којима су регистровани минерали азурит и малахит. Иначе, на простору ваљевске Подгорине није познато пуно насеља из периода бакарног, бронзаног и гвозденог доба, као ни њихов однос са богатим рудним лежиштима на потесу Подрињско-ваљевских планина. Локалитет Остењак иначе представља природно кружно узвишење изнад Драгијевичке реке (Мали Јадар) која, са неколико притока, чини реку Јадар, а узвишење је површине мање од 1 ha. Прилаз локалитету најлакши је са источне стране, где постоји мања преседлина, док се са осталих страна терен стрмо спушта ка реци, уз преко 100 m висинске разлике. Са југоисточне стране локалитета, испод преседлине, налази се јак извор воде. Локалитет визуелно доминира само долином поменуте реке, али она представља добру комуникацију из долине Јадра у долину Колубаре преко оближње преседлине где је лак прилаз реци Обници. На локалитету су 2023. године извршена геомагнетна снимања доступних површина и том приликом је успешно снимљено 1.100 m2 локалитета. Регистроване су типичне археолошке аномалије, попут правоугаоних објеката површина 20-35 m2 (стамбени објекти?) и округлих објеката пречника до 1 m (јаме?). На удаљенијем бакарном рудишту снимљена је површина од 1.200 m2и регистроване су две аномалије екстремних интензитета (преко 100 nT) отприлике на месту где је густина површинске шљаке најинтензивнија, што вероватно указује на постојање објекта за топљење руде (пећ), за сада непознате хронологије.
PB  - Београд : Српско археолошко друштво
PB  - Ниш : Завод за заштиту споменика културе
C3  - Програм, извештаји и апстракти : Српско археолошко друштво, 44. годишњи скуп, Ниш, 30. мај - 1. јун 2024.
T1  - Градина Врагочаница и њен однос према рудним лежиштима бакра у непосредној околини – резултати прве године пројекта
EP  - 73
SP  - 72
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1634
ER  - 
@conference{
author = "Ђенић, Ђорђе and Филиповић, Војислав and Нинчић, Иван and Продановић, Милан and Булатовић, Александар and Младеновић, Огњен and Веселиновић, Милан",
year = "2024",
abstract = "Локалитет Остењак налази се у атару села Врагочаница, на око 15 km југоисточно од варошице Осечине и на око 20 km западно од Ваљева. Током 2021. године, Археолошки институт извршио је рекогносцирања горње долине реке Јадар и том приликом, обиђен је поменути локалитет, за који је пре више од три деценије утврђено да се ради о насељу из периода позне Винчанске културе.На основу бројних покретних налаза, преко стотину уломака енеолитске керамике, жрвњева, кремених алатки, тегова од печене земље које је током деценија обрађивања земље сакупио локални мештанин и уредно их остављао по страни, а који су сакупљени приликом рекогносцирања 2021. године, испоставило се да се ово градинско насеље може определити у период од раног до позног енеолита.Посебну занимљивост представља чињеница да се насеље налази у близини два налазишта бакарне руде на којима су регистровани минерали азурит и малахит. Иначе, на простору ваљевске Подгорине није познато пуно насеља из периода бакарног, бронзаног и гвозденог доба, као ни њихов однос са богатим рудним лежиштима на потесу Подрињско-ваљевских планина. Локалитет Остењак иначе представља природно кружно узвишење изнад Драгијевичке реке (Мали Јадар) која, са неколико притока, чини реку Јадар, а узвишење је површине мање од 1 ha. Прилаз локалитету најлакши је са источне стране, где постоји мања преседлина, док се са осталих страна терен стрмо спушта ка реци, уз преко 100 m висинске разлике. Са југоисточне стране локалитета, испод преседлине, налази се јак извор воде. Локалитет визуелно доминира само долином поменуте реке, али она представља добру комуникацију из долине Јадра у долину Колубаре преко оближње преседлине где је лак прилаз реци Обници. На локалитету су 2023. године извршена геомагнетна снимања доступних површина и том приликом је успешно снимљено 1.100 m2 локалитета. Регистроване су типичне археолошке аномалије, попут правоугаоних објеката површина 20-35 m2 (стамбени објекти?) и округлих објеката пречника до 1 m (јаме?). На удаљенијем бакарном рудишту снимљена је површина од 1.200 m2и регистроване су две аномалије екстремних интензитета (преко 100 nT) отприлике на месту где је густина површинске шљаке најинтензивнија, што вероватно указује на постојање објекта за топљење руде (пећ), за сада непознате хронологије.",
publisher = "Београд : Српско археолошко друштво, Ниш : Завод за заштиту споменика културе",
journal = "Програм, извештаји и апстракти : Српско археолошко друштво, 44. годишњи скуп, Ниш, 30. мај - 1. јун 2024.",
title = "Градина Врагочаница и њен однос према рудним лежиштима бакра у непосредној околини – резултати прве године пројекта",
pages = "73-72",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1634"
}
Ђенић, Ђ., Филиповић, В., Нинчић, И., Продановић, М., Булатовић, А., Младеновић, О.,& Веселиновић, М.. (2024). Градина Врагочаница и њен однос према рудним лежиштима бакра у непосредној околини – резултати прве године пројекта. in Програм, извештаји и апстракти : Српско археолошко друштво, 44. годишњи скуп, Ниш, 30. мај - 1. јун 2024.
Београд : Српско археолошко друштво., 72-73.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1634
Ђенић Ђ, Филиповић В, Нинчић И, Продановић М, Булатовић А, Младеновић О, Веселиновић М. Градина Врагочаница и њен однос према рудним лежиштима бакра у непосредној околини – резултати прве године пројекта. in Програм, извештаји и апстракти : Српско археолошко друштво, 44. годишњи скуп, Ниш, 30. мај - 1. јун 2024.. 2024;:72-73.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1634 .
Ђенић, Ђорђе, Филиповић, Војислав, Нинчић, Иван, Продановић, Милан, Булатовић, Александар, Младеновић, Огњен, Веселиновић, Милан, "Градина Врагочаница и њен однос према рудним лежиштима бакра у непосредној околини – резултати прве године пројекта" in Програм, извештаји и апстракти : Српско археолошко друштво, 44. годишњи скуп, Ниш, 30. мај - 1. јун 2024. (2024):72-73,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1634 .