TY  - CONF
AU  - Ђенић, Ђорђе
AU  - Филиповић, Војислав
AU  - Нинчић, Иван
AU  - Продановић, Милан
AU  - Булатовић, Александар
AU  - Младеновић, Огњен
AU  - Веселиновић, Милан
PY  - 2024
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/1634
AB  - Локалитет Остењак налази се у атару села Врагочаница, на око 15 km југоисточно од варошице Осечине и на око 20 km западно од Ваљева. Током 2021. године, Археолошки институт извршио је рекогносцирања горње долине реке Јадар и том приликом, обиђен је поменути локалитет, за који је пре више од три деценије утврђено да се ради о насељу из периода позне Винчанске културе.На основу бројних покретних налаза, преко стотину уломака енеолитске керамике, жрвњева, кремених алатки, тегова од печене земље које је током деценија обрађивања земље сакупио локални мештанин и уредно их остављао по страни, а који су сакупљени приликом рекогносцирања 2021. године, испоставило се да се ово градинско насеље може определити у период од раног до позног енеолита.Посебну занимљивост представља чињеница да се насеље налази у близини два налазишта бакарне руде на којима су регистровани минерали азурит и малахит. Иначе, на простору ваљевске Подгорине није познато пуно насеља из периода бакарног, бронзаног и гвозденог доба, као ни њихов однос са богатим рудним лежиштима на потесу Подрињско-ваљевских планина. Локалитет Остењак иначе представља природно кружно узвишење изнад Драгијевичке реке (Мали Јадар) која, са неколико притока, чини реку Јадар, а узвишење је површине мање од 1 ha. Прилаз локалитету најлакши је са источне стране, где постоји мања преседлина, док се са осталих страна терен стрмо спушта ка реци, уз преко 100 m висинске разлике. Са југоисточне стране локалитета, испод преседлине, налази се јак извор воде. Локалитет визуелно доминира само долином поменуте реке, али она представља добру комуникацију из долине Јадра у долину Колубаре преко оближње преседлине где је лак прилаз реци Обници. На локалитету су 2023. године извршена геомагнетна снимања доступних површина и том приликом је успешно снимљено 1.100 m2 локалитета. Регистроване су типичне археолошке аномалије, попут правоугаоних објеката површина 20-35 m2 (стамбени објекти?) и округлих објеката пречника до 1 m (јаме?). На удаљенијем бакарном рудишту снимљена је површина од 1.200 m2и регистроване су две аномалије екстремних интензитета (преко 100 nT) отприлике на месту где је густина површинске шљаке најинтензивнија, што вероватно указује на постојање објекта за топљење руде (пећ), за сада непознате хронологије.
PB  - Београд : Српско археолошко друштво
PB  - Ниш : Завод за заштиту споменика културе
C3  - Програм, извештаји и апстракти : Српско археолошко друштво, 44. годишњи скуп, Ниш, 30. мај - 1. јун 2024.
T1  - Градина Врагочаница и њен однос према рудним лежиштима бакра у непосредној околини – резултати прве године пројекта
EP  - 73
SP  - 72
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1634
ER  - 

@conference{
author = "Ђенић, Ђорђе and Филиповић, Војислав and Нинчић, Иван and Продановић, Милан and Булатовић, Александар and Младеновић, Огњен and Веселиновић, Милан",
year = "2024",
abstract = "Локалитет Остењак налази се у атару села Врагочаница, на око 15 km југоисточно од варошице Осечине и на око 20 km западно од Ваљева. Током 2021. године, Археолошки институт извршио је рекогносцирања горње долине реке Јадар и том приликом, обиђен је поменути локалитет, за који је пре више од три деценије утврђено да се ради о насељу из периода позне Винчанске културе.На основу бројних покретних налаза, преко стотину уломака енеолитске керамике, жрвњева, кремених алатки, тегова од печене земље које је током деценија обрађивања земље сакупио локални мештанин и уредно их остављао по страни, а који су сакупљени приликом рекогносцирања 2021. године, испоставило се да се ово градинско насеље може определити у период од раног до позног енеолита.Посебну занимљивост представља чињеница да се насеље налази у близини два налазишта бакарне руде на којима су регистровани минерали азурит и малахит. Иначе, на простору ваљевске Подгорине није познато пуно насеља из периода бакарног, бронзаног и гвозденог доба, као ни њихов однос са богатим рудним лежиштима на потесу Подрињско-ваљевских планина. Локалитет Остењак иначе представља природно кружно узвишење изнад Драгијевичке реке (Мали Јадар) која, са неколико притока, чини реку Јадар, а узвишење је површине мање од 1 ha. Прилаз локалитету најлакши је са источне стране, где постоји мања преседлина, док се са осталих страна терен стрмо спушта ка реци, уз преко 100 m висинске разлике. Са југоисточне стране локалитета, испод преседлине, налази се јак извор воде. Локалитет визуелно доминира само долином поменуте реке, али она представља добру комуникацију из долине Јадра у долину Колубаре преко оближње преседлине где је лак прилаз реци Обници. На локалитету су 2023. године извршена геомагнетна снимања доступних површина и том приликом је успешно снимљено 1.100 m2 локалитета. Регистроване су типичне археолошке аномалије, попут правоугаоних објеката површина 20-35 m2 (стамбени објекти?) и округлих објеката пречника до 1 m (јаме?). На удаљенијем бакарном рудишту снимљена је површина од 1.200 m2и регистроване су две аномалије екстремних интензитета (преко 100 nT) отприлике на месту где је густина површинске шљаке најинтензивнија, што вероватно указује на постојање објекта за топљење руде (пећ), за сада непознате хронологије.",
publisher = "Београд : Српско археолошко друштво, Ниш : Завод за заштиту споменика културе",
journal = "Програм, извештаји и апстракти : Српско археолошко друштво, 44. годишњи скуп, Ниш, 30. мај - 1. јун 2024.",
title = "Градина Врагочаница и њен однос према рудним лежиштима бакра у непосредној околини – резултати прве године пројекта",
pages = "73-72",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1634"
}

Ђенић, Ђ., Филиповић, В., Нинчић, И., Продановић, М., Булатовић, А., Младеновић, О.,& Веселиновић, М.. (2024). Градина Врагочаница и њен однос према рудним лежиштима бакра у непосредној околини – резултати прве године пројекта. in Програм, извештаји и апстракти : Српско археолошко друштво, 44. годишњи скуп, Ниш, 30. мај - 1. јун 2024.
Београд : Српско археолошко друштво., 72-73.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1634

Ђенић Ђ, Филиповић В, Нинчић И, Продановић М, Булатовић А, Младеновић О, Веселиновић М. Градина Врагочаница и њен однос према рудним лежиштима бакра у непосредној околини – резултати прве године пројекта. in Програм, извештаји и апстракти : Српско археолошко друштво, 44. годишњи скуп, Ниш, 30. мај - 1. јун 2024.. 2024;:72-73.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1634 .

Ђенић, Ђорђе, Филиповић, Војислав, Нинчић, Иван, Продановић, Милан, Булатовић, Александар, Младеновић, Огњен, Веселиновић, Милан, "Градина Врагочаница и њен однос према рудним лежиштима бакра у непосредној околини – резултати прве године пројекта" in Програм, извештаји и апстракти : Српско археолошко друштво, 44. годишњи скуп, Ниш, 30. мај - 1. јун 2024. (2024):72-73,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1634 .

TY  - CONF
AU  - Васиљевић, Љубиша
AU  - Миладиновић, Милица
AU  - Бугар, Марин
AU  - Шево, Наталија
AU  - Продановић, Милан
AU  - Грујић, Даница
AU  - Филиповић, Војислав
PY  - 2024
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/1636
AB  - Локалитет Арчиновица налази се на размеђи трстеничке и крушевачке општине, на 800 m северно од тока Западне Мораве, на заравњеном терену који се благо уздиже од југа ка северу. Потез је регистрован као налазиште 2021. године приликом археолошког надзора на траси Моравског коридора, односно аутопута Појате-Пељина (Коридор Е-761). Како би се утврдио карактер локалитета најпре су предузета сондажна истраживања са геофизичким снимањима, 2022. године, која су показала његов вишеслојни карактер. Том приликом је истражено неколико целина из праисторијског, античког и средњовековног периода. Систематска истраживања зоне угрожене изградњом аутопута, извршена су на површини од око 3,5 хектара, током ½ 2023. године. Укупно је истражено 70 археолошких објеката, махом укопа различитих облика и величина који су представљали остатке стамбених или економских објеката лаке конструкције из свих периода. Судећи по стању очуваности истражених целина, може се констатовати да су најстарији трагови прошлости, из праисторијских раздобља (око 1500-400 година пре н.е.) били највише оштећени. Регистровано је тек неколико укопа и зона са размрвљеним лепом. У античком хоризонту, који је датован примерцима новца од II до IV века нове ере, истражено је око 30-ак целина из овог раздобља. Ради се о укопима овалног, кружног или неправилног облика чија површина углавном износи између 4 и 10 m2 , или о малим кружним јамама за диреке од стубова. Посведочен је један надземни четвороугаони објекат на чијем дну је констатован моћан слој лепа. У римским објектима налажен је гвоздени алат, бронзани накит и новац, као и предмети од кости и печене земље, уз доста керамике и животињских костију. Керамички материјал чине лонци, зделе, тањири, поклопци и крчази. Било је и налаза металне згуре која сведочи о обради руде гвожђа у античком периоду. У оквиру једног великог античког објекта, нађени су лоше очувани остаци зракасте грнчарске пећи са великом количином римске грнчарије и керамичким теговима за ткање. На локалитету су налажени комади римског грађевинског материјала (опека и тегула) у испунама укопа, али није посведочена чврста архитектура.
PB  - Београд : Српско археолошко друштво
PB  - Ниш : Завод за заштиту споменика културе
C3  - Програм, извештаји и апстракти : Српско археолошко друштво, 44. годишњи скуп, Ниш, 30. мај - 1. јун 2024
T1  - Праисторија и антика на локалитету Арчиновица – заштитна ископавања на Моравском коридору 2023. године
EP  - 78
SP  - 77
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1636
ER  - 

@conference{
author = "Васиљевић, Љубиша and Миладиновић, Милица and Бугар, Марин and Шево, Наталија and Продановић, Милан and Грујић, Даница and Филиповић, Војислав",
year = "2024",
abstract = "Локалитет Арчиновица налази се на размеђи трстеничке и крушевачке општине, на 800 m северно од тока Западне Мораве, на заравњеном терену који се благо уздиже од југа ка северу. Потез је регистрован као налазиште 2021. године приликом археолошког надзора на траси Моравског коридора, односно аутопута Појате-Пељина (Коридор Е-761). Како би се утврдио карактер локалитета најпре су предузета сондажна истраживања са геофизичким снимањима, 2022. године, која су показала његов вишеслојни карактер. Том приликом је истражено неколико целина из праисторијског, античког и средњовековног периода. Систематска истраживања зоне угрожене изградњом аутопута, извршена су на површини од око 3,5 хектара, током ½ 2023. године. Укупно је истражено 70 археолошких објеката, махом укопа различитих облика и величина који су представљали остатке стамбених или економских објеката лаке конструкције из свих периода. Судећи по стању очуваности истражених целина, може се констатовати да су најстарији трагови прошлости, из праисторијских раздобља (око 1500-400 година пре н.е.) били највише оштећени. Регистровано је тек неколико укопа и зона са размрвљеним лепом. У античком хоризонту, који је датован примерцима новца од II до IV века нове ере, истражено је око 30-ак целина из овог раздобља. Ради се о укопима овалног, кружног или неправилног облика чија површина углавном износи између 4 и 10 m2 , или о малим кружним јамама за диреке од стубова. Посведочен је један надземни четвороугаони објекат на чијем дну је констатован моћан слој лепа. У римским објектима налажен је гвоздени алат, бронзани накит и новац, као и предмети од кости и печене земље, уз доста керамике и животињских костију. Керамички материјал чине лонци, зделе, тањири, поклопци и крчази. Било је и налаза металне згуре која сведочи о обради руде гвожђа у античком периоду. У оквиру једног великог античког објекта, нађени су лоше очувани остаци зракасте грнчарске пећи са великом количином римске грнчарије и керамичким теговима за ткање. На локалитету су налажени комади римског грађевинског материјала (опека и тегула) у испунама укопа, али није посведочена чврста архитектура.",
publisher = "Београд : Српско археолошко друштво, Ниш : Завод за заштиту споменика културе",
journal = "Програм, извештаји и апстракти : Српско археолошко друштво, 44. годишњи скуп, Ниш, 30. мај - 1. јун 2024",
title = "Праисторија и антика на локалитету Арчиновица – заштитна ископавања на Моравском коридору 2023. године",
pages = "78-77",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1636"
}

Васиљевић, Љ., Миладиновић, М., Бугар, М., Шево, Н., Продановић, М., Грујић, Д.,& Филиповић, В.. (2024). Праисторија и антика на локалитету Арчиновица – заштитна ископавања на Моравском коридору 2023. године. in Програм, извештаји и апстракти : Српско археолошко друштво, 44. годишњи скуп, Ниш, 30. мај - 1. јун 2024
Београд : Српско археолошко друштво., 77-78.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1636

Васиљевић Љ, Миладиновић М, Бугар М, Шево Н, Продановић М, Грујић Д, Филиповић В. Праисторија и антика на локалитету Арчиновица – заштитна ископавања на Моравском коридору 2023. године. in Програм, извештаји и апстракти : Српско археолошко друштво, 44. годишњи скуп, Ниш, 30. мај - 1. јун 2024. 2024;:77-78.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1636 .

Васиљевић, Љубиша, Миладиновић, Милица, Бугар, Марин, Шево, Наталија, Продановић, Милан, Грујић, Даница, Филиповић, Војислав, "Праисторија и антика на локалитету Арчиновица – заштитна ископавања на Моравском коридору 2023. године" in Програм, извештаји и апстракти : Српско археолошко друштво, 44. годишњи скуп, Ниш, 30. мај - 1. јун 2024 (2024):77-78,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1636 .